Connect with us

Glas naroda

Zašto bi Srbija morala da slijedi samoubilački put Evrope samo zato što se geografski nalazi u Evropi?

Published

on

Autor: Siniša LJEPOJEVIĆ (Standard)

Širu raspravu o politici sankcija prema Rusiji u Srbiji je zamenila prilično agresivna medijska, opoziciona i kampanja zapadnih emisara da je odluka već doneta i da će Srbija podleći zapadnom pritisku i uvesti sankcije.

Predstavnici vlasti tvrde suprotno.

Utisak je da je reč o elementarnom nerazumevanju ozbiljnosti situacije i njenih posledica.

A zašto bi Srbija uopšte trebalo da uvede sankcije Rusiji? Deo opozicije, koji je i javno najglasniji zagovornik uvođenja sankcija, i mreža nevladinih organizacija tvrde da bi sankcije trebalo uvesti jer Srbija mora da bude na „strani dobra” kada je reč o Ukrajini i sankcijama. Ta „strana dobra” su, prema njihovim rečima, Evropska unija (EU), „evropske vrednosti” i Zapad a Srbija treba, i čak mora, njima da pripada.

Jedna ugledna profesorka istorije čak tvrdi da je Srbija bez EU „gladna, gola i bosa”.

Taj deo opozicije liči na advokate zapadne politike koju je najdirektnije formulisala šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, a ona je kako sada stoje stvari jedina stvarna vlast u Berlinu. Ona kaže da ako Srbija „želi da se pridruži evropskom bloku, mora da uvede sankcije Rusiji”.

Ona je naravno u pravu jer ako želiš da budeš deo tog bloka onda moraš i da slediš njegovu politiku, kakva god da je. Problem nije u tome, to je opšte mesto. Međutim pitanje je da li je to zaista interes Srbije. Ne samo u ovom trenutku, nego i dugoročno, u svetlu tektonskih promena koje se dešavaju u svetu. Jer, rat u Ukrajini je upravo simbol tih promena.

Činjenica je, međutim, da je i deo vladajućih krugova na istoj liniji tog dela opozicije i EU pritisaka. U osnovi javnost je u velikoj meri zbunjena jer je preplavljena mnoštvom informacija koje su mešavina zapadne propagande i u osnovi nedorečene pozicije vrha vlasti u Srbiji.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković je izjavio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji ali da će nastaviti svoj „evropski put”. A predsednik Srbije, u svetlu pritisaka oko sankcija Rusiji a posle posete Berlinu, kaže da će Srbija „još snažnije i odlučnije biti na evropskom putu”. Šta to znači? Da će Srbija uvesti sankcije Rusiji? Jer,„evropski put” je, kako sada stoje stvari, nespojiv sa neuvođenjem sankcija. Ili se, ipak, nešto krije od javnosti pa se samo čeka pogodan trenutak?

Utisak je, u stvari, da još uvek nema jasne pozicije vlasti, koja istovremeno pokazuje i neke kontroverze. Na primer, po prvi put posle dugo godina državna televizija nije prenosila Paradu pobede u Moskvi a niti je to učinila neka druga velika televizijska kuća u Srbiji.

Ako se zna kako funkcionišu mediji, onda to nije moglo da se desi bez podrške vlasti. To je krajnje nerazumno jer u Velikoj Britaniji, koja je među šampionima antiruske politike, državni Svetski servis Bi-Bi-Si-ja i prodržavni Skaj njuz su direktno prenosili Paradu i govor Predsednika Vladimira Putina. To je uradila i italijanska državna televizija RAI. Taj jeftin i naivan potez Srbije je za mnoge bio poruka da će Srbija ipak uvesti sankcije Rusiji.

I sve se to, navodno, radi zbog takozvanog „evropskog puta”. Zanimljivo je da je formula „članstvo u EU” najednom zamenjena formulom „evropski put”.

Šta je to „evropski put” ? Po logici značenja reči, to bi trebalo da bude “put u Evropu”. Ali, Srbija je već u Evropi, pa kakav je to onda put?

Evropa nije isto što i EU. Ipak je reč o obmani jer je svima jasno da od EU nema ništa, barem u dugo dogledno vreme. „Evropski put” kao takav u stvari ne postoji.

Nedavno je francuski predsednik Emanuel Makron koji sada, u vreme krize vlasti u Nemačkoj, ima ambiciju da se nametne kao lider EU, predložio stvaranje dosta nejasne „evropske političke zajednice” u kojoj bi pored EU bile i zemlje koje još nisu članice, od Gruzije do Bosne i Hercegovine. Te zemlje bi, navodno, politički bile obavezne prema Briselu ali ne bi postale članice. U prevodu, novih članica EU neće biti.

Istovremeno, „šef diplomatije” EU Žozep Borel drži lekcije liderima Zapadnog Balkana šta moraju da urade da bi postali deo EU. Nešto tu, ipak, debelo nije u redu.

Zagovornici Zapada bombarduju javnost teorijama kako će EU kazniti Srbiju ako ne uvede sankcije Rusiji. Ali bivši američki ambasador Kameron Manter kaže, u izjavi Glasu Amerike, da ako Srbija ne izabere Zapad, kako se sada sankcije Rusiji tumače kao izbor između Zapada i Istoka, nju niko neće kazniti već će Srbija, tvrdi Manter, biti zaboravljena.

Pa, možda to i nije loše za Srbiju, da se oslobodi stranog terora.

Ako bi se EU i odlučila da kazni Srbiju, što nije isključeno jer je u Briselu panika, kakva bi ta kazna mogla da bude?

Govoreno je da bi u Srbiji mogli da uvedu blokadu, embargo, na naftu i gas. Ali, kako kad EU nije ni sebi uvela takvu blokadu, nego samo plaćanje ruskog gasa u evrima ili dolarima?

Još jedna obmana. Na tragu te obmane je i takozvana diverzifikacija energije.

U prevodu, Srbija treba da se odrekne jeftinog gasa iz Rusije za koji već postoji infrastruktura i da počne da kupuje daleko skuplji gas od američkih trgovaca, za koji ne postoji mreža snabdevanja.

Nepostojeće sankcije za energente i beskrajne diskusije o tome su samo zamagljivanje stvarnih problema. Jer, sankcije ne znače da Evropa neće da koristi ruski gas, već da će ga kupovati od drugih, mahom američkih kompanija registrovanih u drugim zemljama.

Kada je reč o nafti, Evropa jednostavno ne može bez ruske nafte. Sve rafinerije, posebno u Nemačkoj, su tehnološki projektovane na ruskoj nafti i sada sve to treba prepraviti za drugačiju tehnologiju. To je veoma skupo i uzeće najmanje dve godine. Uz to, finalni proizvodi se mahom dobijaju od mešavine nafte različitog porekla i kvaliteta a kvalitetna mešavina nije moguća, na ovom tehnološkom novu, bez ruske nafte.

I prelazak na tečni gas je veoma komplikovan.

Evropi bi, kako je izračunao američki ekonomista Majkl Hadson, bilo potrebno pet hiljada milijardi dolara da izgradi sve potrebne terminale i osnovnu infrastrukturu. Čak i kad bi imala toliki novac, poduhvat izgradnje gasne infrastrukture bi trajao nekoliko godina. Kako onda EU može da kazni Srbiju? Besmisleno je što Srbija govori o energetskoj diverzifikaciji.

Ambijent diskusija o sankcijama Rusiji i u Srbiji se koristi za potiskivanje stvarnih problema. Recimo, zašto Srbija nema dovoljno struje, nego je uvozi?. I niko nije odgovoran. Aktuelna vlada je, zanimljivo, krajem prošle godine distribuciju električne energije izdvojila iz sistema EPS-a i sada je to samostalno preduzeće u vlasništvu vlade Srbije. To je jasan znak da je namera da se privatizuje distribucija i na tome se uveliko radi. I onda taj novi vlasnik, a to će naravno biti stranac, neće biti zainteresovan za razvoj i održavanje domaće proizvodnje nego će da uvozi struju sa evropskog tržišta, što će drastično da poskupi cenu električne energije. A izgovor će da bude kako nema dovoljno domaće proizvodnje.

Slično je i sa poljoprivredom koja je skoro uništena. U prodavnicama u Srbiji, na primer, se prodaju suve šljive iz Francuske, a Srbija je svojevremeno napravila zlatni dinar na suvim šljivama.

Kroasani se uvoze iz Bugarske, a među tim biserima je i najava da će Amerika pomoći Srbiji sa mlekom u prahu. Da li je moguće da Srbija ne može sebe da hrani?

E to je taj „evropski put” od kojeg Srbija ne odustaje.

Vlasti Srbije tvrde da je Srbija već imala štete od neuvođenja sankcija Rusiji i ističu da bi moglo doći i do smanjenja stranih investicija. To baš i nije tačno.

Sve je to počelo znatno ranije i investicije se generalno smanjuju u celom svetu zbog nesigurnih vremena, a rat u Ukrajini je samo jedan od izgovora.

Problem je i sa novim kreditima. Procenjuje se, naime, da je Srbija sada u škripcu jer ne može više da se zadužuje, ili joj je veoma teško da dobije kredite. Zapad Srbiju ucenjuje preko finansijskog tržišta i posebno preko prodaje državnih obveznica, ta prodaja ide veoma slabo.

To je nevolja Srbije. Zapad ima dosta veliki ucenjivački kapacitet. Jer, Srbija je na „evropskom putu”. Tu je pitanje zaduživanja, a onda i široka mreža nevladinih organizacija koje hrane pre svega medije, pa je tako stvoren veoma širok front ucena protiv Srbije. Ali, ruku na srce, i sama politička elita je u velikoj meri odgovorna za stvaranje tog ucenjivačkog kapaciteta Zapada.

Srbiji je u ovoj godini, da bi mogla da servisira svoje obaveze, potreban rast od 5,6 odsto, a sama Srbija je očekivala da će rast da bude 4,5 odsto. Ali, Svetska banka procenjuje da će biti najviše 3,4 odsto. I šta će raditi Srbija ako nema dovoljan rast da servisira obaveze?

To su škripci Srbije koje Zapad upravo sada koristi za njeno slamanje.

Slabo ide i sa prodajom državnih obveznica, tim klasičnim državnim metodom zaduživanja. Tokom aprila je prodato samo 10 odsto tržištu ponuđenih obveznica.

Srbija je nedavno emitovala i evro obveznice u vrednosti od 150 miliona evra i to na rok otplate od 25 godina. Prodato je samo 6,9 miliona po kamati od 2,5 odsto. Bilo je interesenata i za 12,5 miliona evra, ali su tražili kamatu od 3,75 odsto, a za ostalo niko uopšte nije ni bio zainteresovan. A izvorni plan Srbije je bio da se preko obveznica ukupno zaduži 3,5 milijarde evra.

Ali, to nema veze sa sankcijama. I druge države imaju problema sa prodajom obveznica. Došlo je do velikih promena na tržištu državnih obveznica i investitori napuštaju nesigurne zemlje.

Naravno, ima tu mnogo politike jer finansijsko tržište manipuliše u skladu sa političkim interesima.

Da li bi sankcije Rusiji pomogle Srbiji na finansijskom tržištu?

To je neizvesno jer bi sankcije ipak oslabile državnu finansijsku moć, a samim tim bi opalo i interesovanje investitora. Srbija i bez sankcija i sa sankcijama ima problem prezaduženosti koju u realnosti ne prati dovoljan ekonomski razvoj. Praktično, Srbija nema ekonomiju, nema ekonomski koncept razvoja domaće privrede pre svega.

Zašto Srbija, recimo, ne počne da prodaje obveznice svojim građanima, kao što to rade Japan i odnedavno Rusija? Onda će dugovati svojim građanima, a ne strancima.

Na primer, građani Srbije, procenjuje se, u privatnoj štednji u stranim bankama u Srbiji drže između osam i deset milijardi evra. Zašto taj novac ne bi uložili u sopstvenu zemlju? Ali, onda nema „evropskog puta” jer taj put je uslovljen mukom i novcem građana Srbije.

Govori se i o povlačenju stranih kompanija. Ali, one bi se mogle povući upravo zbog uvođenja, a ne zbog neuvođenja sankcija. Jer sa sankcijama gas i energija bi u Srbiji drastično poskupeli, što bi dovelo do kompletne promene ambijenta, a onda im neće biti isplativo da rade u Srbiji. To znači da bi upravo neuvođenje sankcija dovelo do porasta stranih investicija.

Ne bi trebalo žuriti, nije još vreme za odluke. Jer, posle Ukrajine će po svemu sudeći biti održana neka nova međunarodna konferencija o novoj strukturi evropske bezbednosti.

To je na neki način najavio i britanski premijer Boris Džonson izjavom da je potrebna nova bezbednosna struktura Evrope. Tada će biti definisana ta nova struktura. Taj novi model evropske bezbednosti će presudno definisati oni koji pobede u ratu u Ukrajini, a kako sada stvari stoje to neće biti ni NATO ni Zapad. Na toj konferenciji će međutim biti reči ne samo o Ukrajini, nego i o drugim nerešenim geopolitičkim problemima. Vrlo je verovatno da će biti govoreno i o Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, u stvari o celom srpskom korpusu.

Zato se sada Zapadu žuri, pa koristi problem sankcija da na Zapadnom Balkanu unapred obezbedi svoj zabran koji će potom koristiti kao adut u pregovorima.

Sve to bi Srbija trebalo da ima u vidu, i da ipak sačeka. Jer, suštinski, u toku je stvaranje kompletno novog ekonomskog modela u svetu. Sve će to potrajati, ali desiće se mnogo brže nego što se pretpostavlja.

U tom novom poretku, u novom ambijentu, nije neophodna direktna geografska povezanost. Drugim rečima, zašto bi Srbija morala da sledi samoubilački put Evrope samo zato što se geografski nalazi u Evropi?

Utisak je da aktuelna vladajuća politička elita u Srbiji dosta tumara kada je reč o sankcijama. Očigledno je da su svesni posledica, ali istovremeno mnogi imaju i lične obaveze prema „evropskom putu”. Zanimljivo je da medijska propaganda pokušava da srpskoj javnosti nametne i osećaj krivice zbog neuvođenja sankcija. Srbija, međutim, može da ima veću korist od neuvođenja sankcija. Već je preko 300 kompanija državljana Rusije i Ukrajine registrovalo kompanije u Srbiji.

Ključno je šta je interes Srbije.

Iz onoga što govore vlasti to ipak nije jasno, odnosno nije jasno šta je stvarni interes države Srbije, a ne njene mahom ucenjene političke elite. Tačno je da u međunarodnim odnosima nema prijateljstva, ali ima poštovanja. Male zemlje imaju pravo na poštovanje i dostojanstvo, i to je jedino što im ostaje kada krize prođu.

Jednom izgubljeno poverenje i poštovanje se teško vraća, skoro nikada. To je kao da vam neko odseče zdravu nogu. Može da vam ugradi protezu, ali vi više nikada nećete imati nogu.

Živimo u istorijskom trenutku, a osnovni izazov za Srbiju je pitanje da li će uspeti da povrati samopoštovanje i da postane pouzdan partner znatno šire od onoga što je EU.

Izbor je jedino na Srbiji.

Glas naroda

Abazović u Beogradu doživio dobrodošlicu kakvu Đukanović nije ni kada je bio Miloševićev pulen

Published

on

Premijer Crne Gore Dritan Abazović nije minulih godina bio rijedak gost u Beogradu ali je danas prvi put dočekan sa gardom i svim prinadležnim počastima koje sleduju državnike koje Srbija dočekuje kao prijateljske. Milo Đukanović se šetao Beogradom još češće od Abazovića, pogotovo u Miloševićevoj epohi, ali ga je doček sa gardom preskočio.

Upravo zbog navedenog, Abazović i njegovi domaćini više puta su danas ponovili da je riječ o posjeti koja nosi veli značaj i pokušaj dvije strane da resetuju odnose na nekadašnje koji su tretirani kao bratski. Na toj odrednici insistirao je upravo premijer prve manjinske Vlade Crne Gore u istoriji uz poziv predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću da posjeti Crnu Goru:

Više ste nego dobrodošli u bratskoj Crnoj Gori“.

Mi smo ovdje da okrenemo novi list i da podignemo odnose između naših zemalja na viši nivo. Neprirodno je da budemo u bilo kakvom šumu u komunikaciji. Danas je započeo jedan novi ciklus, i spremni smo da svim pitanjima pristupamo na odgovoran način. Mi smo danas dominantno razgovarali oko ekonomskih tema. Idemo u rješavanje platnog prometa između dvije zemlje. Treba da idemo sistemom da sve što možemo da olakšamo privredi učinimo. Dobili smo uvjeravanja da će se uvoz hrane u Crnu Goru odvijati bez ikavih problema“, kazao je Abazović na zajedničkoj konferenciji za medije nakon susreta sa premijerkom Anom Brnabić.

Ova posjeta je nama iznimno važna i nadam se da ćemo i ovom posjetom uspjeti da postignemo što znam da i vi i ja želimo, a to je da resetujemo odnose izmeu dvije zemlje i uđemo u eru dobrih odnosa, jer nemamo bliže zemlje od Crne Gore, ni politički, ni ekonomski. Sve vrste odnosa nas povezuju a nekako se u poslednjih nekoliko godina nakupilo diosta teških pitanja, Mi ćemo biti otvioreni da rješavamo ta pitanja i unapređujemo naše odnose“, uzvratila je Brnabić.

Abazović je imao susret na istom fonu i sa Vučićem.

Ne postoji pitanje koje ne možemo riješiti. Zahvalan sam na gostoprimstvu Srbiji, i pozivam predsjednika Srbije u posjetu CG. Otvoreni su novi horizonti saradnje, naročito kad je u pitanju infrastuktura, ali i nadolazeća kriza. Predsjednik Vučić je uspio da riješi još jedno pitanje, naročito za poslanike. Dao je dozvole ministru unutrašnjih poslova i zamolio je da se praksa koja je postojala da se ukine“, kazao je Abazović.

Hoću da se zahvalim Dritanu Abazoviću na današnjoj posjeti Srbiji. Imali smo veoma dobre i korisne razgovore. Govorili smo o našim političkim bilateralnim odnosima, ali i o ekonomskoj saradnji, poljoprivredi, o snabdjevanju hranom i energetskim bilansama i kako jedni drugima da pomognemo na jesen i predstojeću zimu. Vjerujem da je ovo samo početak veoma uspješne saradnje i vjerujem da može da bude još bolje. Hvala Abazoviću na posjeti. Uvijek je dobrodošao ovdje u Beograd. Vjerujem da ćemo moći da ostvarimo veliki napredak u odnosima Srbije i Crne Gore“, rekao je nakon susreta Vučić.

Abazović sa delegacijom crnogorske Vlade ostaje još dan u Beogradu. Ima zakazan susret sa predsjednikom Skupštine Srbije Ivicom Dačićem i jedan koji nije najavljen u protokolu: sa patrijarhom Porfirijem.

 

 

Nastavi Citanje

Glas naroda

Carević sa Gazimestana: Ovdje moramo da smo uvijek kad treba, ovdje se bije odsudna bitka za naš opstanak!

Published

on

Veliku pažnju srpskih medija na Gazimestanu privukao je juče gradonačelnik Budve Marko Bato Carević, koji već godinama prisustvuje obilježavanju Vidovdana na Kosovu.

Carević je u intervjuu za Kosovo onlajn poručio da je Kosovo majka i temelj svih Srba, a Vidovdan jedan od najvećih praznika srpskog naroda.

Kosovo je majka i temelj svih Srba, a srpstvo je odavde poteklo. Svaki dolazak ovdje je obaveza svakog Srbina i to ne samo na Vidovdan, već treba da dođemo kad god možemo da Srbima damo podršku, kao svojoj braći i narodu koji prolazi kroz jedan težak period. Ovo je za mene veliki praznik i duhovno nadahnuće“, kazao je Carević.

Carević je dodao da ni Srbima u regionu nije sjajna situacija, ali da je danas došao na Gazimestan kako bi pružio podršku Srbima na Kosmetu i nadahnuo se snagom i energijom.

Znam da vi ovde bijete odsudnu bitku za opstanak srpskog naroda, ne samo na Kosovu već na čitavom Balkanu, jako mi je važno da budem ovdje da dam vama podršku, i da nadahnemo se snagom u energiju“, zaključio je Carević.

Nastavi Citanje

Glas naroda

Galijašević: Dodik prijateljstvom sa Rusijom spasava srpski obraz i jača Srpsku

Published

on

Drugi dio intervjua Dževada Galijaševića, eksperta za bezbjednost za Srpski Radio Čikago

 

* Pitanjem terorizma sam se počeo baviti iz nužde. U maju 2000. godine došao sam na neku vlast i u jednom srpskom selu na granici Maglaja i Zavidovića zatekao 1550 mudžahedina. Mudžahedine je doveo današnji član Predsedništva Šefik Džaferović uz podršku svog naslednika na čelu centra službi bezbednosti u Zenici Šemsudina Mehmedovića. Rekao sam da se Srbi trebaju vratiti u svoje kuće. Ispunio sam obećanje, preduzeo sam korake i istjerao mudžahedine do januara 2001. Rekao bih u zadnji čas, jer su kroz osam mjeseci ti isti mudžahedini napali SAD 11. septembra

* Poslije napada na «kule bliznakinje», u blizini Zenice je bio američki vojni kontakt centar Orao. Tražili su da analiziram identitete tih mudžahedina. Uradio sam, na 900 strana. Pozvali su me u SAD, umjesto 11 ostao sam 47 dana i svaki dan mi je bio plaćen. U Merilendu mi je uručena specijalizacija za primejnu posebnih mjera i tehnika u borbi protiv terrorizma… Kada kažu da sam „takozvani“, moraju znati da sam objavio osam knjiga, hiljade analiza…

* Cijelu 1992. sam proveo u Alijinim zatvorima. Pa zamislite da postoje takvi likovi koji mene mogu povezati sa Vozućom. Nazvati mene `Alijinim mudžahedinom` može samo osoba koja laže ko pas. `A jel` Borenović ikada progovorio protiv zločina nad Srbima? Samo, Bog neće dozvoliti poluljudima da budu pobjednici u ovim odmjeravanjima

* Pojedini odmetnuti djelovi srpske vlasti uključili su se u izbornu kampanju rušeći Republiku Srpsku, Dodika i Cvijanović

* U Beogradu gube šansu da budu sa pobjednikom. Rusija će biti veliki geopolitički pobjednik u svim ovim strašnim odmjeravanjima, bilo na krvavoj ukrajinskoj sceni, bilo iza scene gdje je hibridni i nehibridni rat između Rusije i NATO. I tu vam dođe Suzana Grubješić da kaže da je Dodik sjedio sa `talibanima`, a Srbija ćuti!

* U Srbiji vidimo agencije oko kojih se okupljaju britanski PDP bojovnici i vidimo način na koji pojedini mediji u Srbiji podržavaju PDP udare na Republiku Srpsku. To pokazuje postojanje zavjere britanskih i američkih službi i ambasada i u BiH i u Srbiji koje vode ove operacije protiv Republike Srpske

INTERVJU (2.DIO)

RADIO ČIKAGO: Rekli smo Ninoslavu Jankoviću sa BN da ili objave ceo intervju ili da sklone objavljeni deo. Oni su ostavili taj deo sa vrlo tendencioznim naslovom i objavili naš intervju sa našim naslovom. Šteta je naneta, nastavljamo dalje. Zašto vas bošnjački mediji i neki u Srbiji nazivaju takozvanim ekspertom (za borbu protiv terorizma)? Poznajem vašu biografiju – daleko ste od takozvanog.

– Tim pitanjem sam se počeo baviti iz nužde. U maju 2000. godine došao sam na neku vlast i u jednom srpskom selu zatekao 1550 mudžahedina. Selo je na granici Maglaja i Zavidovića. Mudžahedine je doveo današnji član Predsedništva Šefik Džaferović uz podršku svog naslednika na čelu centra službi bezbednosti u Zenici Šemsudina Mehmedovića. Rekao sam da se Srbi trebaju vratiti u svoje kuće. Ispunio sam obećanje, preduzeo sam korake i istjerao mudžahedine do januara 2001. Rekao bih u zadnji čas, jer su kroz osam mjeseci ti isti mudžahedini napali SAD 11. septembra. Zato sam se počeo baviti tim pitanjem.

Tražio sam da saznam identitete mudžahedina da bi ih izbacili iz tuđih kuća, da bi Srbi mogli da se vrate u svoje kuće. Moja glava je bila ucjenjena. Za nagradu – gorivo! Poslije napada na «kule bliznakinje», u blizini Zenice je bio američki kontakt centar Orao, vojska je došla da istražuje. Tražili su da za potrebe tih struktura analiziram identitete tih mudžahedina. Uradio sam, na 900 strana. Pozvali su me u SAD, umesto 11 ostao sam 47 dana i svaki dan mi je bio plaćen, u Merilendu mi je uručena specijalizacija za primejnu posebnih mjera i tehnika u borbi protiv terorizma.

Postao sam specijalista za primjenu posebnih mjera i tehnika. Poslije godinu dana sam pitao mogu li objaviti materijal kao knjigu. Tražili su ili da filtriraju ili da prva objava bude na engleskom jeziku za američko tržište. Objavljen je interni tiraž od 50 000 isključivo za ljude u obavještajno-informativnim strikturama.

Meni su dozvolili 300-400 stranica na srpskom. Izdavačka kuća «Filip Višnjić» je objavila pod naslovom «Era terorizma u BiH». U toj knjizi sam opisao sve pojedince i grupe, 1100 pojedinačnih državljanstava, način na koji su dobijali državljanstvo, terorističke akcije koje su izvodili.

Događaji su me natjerali da se specijalizujem i preorijentišem na političko nasilje i državu i da se tim pitanjem počnem ozbiljno baviti. Kada kažu „takozvani“, moraju znati da sam objavio osam knjiga, hiljade analiza, stotine objavio u renomiranim kućama kao što je Fond strateške kulture u Rusiji kod koje sam objavio i knjigu «Epitaf za Bosnu» koja se može kupiti i u Americi.

Pišem analize za ugledni beogradski portal Pravda, ugledni beogradski portal Fakti.org, pišem redovne kolumne za jedan od najboljih regionalnih nedeljnika Pečat. Držao sam stotine predavanja. Ima me i u emisiji BBC-ja o dinastiji Al Sahib. Prisutan sam u britanskim medijima. Možete me naći u stotinama doktorata na engleskom i njemačkom jeziku kao referencu koju su prilikom doktoriranja koristiti. To nije tajna. Dakle, itekako sam referentan za naučne institucije.

Član sam redakcije „Politeje“, magazina Fakulteta političkih nauka, urednik rubrike Bezbednost i odbrana u izdavačkoj kući «Filip Višnjić». Primljen sam u RAS Akademiju, potpis je stavio uvaženi Alek Račić. Eto, jednog akademika nazivaju samozvanim ili takozvanim i Dodikovim analitičarom.

A nikoga ja nisam imao iza sebe kad sam istjerao 1550 mudžahedina. Kako je Selimović rekao, išao sam sam pored provalije, veseo i razdragan. Tako sam se i ja ponašao jer nisam znao sa kojim problemom sam se uhvatio, ali sam nastavio da pratim njihove prljave tragove i da ukazujem na njih.

: Ja znam vašu biografiju i koliko vas cene ljudi na prostorima bivše Jugoslavije i šire. Meni je privilegija da ste mi prijatelj, da govorite za Srpski radio Čikago, znam da vas ljudi i cene i poštuju širom SAD. Dajte da rasvetlimo zašto vas neki ne ljudi, nego oblici, zovu mudžahedinom Alije Izetbegovića – a znam da ste bili zatvaranii da vam je glava bila u torbi.

– I ta svinjarija je krenula sa BN televizije. Od tadašnjeg ministra bezbednosti Dragana Mektića, koji je osoba sa internom školom šestog stepena MUP-a Hrvatske. Došao je u emisiju da zaštiti stvarne zločince sa Vozuće. Samo je taj motiv imao – zapamtite. On je rekao da na postrojavanju na Gostoviću vidi mene i da salutiram Izetbegoviću i pokazao sliku sa tri nagrađena komandanta – Abu Mali, komandant odreda El Mudžahid, do njega komandant Drugog diverzantskog odreda Sead Rekić, a do njih komandant Trećeg manevarskog bataljona Elvedin Šehagić Dinko. Na Vozući su se takmičili u klanjima, ritualnim ubijanjima Srba, Kakanjci i mudžahedinci.

: Ljudi iz Kaknja?

– Da, Treći manevarski bataljon iz Kaknje. Poslije tog istupa Mektića, složio sam mu prijavu, pokrenuta je istraga u Tužilaštvu, SIPA je otvorila. Rekao sam ko su ti ljudi, jer naravno znam i priložio sam izvkeštaj na 70 strana sa Vozuće. Ta trojica su salutirala i pozdravila se sa Izetbegovićem.

Hasanagić je raportirao da su mudžahedini odveli 50 Srba, da ih njegovi obavještajci prate i tražio da se ide da se oni oslobode. Zato je izbačen iz stroja. O ovome je prije mjesec dana svjedočio u procesu protiv komandanta sa Vozuće Sakiba Mahmuljina i doprinio njegovoj osudi. Učestvovao sam u procesu prikupalja i tumačenja dokaza. Ali je drugačije u tumačenju Mektića, jednog buzdovana povezanog sa narko kartelima, čiji je savjetnik Cvijetić uhapšen prije dvadeset dana za dilovanje drogom. Mektić od njega kupio stan za jeftine pare, a danas Tužilaštvo objaljuje da bivši ministar Mektić pokušava zaštititi saradnika dilera –skloniti stan kod sebe da ga ne oduzme policija tokom istražnog postupka.

Takve ljude je BN TV dovela da laju gluposti koje su prenijeli portali Alo i Srbija Danas. Sram! Najtiražniji mediji su pristupili ozbiljnije i tražili su neke odgovore. Eto, odatle to „Alijin Mudžahedin“.

Bio je 4. januar 1992, pucale su puške i bile su blokade. Došao sam u Beograd da govorim na konvenciji u Skupštini Jugoslavije, sadašnje Srbije. Odmah poslije govora sam uhapšen i odveden na izdržavanje kazne dva mjeseca! Čim sam izašao, odmah sam sa majorom Stankovićem, komandantom odbrane Dodboja, koji će kasnije biti ministar unurašnjih poslova RS i koji živi u Srbiji, sa njim sa organizovao posljednji miting za Jugoslaviju gdje smo imali desetine hiljada ljudi. I opet sam uhapšen, dva mjeseca zatvora zbog podrške agresoru. Čim sam se vratio kući, poslije dva dana opet sam uhapšen jer sam «davao svjetlosne signale srpskoj vojsci».

Šezdeset dana sam proveo u karantinu zatvora u Zenici, a ostalo vrijeme u Petom paviljonu koji je bio logor – za Srbe. Tamo su Srbi izvođeni i strijeljani. Bilo nas je nekoliko stotina u paviljonu u kome je bilo 45 kreveta. Ja sam jedini musliman koji je bio sa Srbima i prolazio tu patnju koncentracionih logora.

Proveo sam 18 dana u privatnom vojnom logoru Šemsudina Mehmedovića i 4 dana u podrumu teritorijalne odbrane. Dakle, cijelu 1992. sam proveo u Alijinom zatvoru. Pa zamislite da postoje takvi oblici koji mene mogu povezati sa Vozućom. Nazvati mene `Alijinim mudžahedinom` može samo osoba koja laže ko pas.

`A jel` Borenović ikada progovorio protiv zločina nad Srbima?

Ali, Bog neće dozvoliti poluljudima da budu pobjednici u ovim odmjeravanjima.

: Imamo još dva pitanja. Suzana Grubješić je kod Milomira Marića zahtevala da se vama zabrani gostovanje na medijima u Srbiji zbog intervjua koji set dali za Radio Čikago. Molim za komentar.

– Pa, to je Gebelsovska škola. Takvih ljudi se, na žalost, nakotilo i zadržalo uz vlast. Ona povremeno iznosi nesuvisle stavove, pokazuje stalno netrpeljivost prema Rusiji i govori o jednoj Evropi, iako takva ne postoji.

: Izvinite, da dodam, ona je rekla da Dodik nije smeo da se pojavi na samitu u Peterburgu i da je tamo sedeo sa talibanima.

– To pokazuje da su meta ovoga napada Rusija i Dodik, RS. To rade ne-Srbi. Kakva je Grubješić Srpkinja, kako je nije sramota? Ona zastupa britansku pamet kad govori o odnosima koje Srbija treba da ima sa Rusijom. Održavati kontakte sa zemljama NATO pakta i žuriti u savez sa 19 zemalja koje su razarale Srbiju, bombardovale je i otimaju joj 15 odsto teritorije – za to treba biti lud ili ne-Srbin, kao ona.

G17 plus je najodvratnija pljačkaša partija iz doba onih koji su državnim udarom došli na vlast, legitimnog predsednika države poslali u Hag i na kraju pljačkom uništili ekonomske potencijale. Što nije uništio NATO, uništio je DOS, a i Grubješić. Okupljati te ljude oko vlasti u Srbiji i dopustiti da se stvara slika kako je ona glasnogovornik Vlade u Srbiji, kako je ona osoba koja usmjerava politiku evropskih integracija i pomaže Srbima da razumiju nove tendencije, pederske balove koji će se praviti za par mjeseci, kao i činjenica da uzimate za predsjednicu Vlade osobu koja odudara od hrišćanskih načela i na kraju pretvaranje određenih tajnih službi koje će se sa Britancima udružiti, okupljati te PDP britanske bojovnike i sa njima voditi kampanju – ružna je stvar.

Pojedini odmetnuti djelovi srpske vlasti uključili su se u izbornu kampanju rušeći Republiku Srpsku, Dodika i Cvijanović. Oni to rade u vrijeme kada SAD i Britanija uvode sankcije Dodiku i Cvijanović. Grubješić drži predavanje članu Predsjedništva druge države. Šta ona zna o diplomatiji i o šansi da stanete pred najvećeg svjetskog državnika? Zašto ta vijest nije obišla Srbiju, a jedna je od najznačajnijih vijesti? Niti da je bio sa Sergejom Lavrovim i popravio ružan utisak da negdje postoji zavjera i u Srbiji da Lavrov ne dođe i da po narudžbi iz Beograda pojedinih struktura, zatvore Makedonci i Crnogorci nebo nad Srbijom, a da Šolc to zatraži od Bugara? Zašto se ne govori o tome? O tom ružnom maniru prodaje države i prijatelja?

Ne mogu se prijatelji prodavati. Pledirao sam na bratstvo i prijateljstvo, ali ne vrijedi. Moram vam jasno reći da u Beogradu gube šansu da budu sa pobjednikom. Rusija će biti veliki geopolitički pobjednik u svim ovim strašnim odmjeravanjima, bilo na krvavoj ukrajinskoj sceni, bilo iza scene gdje je hibridni i nehibridni rat između Rusije i NATO.

Pogledajte težinu obavještajnog rata koji vodi NATO protiv Rusije. Pogledajte pritiske na zapadne države. I tu vam dođe Suzana Grubješić da najvišoj funkciji druge države kaže da je sjedio sa `talibanima`, a Srbija ćuti! Mogu i ja biti nekorektan, pa reći da je to ona u ime Vučića objavila rat Srbima sa ove strane Drine. Ali, to ne bi bilo korektno ni tačno.

Vučić je rekao da želi dobro Republici Srpskoj i da će učiniti sve da bude tako. Pa, neka učini! Nemojte priznavati Kristijana Šmita, tog nacističkog kopilana kao visokog predstavnika! Nema pravo Srbija da ga prizna kao visokog predstavnika i da mu otvori vrata za pravno i političko nasilje kojim ruši Republiku Srpsku, kojima donosi zakone na koje nema pravo, kojima tumača pretvara u ustavotvorca. Dakle, učinite nešto za Republiku Srpsku i recite Britancima, vašim prijateljima i vašim partnerima Amerikancima – da skinu te sramne sankcije protiv Republike Srpske i da prestanu slati svoje specijalne snage po Banjaluci da hapse Dodika i ugrožavaju mu bezbjednost i da prestanu slati tu bjesnu elitu iz te takozvane PDP partije koja je obučavana u britanskim ustanovama da bi bils antisrpski orijentisana kao ta Grubješić.

Šta su Srbi ako ne prihvate rusko prijateljstvo? Šta su Srbi u istoriji ako kažu: znate nama je teško sada biti sa svojim prijateljima, pa ćemo mi biti sa svojim neprijateljima? Kakva je to politika? Kakva je to kapitulantska, sramna politika? Srbija je mora odbaciti i reći da to ne dolazi u obzir!

Dodik je ustavri pokazao da se to može, ako se ima časti i obraza. Dodik je ustvari spasao srpski obraz i pokazao da Rusija nije daleko kad je volite, kad vam je stalo da vratite pažnju i prijateljstvo koje Rusija pruža. A Rusija ništa neće od nas, mi smo tako mali i nebitni da joj ne možemo pomoći ni na koji način, ali možemo pomoći sebi ako pokažemo da smo ljudi na koje se može računati, da imamo časti, da smo narod koji ima petlju. A ne narod Suzane Grubješić, koja kaže – nemojte ići. Pa, nemoj ti, Suzana, ići onima koji su bombardovali srpsku djecu, bombardovali je osiromašenim uranijumom i danas okupiraju Kosovo.

Zašto se o tome ne govori? NATO pakt sa 5 000 vojnika na Kosovu naoružava Albance za budući sukob sa Srbijom, a ne Rusijom. Kad kažu da zaustavljaju uticaj Rusije, oni misle na Srbiju – da Srbiju još treba skratiti.

Zar se u rezoluciji Spoljnopolitičkog odbora EU od prije pet dana ne spominje ponovo autonomija Vojvodine? Ponovo se govori o Čankovim idiotarijama, a takvi ljudi šetaju po televizijama sa nacionalnom frekvencijom i govore antisrpske bljuvotine. Razočaran sam da takvi ljudi mogu dobiti mikrofon, ali dobro je da ljudi čuju ko je kakav.

Ja bih jeftinije prolazio u životu kada bih manje govorio svoje stavove. A to što se na Dodika tovari nešto što sam ja rekao je djelo medijskih poturica, britanskih kadrova, sorošoida.

: Dolaze izbori u BiH. Da li je ovo delo odrođenih delova vlasti u Srbiji u RS koji pripremaju teren za obaranje Dodika, da izgubi izbore?

Da, upravo se to dešava. Srbija se na najružniji način uključila u izborne aktivnosti u BiH. Republika Srpska nikada preko svojih kadrova i ljudi koji razumiju događaje nije nanosila štetu bilo kojoj stranci u Srbiji ili Vučiću tokom izbornih aktivnosti. A sada vidimo, oni su požurili da prihvate britanske kvalifikacije kako to neko Republiku Srpsku svađa sa Srbijom i kako Dodik stoji iza toga.

Dodik je ugrožen i fizički, a ne samo politički. On je otišao u Peterburg jer su tamo investicije. Nisu pare samo u Njemačkoj, kako to neki misle, pa se prodaju njemačkoj vladi i Bundestagu. Novca sada ima daleko više na istoku. U okviru BRIKS-a, Šangajske i Evroazijskih organizacija za saradnju.

On je otišao da vidi ko može pomoći Republici Srpskoj u momentu kada Zapad provodi neviđenu harangu prema njemu. A jeste li ga ikada čuli da je rekao – trpim teške pritiske? Ili da mu je ugrođen život. Nije, tu je informaciju dobio iz MUP-a. Jeste li ikada čuli da je rekao – teško mi je? A nije lako otići kod Čavušoglua, pa odande u Peterburg, pa u Brisel i sa Šarlom Mišelom i 15 bošnjačkih stranaka voditi ozbiljan sukob o tome kako izgleda mapa puta za status kandidata za EU. Al, Dodik ne kuka, Dodik se bori. A Zapad ne smije dozvoliti da on izađe na izbore.

U Srbiji vidimo agencije oko kojih se okupljaju britanski PDP bojovnici i vidimo način na koji pojedini mediji u Srbiji podržavaju PDP udare na Republiku Srpsku. To pokazuje postojanje zavjere britanskih i američkih službi i ambasada i u BiH i u Srbiji koje vode ove operacije protiv Republike Srpske.

Oni se protivzakonito mješaju u izbore druge zemlje, podržavaju njemačkog nacistu koji je ovdje došao da mijenja izborne zakone i izborne procese i za takvu osobu kažu da je visoki predstavnik iako su dvije od pet sila u SB UN rekle da on nije visoki predstavnik jer nije izabran po proceduri.

Meni je drago da to ne utiče na personalne odnose Dodika i Vučića i podržavam njihovu dobru saradnju koju je Dodik stavljao u prvi plan. A u Srbiji mora stati kampanja rušenja Dodika, Dejtonskog sporazuma i Republike Srpske.

(FAKTI)

Nastavi Citanje

U Trendu