Mi čeznemo za pomirenjem sa Srbijom, za postizanjem mira u Evropi, uključujući i Rusiju. A Srbija će ostati neophodan most mira između Istoka i Zapada, uprkos svim agresivnim pritiscima iz Brisela i Vašingtona
Dok se uveliko govori o nameri da se u Ujedinjenim nacijama opet razmatra predlog rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici – ovog puta na inicijativu Nemačke i Ruande – neki političari iz Berlina imaju drugačije poruke za Srbiju.
Rajner Rotfus, poslanik u Bundestagu i funkcioner Alternative za Nemačku (AfD) iz Bavarske, kaže za Politiku da je to samo jedan u nizu pokazatelja politike dvostrukih standarda, koju zastupa aktuelna nemačka vlada. Ali, dodaje, njegov AfD će u Bundestagu nastaviti da se bori za priznavanje naučnih činjenica.
Rotfus je nedavno boravio u Srbiji – predvodeći grupu od 30 sunarodnika koji su došli kod nas da izraze – kako kaže, „najdublju tugu zbog ilegalnog NATO bombardovanja SRJ 1999. godine”.
Prisustvovali ste centralnoj ceremoniji obeležavanja 25 godina od agresije NATO pakta. Nakon nje sastali ste se i sa predsednikom Vučićem, o čemu ste razgovarali?
– Predsednik Aleksandar Vučić je dočekao našu grupu učesnika mirovne turneje odmah posle komemoracije u Prokuplju, 24. marta uveče. Tu nije bilo nikakvih političkih interesa, primivši nas on je samo pokazao predusretljivost. Ono u šta verujemo jeste pravda, istina i prijateljstvo među narodima. To je simbolizovano i na dukserici koju sam poklonio Vučiću. Na levoj strani simbola srca nalaze se boje Nemačke, a na desnoj je srpska zastava. Ispred srca je beli golub kao simbol mira.
Mi čeznemo za pomirenjem sa Srbijom, za postizanjem mira u Evropi, uključujući i Rusiju. A Srbija će, rekao sam vašem predsedniku, ostati neophodan most mira između Istoka i Zapada, uprkos svim agresivnim pritiscima iz Brisela i Vašingtona, koji pozivaju vašu zemlju da se povinuje njihovim sebičnim geopolitičkim interesima.
Te 1999. naši političari i mediji prevarili su čitavo stanovništvo. Ali ono što sam rekao predsedniku Vučiću jeste to da u Nemačkoj sada narod bolje razume opasne geopolitičke igre NATO pakta.
Dan ranije u Beogradu ste prisustvovali i konferenciji „Od agresije do novog pravednijeg poretka”. Da li ste na njoj čuli nešto novo, što vas je iznenadilo i posle četvrt veka?
– Bio sam na sličnom događaju još 2019. godine. I tada i sada su iznete sve činjenice o sramoti bombardovanja, kao i upotrebi oružja sa osiromašenim uranijumom koje je besmisleno ubilo hiljade nevinih ljudi. Kada je vaš bivši ministar spoljnih poslova – Živadin Jovanović – govorio o civilnim žrtvama, shvatio sam koliko je rat bio užasan za običan narod. Kako je NATO mogao da pogodi 60% civilnih ciljeva, a da ljudi u njegovim državama članicama i dalje veruju da je to bila „humanitarna intervencija”?!
Vaša stranka je više puta osuđivala kršenje međunarodnog prava 1999. godine. Ali koliko je nemačka javnost uopšte upoznata s tadašnjim dešavanjima u Srbiji?
– Alternativa za Nemačku (AfD) se u Nemačkoj konstantno demonizuje – baš kao i Jugoslavija 1999. godine, a Srbija i Rusija i danas. Među nemačkim stanovništvom stepen dezinformisanja je alarmantan.
AfD je pod ogromnim pritiskom i oduzimaju nam pravo na jednak tretman u mejnstrim medijima, samo da bi se osiguralo da šira javnost ne razume grehe i neuspehe prošle, ali i sadašnje nemačke spoljne politike. Ipak, sve više Nemaca se budi i emancipuje od političkog paternalizma SAD i EU.
Kako AfD gleda na odluku Komiteta PS Saveta Evrope, koji je nedavno podržao preporuku da samoproglašena država „Kosovo” bude primljena u tu instituciju?
– To je glupa zapadna agenda „zavadi pa vladaj”, jer oni ne žele jaku Srbiju. Vaša zemlja je, s pravom, izabrala da se ne prikloni politici NATO pakta, već da ostane most između Zapada s jedne, i Rusije i Kine s druge strane. Pošto to nije u njihovim geopolitičkim interesima, zapadne zemlje će nastaviti da govore o secesiji Kosova kao o navodnom „pravu naroda na samoopredeljenje”.
Kako se pripremate za izbore za Evropski parlament u junu i šta očekujete na njima?
– Najvažniji deo posla u kampanji AfD-a obavlja naša nesposobna vlast i štetna EU birokratija. Naša ekonomija je u opadanju – kao i projekat evropskih integracija – koji je u velikoj meri podstaknut novcem nemačkih poreskih obveznika. Ako stranke u EU, koje se zalažu za pravo na nacionalno samoopredeljenje, uspeju da udvostruče svoja mesta, to će staviti tačku na imperijalistički odnos Brisela prema Mađarskoj, Srbiji i drugim nacijama koje se bude.
Intervju za „Politiku” vodio Vasilije Filipović.