Connect with us

Glas naroda

Makedonski scenario u Srbiji?

Published

on

Piše: Nikola VRZIĆ

Počinje, izgleda, ono što smo znali da će jednom morati da započne: njihov poslednji pokušaj da srpsko pitanje na Balkanu konačno reše tako što će ga rasturiti u paramparčad. Udar zato mora da bude sveobuhvatan i istovremen.

Dakle, odjednom i Republika Srpska, i Kosovo i Metohija, i naravno sam Beograd kako bi se naterao na popuštanje koje će značiti slom politike kakvog-takvog otpora njihovim težnjama da budemo konačno rešeni. Pa je utoliko važnije što pored obeshrabrujućih ima i ohrabrujućih signala da nam ne pada na pamet da im olako dozvolimo da nas reše na pomenuti način…

Uzgred budi rečeno, ako je iko razuman posle svega što su nam uradili do sada smatrao da je samo paranoična teorija zavere, a ne stvarna zavera da svi Srbi na Balkanu budu eliminisani kao (geo)politički faktor, na takvo smatranje više nema pravo. Sama istovremenost udara na sve srpske tačke koje još nisu stabilizovane po meri NATO interesa da svi radimo tačno ono što narede, naime, predstavlja neoboriv dokaz; svi smo im meta, a to znamo iz prostog razloga što im i jesmo svi na meti.

Počev od Republike Srpske i njenog predsednika Milorada Dodika koji javno upozorava da mu prete hapšenjem – da bi mu zabranili dalje političko delovanje – i da će pucati u njega ako se drzne da pruži otpor. Povrh toga, baš sada, i nadležni pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajen daje javnu instrukciju Kristijanu Šmitu, koga nezakonito proglašava za visokog predstavnika, da (zlo)upotrebi bonska ovlašćenja koja mu ionako ne pripadaju.

Suvišno je i napominjati da najavljena reanimacija prakse u okviru koje su već smenjivali demokratski izabranog predsednika Republike Srpske i distriktom Brčko uzimali njenu dejtonsku teritoriju ne može da se shvati drugačije nego kao pretnja za sam njen opstanak.

Pri čemu će opasnost postati još i veća ako se ostvari najava da će kroz Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, kad već svojevremeno nisu mogli kroz Savet bezbednosti zbog ruskog veta Vitalija Čurkina, Britanci i ostali koji bi da budu tako perfidni pokušati da proguraju rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrenici. Ova se mogućnost spominje već izvesno vreme i očigledno je reč o brižljivo koordinisanom udaru čiji je krajnji cilj da se eliminiše mogućnost srpskog protivljenja ulasku Bosne i Hercegovine u NATO – koji je, naravno, glavni mehanizam kontrole njegovih članica. Pa su zato svi dobrovoljno postrojeni u front protiv Rusije sve i ako bi im interes nalagao suprotno, o čemu prigodno svedočanstvo predstavlja tekući proces deindustrijalizacije Nemačke i propratnog pada životnog standarda.

Ali to je njihov problem. A naš problem sa svima njima sastoji se u tome što i s Kosovom i Metohijom hoće da urade isto što i sa Bosnom i Hercegovinom u smislu eliminacije srpskog faktora kao smetnje za ulazak u NATO. Isporuka ”džavelina” vlastima u Prištini, kao i najavljeno davanje statusa pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini NATO-a predstavljaju samo predigru za ispunjavanje glavne američke želje, a to je ulazak samozvanog Kosova u sam NATO, o čemu se nedavno izjasnio američki ambasador u Prištini Džef Hovenijer.

U istom smislu treba razumeti i čemu služi ulazak Prištine u Savet Evrope, no, i to, baš kao i tvrdoglavo insistiranje Aljbina Kurtija na eliminisanju dinara uprkos tobožnjeg negodovanja njegovih zapadnih pokrovitelja i nalogodavaca, predstavljaju samo dodatne mehanizme pritiska na Srbiju da prestane da se protivi ukidanju svoje južne pokrajine u korist njihove, to jest NATO Republike Kosovo.

I da istom prilikom prestane da se protivi i faktičkom ukidanju Republike Srpske, eto te istovremenosti koja dokazuje sinhronizovanost njihovih akcija protiv nas. Uostalom, sasvim logičnu jer im tako raste šansa da uspeju.

I koliko bi sve bilo jednostavnije da je uspela i obojena revolucija u Beogradu koje zimus nije bilo zahvaljujući ruskoj dojavi koliko i odsustvu želje kod većine ovdašnjeg naroda da opet posluže onako kako su im poslužili 5. oktobra a da toga uglavnom nisu bili ni svesni.

No cilj svejedno ostaje isti pa se u tom smislu naročita pažnja mora obratiti na, verovatno, najznačajniju informaciju koju smo imali prilike da dobijemo u proteklih nedelju dana: da u okruženju predsednika Srbije Aleksandra Vučića ima ljudi koji rade za CIA. Ovo je otkrio doskorašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin, i to putem ”Pinka”.

Sve i ako nije moguće pouzdano ustanoviti na koga to Vulin misli, ovu tvrdnju vredi preispitati jer iz toga proizlaze i pojedini važni zaključci.

Pod jedan: što zbog ozbiljnosti tvrdnje, što zbog mesta na kome je izgovorena, što zbog dosadašnje nesporne lojalnosti Vučiću, mora se zaključiti da Vulin to nije izneo u javnost bez dogovora sa samim Vučićem. Iz toga pak proističu dve važne informacije.

Najpre, da postoji visok stepen uverenosti u tačnost ove tvrdnje – jer inače sa njom ne bi izlazili u javnost, budući da iz raznih okolnosti nismo u poziciji da guramo prst u oko američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji olako, nego tek kad dođemo u situaciju, na primer, kao onomad s Momčilom Perišićem.

I drugo, da postoji namera, ili već doneta odluka, da se s ovom pojavom CIA krtice obračunaju kako i dolikuje. Zašto bi, inače, javno priznavali da tako nešto uopšte i postoji, ako već ne nameravaju i da je eliminišu? Drugim rečima, da im je prihvatljivo postojanje nekog novog Perišića, valjda nas ne bi ni obaveštavali da on postoji.

Štaviše, upravo zato što smo obavešteni, može se reći da je u ovom obračunu rukavica bačena u lice i da je obračun već započeo – ovo stoga što jedino javnost ne zna o kome se zapravo radi, dok svi ostali to i te kako znaju. A sada svi oni znaju i da je, ovim okončanjem dosadašnjeg perioda prećutne tolerancije, sukob prešao u akutnu fazu.

Kako se sve ovo događa u trenutku formiranja nove Vlade Srbije, nije nezamislivo i da ovaj slučaj saradnika strane a uz to i neprijateljske službe ima veze sa tim procesom. Pa mu značaj utoliko nadilazi puko personalno pitanje, s tim što će sastav nove vlade, svima koji su upućeni u detalje, pokazati i koja je strana odnela prevagu, takoreći naša ili njihova.

Tek, ukoliko ovo delimično demaskiranje saradnika CIA, ako ništa drugo, demonstrira nameru da pokušamo da se odbranimo od njenog kancerogenog uticaja, nagoveštaj da ona to neće tek tako dozvoliti moglo bi da predstavlja medijsko eksploatisanje tajnih snimaka telefonskih razgovora pojedinih zvaničnika aktuelne vlasti.

Sadržina razgovora koje iz nedelje u nedelju objavljuje novi nedeljnik u vlasništvu medijske grupacije u zapadnom korporativnom (su)vlasništvu u ovom je trenutku – dok se eventualno ne pojavi i nešto gadnije – od manjeg značaja u odnosu na samu činjenicu da tajno snimljeni telefonski razgovori dobijaju status medijsko-političke činjenice.

Ovakvom izlivu prljavih obaveštajnih operacija u javni prostor već smo prisustvovali u slučaju bivše Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, kad je opozicionar Zoran Zaev počeo da baca ”bombe” u vidu tajno snimljenih razgovora protiv tadašnjeg premijera Nikole Gruevskog. Pa je Gruevski izneo optužbu da je sve to izvela inostrana služba u sprezi sa domaćim izvršiteljima, što je Zaev negirao sve dok Gruevski nije objavio krišom snimljeni razgovor njih dvojice u kome sam Zaev otvoreno kaže da ”poseduje materijale koje mu je dala jedna strana služba”.

Epilog svega toga, elem, bilo je odustajanje Makedonije od svog imena radi ulaska u NATO. Te shodno tome i bojazan da bi ovo ovde moglo da predstavlja sličnu pretnju ”makedonskim scenarijem”, u sklopu koga uopšte nije bitno da li će doći do smene vlasti, ili do njenog dovoljnog slabljenja da bi je tako lakše naterali na sve što se traži pobrojanim sinhronizovanim udarcima od Republike Srpske do Kosova i Metohije.

Osim što bi takva kapitulacija bila očigledno autodestruktivna, bila bi i potpuno anahrona. O tome nas je, i nehotice, obavestio bivši premijer Crne Gore Dritan Abazović povodom protivljenja Crne Gore – NATO članice – ulasku takozvanog Kosova u Savet Evrope. To je, primetio je, nova realnost.

Još samo da je dočekamo neoštećeni…

(RT.RS)

Glas naroda

Duško Knežević: Dvije decenije sam finansirao DPS sa još 100 privrednika

Published

on

Nakon što je specijalna tužiteljka Tanja Čolan Deretić pročitala optužnicu, okrivljeni Knežević se, na pitanje predsjednika specijalnog vijeća sudije Nenada Vujanovića, izjasnio da nije razumio njene navode.

Biznismen Duško Knežević kazao je prilikom iznošenja svoje odbrane danas u Višem sudu u Podgorici da je 20 godina finansirao Demokratsku partiju socijalista (DPS).

„I ne samo ja, već još sto privrednika u Crnoj Gori, ali niko nema petlju da to kaže“, dodao je predsjednik Atlas grupe kojem se u predmetu „Koverta“ sudi za pranje novca.

Aferu je Knežević otvorio u januaru 2019. godine objavljivanjem video-snimka na kojem Slavoljubu Migu Stijepoviću uoči izbora 2016. predaje kovertu uz objašnjenje da je u njoj 97.000 eura za finansiranje kampanje DPS-a.

Nakon što je specijalna tužiteljka Tanja Čolan Deretić pročitala optužnicu, okrivljeni Knežević se, na pitanje predsjednika specijalnog vijeća sudije Nenada Vujanovića, izjasnio da nije razumio njene navode.

„Optužnica je nebuloza. Nisam kriv. Iznijeću odbranu. Neću odgovarati na pitanja tužioca i suda, samo na pitanja svojih branilaca. Smatram da je ovo politički proces protiv mene. Optužnica je fabrikovana i izmišljena. Ona je proizvod moje tuče sa vlastima i režimom. Htjeli su da me namjeste u slučaju ‘državni udar’ da budem svjedok i da sam ‘prao’ pare, kao da su došle iz Rusije. Ja sam to odbio“, izjavio je Knežević na početku iznošenja odbrane.

Odgovarajući na pitanja svojih branilaca advokatice Andrijane Razić, te advokata Dražena Medojevića i Dušana Radosavljevića, Knežević je kazao da ga je Milo Đukanović molio da pomogne političku kampanju DPS-a u Zeti. „Milo Đukanović me molio da nocem pomognem DPS za izbore u Zeti. Rekao sam da imam svojih 200.000 dolara. Dao sam ih šefu obezbjeđenja Vlatku Rašoviću, da ih konvertuje u eure. Nakon dan-dva, javio mi se Migo Stijepović i rekao da niko u Zeti neće dolare. Pitao me da ih zamijenim u eure“, kazao je optuženi Knežević.

Osvrnuo se na navode optužbe da je „oprao pare“.

„Tužiteljka kaže da sam oprao pare koje sam dao DPS-u. Pare se peru od kokaina i guraju se u legalne tokove. Ovdje se ne radi o pranju para, već o reketu i iznudi poslovnog čovjeka“, naveo je Knežević.

„Već 20 godina sam finansirao DPS. I ne samo ja, već još 100 privrednika u Crnoj Gori, ali niko nema petlju da to kaže“, dodao je on.

U optužnici se između ostalog navodi da je Dusko Knežević, nakon što su njegovi saradnici konvertovali 110.000 dolara u eure, Stijepoviću predao „samo“ 47.500 eura. Osim Duška Kneževića i Slavoljuba Stijepovića, optuženi su i Kneževićevi saradnici i prijatelji Branislav Todorović, Živko Šljivančanin, Tamara Krdžić, Goran Grujović i Tomica Knežević.

U optužnici se navodi da je Duško Knežević u drugoj polovini 2010. godine stvorio kriminalnu grupu čiji članovi su bili zaduženi da podižu novac koji je stečen iz nezakonitih poslova više kompanija a potom ga predaju njemu radi stavljanja u legalne tokove.

Prvom tačkom optužnice, Duško Knežević je izvršio krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije iz člana 401 a stav 1 u vezi stava 6 Krivičnog zakonika Crne Gore, a okrivljeni Knežević Tomica, Todorović Branislav, Šljivančanih Živko, Grujović Goran i Krdžić Tamara izvršili krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije iz člana 401a stav 2 u vezi stava 1 i 6 Krivičnog zakonika Crne Gore.

Drgom tačkom optužnice, ovi okrivljeni, kao i Slavoljub Stijepović su kao saizvršioci izvršili krivično djelo pranje novca iz člana 268 stav 3 u vezi stave 1 Krivičnog zakonika Crne Gore.

Nastavi Citanje

Društvo

Medojević: Vlasnici “Kavačke korporacije” su braća Đukanović

Published

on

Lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević izjavio je, gostujući u prvoj ovosezonskoj emisiji serijala Kontroverza na Adria TV, da su članovi specijalnog američkog tima tužilaca koji na dnevnom nivou pomaže našem tužilaštvu, nezadovoljni političkom podrškom koju imaju šef SPO Predrag Šuković i Glavni specijalni tužilac Vladimir Novović, od strane vlade.

“Oni smatraju da je to čudno jer je ova vlast došla na talasu kritika prethodnog režima”, kazao je Medojević opsijući razgovor sa jednim od članova američkog tima i dodao: “I ja onda postavim jedno pitanje – ok, po vašim izvještajima vaših bezbjednosnih službi, ko je šef Kavačkog klana? I sad, profesionalac, čovjek koji je dobronamjeran i ima interes da dođe do pravih informacija i da mu strategije koje razvija sa svojim timom daju rezultat, a to je uništenje Kavačkog klana i privođenje svih tih ljudi pravdi i pravosnažne presude. I on kaže – Radoje Zvicer. A ja mu kažem, to vam nije tačno. Zvicer je samo operativac, vlasnici tog biznisa u Crnoj Gori su braća Đukanović, Stanko Subotić i pokojni Brano Mićunović”.

Medojević je nastavio tvrdnjom da je riječ o kriminalnoj korporaciji koja je vladala ovom zemljom i koja je u sebi inkorporirala sve institucije države Crne Gore, bila prepoznata od bezbjednosnih službi zapada, kao partner u specijalnim operacijama.

“To je bio jedan punkt za vaše “crne operacije”, koji ste, po tvrdnji ambasadora SAD Vilijema Montgomerija, gledali kako nastaje kao kriminalna organizacija, korporacija koja kontroliše političke partije, medije, banke, NVO, strane diplomate, ima lobiste u Briselu, u Vašingtonu, Berlinu, raspolaže milijardama, širi posao sad na kriptovalute. Jedna takva kriminalna organizacija ne može da bude vođena od strane Radoja Zvicera. On jeste važan u tom operativnom izvršnom dijelu vezanom za narkotike ali je Zoran Lazović bio oficir za vezu između vlasnika i izvršnih direktora, bio je njihov predstavnik koji je vršio komunikaciju i pokrivao čitav posao”, ispričao je Medojević u Kontroverzi opisujući svoj razgvor sa neimenovanim članom američkog tima.

On je dodao da se na njegovim gorepomenutim tvrdnjama došlo do pitanja “da li ovo pravosuđe može da sudi optuženima, počev od Zorana Lazovića, pa nadalje”.

“Rekao sam da ne može. Jasno se vidi da je borba protiv mafije, nasleđa Mila Đukanovića i njegove kriminalne organizacije stavljena ispod stola i da s ečeka da neko drugi riješi posao za nas. Pošto su Amerikanci praktični, oni su ozbiljno shvatili ovo što su čuli od mene, a i sami dobijaju informacije od Šukovića i Novovića da nemaju političku podršku, da više ne mogu da postižu bolje rezultate, da se veliki broj optuženih već pušta na slobodu zbog neefikasnosti pravosuđa…”, izjavio je Medojević i dodao: “Imamo veoma važno pitanje: Kako je moguće da su dva visoka operativca Agencije za nacinalnu bezbjednost u kriminalnom miljeu, Vuk Vulević i Ivan Delić, pobjegli na zvaničnom graničnom prelazu baš jedan dan prije početka akcije”.

Medojević je u Kontroverzi poručio da je najtragičnije što se desilo nakon 30. avgusta što pobjednici tih izbora ništa od onoga što u obećavali građanima nisu ispunili.

“Nismo obezbijedili pravdu, nismo obezbijedili da neko ko je pljačkao Crnu Goru, ko je razorio ovu državu, koji stoji iza toliko zločina ne odgovara za njih. Ušli smo u jednu specifičnu fazu tranizicije koju karakteriše jedan potpuni izostanak ideološke dinamike. Politički sistem ubijen je dilom 2020.”, rekao je Medojević.

On je kazao da su sve vladajuće političke elite u Crnoj Gori su u suštini iste, “identične su po povom stavu: ne dira se u taj pakt sa đavolom, dogovor sa Milom Đukanovićem da se njegova kriminalna organizacija ne dira”.

“Umjesto da DPS bude zabranjen kao političko krilo organizovanog kriminala što je sada već jasno i međunarodnom faktoru koji je uložio ne male resurse da pomogne crnogorskom tužilaštvu da dođe do hapšenja i razbijanja tog narko kartela. I to ne zato što su zabrinuti za pravdu u Crnoj Gori nego zato što su akcije DPS narko kartela postale prijetnja interesima SAD”, kazao je Medojević.

On je dodao da “zemlja tone u živom blatu neriješenog nasljeđa Đukanovića”.

“Imamo sada međunarodni pritisak da se pohapse vođe Kavačkog klana jer je on ugrozio vitalne interese SAD. Amerika je formirala specijalnu ekipu tužilaca, koja na dnevnom nivou operativno pomaže našem SPO-u i SDT-u. Dakle, spolja ide pritisak i završava se kod Šukovića i Novovića. Zašto? Zato što Šuković i Novović nemaju političku podršku predsjednika Skupštine, predsjednika države i predsjednika Vlade, odnosno ljudi koji su članovi Savjeta za nacionalnu odbranu odakle je to trebalo da krene, kao državna politika. Tako su SPO i SDT ostali u vakuumu – Amerikanci ih pritiskaju s jedne strane za rešenje, a vlasti, posebno Vlada, uopšte se ne bave tim fenomenom. Jedini dobitnik u takvoj situaciji je Đukanović koji se šepuri i kaže – ovo su za mene sve amateri, ja sam se sa njima dogovorio, imam podršku međunarodne zajednice”, rekao je Medojević.

Izvor: ADRIA

Nastavi Citanje

Glas naroda

Datapraksis: PES, ZBP i Za bolju Podgoricu po 14 odsto sigurnih glasova, DPS najači

Published

on

Nova anketa pokazuje da će izbori u Podgorici biti veoma neizvjesni, sa četiri jake liste i
PES-om koji gubi većinu svojih birača sa parlamentarnih izbora 2023. godine.

Nova anketa koju je sproveo Datapraksis pokazuje tijesnu trku na izborima u Podgorici. DPS
je u blagom vođstvu sa 18%, što je značajan pad u poređenju sa rezultatom od 38,1% koji je
njihova koalicija osvojila na izborima u Podgorici 2022. godine. Odmah iza njih su liste
URA-Milatović, PES i NSD-DNP-SNP, sve sa po 14% glasova kada se analiziraju svi birači.

Kada se analiziraju birači koji su sigurniji da će izaći na izbore, lista „Za bolju Podgoricu
Jakov Milatović” blago prednjači. To znači uzimanje u obzir samo odgovora onih ljudi koji
kažu da su sigurni da će glasati, i zbog toga je verovatnije da će ovo bolje odražavati rezultat
izbora.

Kada se biračima postavi pitanje o njihovim mogućim alternativnim izborima, lista
URA-Milatović vodi u odnosu na druge. To implicira da bi oni mogli preokrenuti izbore u
svoju korist u posljednjim nedeljama.

Vjerovatno najzanimljiviji nalaz ankete je da preko 60% birača koji su glasali za PES na
posljednjim parlamentarnim izborima sada planira da glasa za nekog drugog. Najpopularnija
alternativa među bivšim glasačima PES-a je „Za bolju Podgoricu- Jakov Milatović”, za koju
se odlučuje petina birača.

Anketa je sprovedena od 1. do 10. septembra, sa 1.009 ispitanika, koristeći kombinaciju
online i telefonskih intervjua, i predstavlja reprezentativan uzorak stanovnika Podgorice.
Margina greške kod reprezentativnih anketa ove veličine iznosi +/- 3,3 %

Nastavi Citanje

U Trendu