Connect with us

Glas naroda

Makedonski scenario u Srbiji?

Published

1 year ago

on

Piše: Nikola VRZIĆ

Počinje, izgleda, ono što smo znali da će jednom morati da započne: njihov poslednji pokušaj da srpsko pitanje na Balkanu konačno reše tako što će ga rasturiti u paramparčad. Udar zato mora da bude sveobuhvatan i istovremen.

Dakle, odjednom i Republika Srpska, i Kosovo i Metohija, i naravno sam Beograd kako bi se naterao na popuštanje koje će značiti slom politike kakvog-takvog otpora njihovim težnjama da budemo konačno rešeni. Pa je utoliko važnije što pored obeshrabrujućih ima i ohrabrujućih signala da nam ne pada na pamet da im olako dozvolimo da nas reše na pomenuti način…

Uzgred budi rečeno, ako je iko razuman posle svega što su nam uradili do sada smatrao da je samo paranoična teorija zavere, a ne stvarna zavera da svi Srbi na Balkanu budu eliminisani kao (geo)politički faktor, na takvo smatranje više nema pravo. Sama istovremenost udara na sve srpske tačke koje još nisu stabilizovane po meri NATO interesa da svi radimo tačno ono što narede, naime, predstavlja neoboriv dokaz; svi smo im meta, a to znamo iz prostog razloga što im i jesmo svi na meti.

Počev od Republike Srpske i njenog predsednika Milorada Dodika koji javno upozorava da mu prete hapšenjem – da bi mu zabranili dalje političko delovanje – i da će pucati u njega ako se drzne da pruži otpor. Povrh toga, baš sada, i nadležni pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajen daje javnu instrukciju Kristijanu Šmitu, koga nezakonito proglašava za visokog predstavnika, da (zlo)upotrebi bonska ovlašćenja koja mu ionako ne pripadaju.

Suvišno je i napominjati da najavljena reanimacija prakse u okviru koje su već smenjivali demokratski izabranog predsednika Republike Srpske i distriktom Brčko uzimali njenu dejtonsku teritoriju ne može da se shvati drugačije nego kao pretnja za sam njen opstanak.

Pri čemu će opasnost postati još i veća ako se ostvari najava da će kroz Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, kad već svojevremeno nisu mogli kroz Savet bezbednosti zbog ruskog veta Vitalija Čurkina, Britanci i ostali koji bi da budu tako perfidni pokušati da proguraju rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrenici. Ova se mogućnost spominje već izvesno vreme i očigledno je reč o brižljivo koordinisanom udaru čiji je krajnji cilj da se eliminiše mogućnost srpskog protivljenja ulasku Bosne i Hercegovine u NATO – koji je, naravno, glavni mehanizam kontrole njegovih članica. Pa su zato svi dobrovoljno postrojeni u front protiv Rusije sve i ako bi im interes nalagao suprotno, o čemu prigodno svedočanstvo predstavlja tekući proces deindustrijalizacije Nemačke i propratnog pada životnog standarda.

Ali to je njihov problem. A naš problem sa svima njima sastoji se u tome što i s Kosovom i Metohijom hoće da urade isto što i sa Bosnom i Hercegovinom u smislu eliminacije srpskog faktora kao smetnje za ulazak u NATO. Isporuka ”džavelina” vlastima u Prištini, kao i najavljeno davanje statusa pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini NATO-a predstavljaju samo predigru za ispunjavanje glavne američke želje, a to je ulazak samozvanog Kosova u sam NATO, o čemu se nedavno izjasnio američki ambasador u Prištini Džef Hovenijer.

U istom smislu treba razumeti i čemu služi ulazak Prištine u Savet Evrope, no, i to, baš kao i tvrdoglavo insistiranje Aljbina Kurtija na eliminisanju dinara uprkos tobožnjeg negodovanja njegovih zapadnih pokrovitelja i nalogodavaca, predstavljaju samo dodatne mehanizme pritiska na Srbiju da prestane da se protivi ukidanju svoje južne pokrajine u korist njihove, to jest NATO Republike Kosovo.

I da istom prilikom prestane da se protivi i faktičkom ukidanju Republike Srpske, eto te istovremenosti koja dokazuje sinhronizovanost njihovih akcija protiv nas. Uostalom, sasvim logičnu jer im tako raste šansa da uspeju.

I koliko bi sve bilo jednostavnije da je uspela i obojena revolucija u Beogradu koje zimus nije bilo zahvaljujući ruskoj dojavi koliko i odsustvu želje kod većine ovdašnjeg naroda da opet posluže onako kako su im poslužili 5. oktobra a da toga uglavnom nisu bili ni svesni.

No cilj svejedno ostaje isti pa se u tom smislu naročita pažnja mora obratiti na, verovatno, najznačajniju informaciju koju smo imali prilike da dobijemo u proteklih nedelju dana: da u okruženju predsednika Srbije Aleksandra Vučića ima ljudi koji rade za CIA. Ovo je otkrio doskorašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin, i to putem ”Pinka”.

Sve i ako nije moguće pouzdano ustanoviti na koga to Vulin misli, ovu tvrdnju vredi preispitati jer iz toga proizlaze i pojedini važni zaključci.

Pod jedan: što zbog ozbiljnosti tvrdnje, što zbog mesta na kome je izgovorena, što zbog dosadašnje nesporne lojalnosti Vučiću, mora se zaključiti da Vulin to nije izneo u javnost bez dogovora sa samim Vučićem. Iz toga pak proističu dve važne informacije.

Najpre, da postoji visok stepen uverenosti u tačnost ove tvrdnje – jer inače sa njom ne bi izlazili u javnost, budući da iz raznih okolnosti nismo u poziciji da guramo prst u oko američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji olako, nego tek kad dođemo u situaciju, na primer, kao onomad s Momčilom Perišićem.

I drugo, da postoji namera, ili već doneta odluka, da se s ovom pojavom CIA krtice obračunaju kako i dolikuje. Zašto bi, inače, javno priznavali da tako nešto uopšte i postoji, ako već ne nameravaju i da je eliminišu? Drugim rečima, da im je prihvatljivo postojanje nekog novog Perišića, valjda nas ne bi ni obaveštavali da on postoji.

Štaviše, upravo zato što smo obavešteni, može se reći da je u ovom obračunu rukavica bačena u lice i da je obračun već započeo – ovo stoga što jedino javnost ne zna o kome se zapravo radi, dok svi ostali to i te kako znaju. A sada svi oni znaju i da je, ovim okončanjem dosadašnjeg perioda prećutne tolerancije, sukob prešao u akutnu fazu.

Kako se sve ovo događa u trenutku formiranja nove Vlade Srbije, nije nezamislivo i da ovaj slučaj saradnika strane a uz to i neprijateljske službe ima veze sa tim procesom. Pa mu značaj utoliko nadilazi puko personalno pitanje, s tim što će sastav nove vlade, svima koji su upućeni u detalje, pokazati i koja je strana odnela prevagu, takoreći naša ili njihova.

Tek, ukoliko ovo delimično demaskiranje saradnika CIA, ako ništa drugo, demonstrira nameru da pokušamo da se odbranimo od njenog kancerogenog uticaja, nagoveštaj da ona to neće tek tako dozvoliti moglo bi da predstavlja medijsko eksploatisanje tajnih snimaka telefonskih razgovora pojedinih zvaničnika aktuelne vlasti.

Sadržina razgovora koje iz nedelje u nedelju objavljuje novi nedeljnik u vlasništvu medijske grupacije u zapadnom korporativnom (su)vlasništvu u ovom je trenutku – dok se eventualno ne pojavi i nešto gadnije – od manjeg značaja u odnosu na samu činjenicu da tajno snimljeni telefonski razgovori dobijaju status medijsko-političke činjenice.

Ovakvom izlivu prljavih obaveštajnih operacija u javni prostor već smo prisustvovali u slučaju bivše Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, kad je opozicionar Zoran Zaev počeo da baca ”bombe” u vidu tajno snimljenih razgovora protiv tadašnjeg premijera Nikole Gruevskog. Pa je Gruevski izneo optužbu da je sve to izvela inostrana služba u sprezi sa domaćim izvršiteljima, što je Zaev negirao sve dok Gruevski nije objavio krišom snimljeni razgovor njih dvojice u kome sam Zaev otvoreno kaže da ”poseduje materijale koje mu je dala jedna strana služba”.

Epilog svega toga, elem, bilo je odustajanje Makedonije od svog imena radi ulaska u NATO. Te shodno tome i bojazan da bi ovo ovde moglo da predstavlja sličnu pretnju ”makedonskim scenarijem”, u sklopu koga uopšte nije bitno da li će doći do smene vlasti, ili do njenog dovoljnog slabljenja da bi je tako lakše naterali na sve što se traži pobrojanim sinhronizovanim udarcima od Republike Srpske do Kosova i Metohije.

Osim što bi takva kapitulacija bila očigledno autodestruktivna, bila bi i potpuno anahrona. O tome nas je, i nehotice, obavestio bivši premijer Crne Gore Dritan Abazović povodom protivljenja Crne Gore – NATO članice – ulasku takozvanog Kosova u Savet Evrope. To je, primetio je, nova realnost.

Još samo da je dočekamo neoštećeni…

(RT.RS)

Povezane teme:
Nastavi Citanje
Klikni za komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Glas Društvenih mreža

Knežević: Da li nas je vremeplov vratio u 1941. da umjesto „Kaćuše“ pjevamo „Lili Marlen“!?

Published

2 weeks ago

on

May 7, 2025

By

Lakše i bezbjednije su Čerčil, Staljin i Ruzvelt stigli u Teheran 1943. godine, nego što je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić danas doputovao u Moskvu, objavio je na duštvenoj mreži X lider DNP-a Milan Knežević.

„Osamdeset godina od pobjede nad fašizmom, s pravom se pitamo da nas nije neka vremenska mašina vratila u 1941, i da umjesto „Kaćuše“ horski pjevamo „Lili Marlen“, čekajući konačno rješenje u redu za Jasenovac, Aušvic, Dahau, dok Gering bez ikakvih zabrana leti nebom iznad Baltika“, napisao je Knežević.

Nastavi Citanje

Društvo

UNCG povodom 3. maja, Dana slobode medija: Novinarska solidarnost temelj naše profesije

Published

3 weeks ago

on

May 2, 2025

By

Povodom 3. maja – Svjetskog dana slobode medija Udruženje novinara Crne Gore uputilo je čestitku svim novinarima, redakcijama, urednicima i udruženjima novinara istakavši da novinarima u Crnoj Gori niko ne garantuje sigurnost, autonomiju i dostojanstvo koje je imala ova nekada ugledno zanimanje. U vremenima brojnih izazova važna je odgovornost, profesionalizam i posvećenost istini, što su temelji kredibilnosti medijskog prostora.

Podsjećamo da je Crna Gora na Svjetskom indeksu slobode medija, za ovu godinu, napredovala za tri pozicije, pa je sada na 37. od 180 zemalja svijeta.

U izvještaju, koji je objavila međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF) povodom 3. maja – Svjetskog dana slobode medija, navodi se da Crna Gora nastoji da se pridruži Evropskoj uniji, a vladajuća koalicija, koja je preuzela vlast 2023. godine, uskladila je nacionalno zakonodavstvo sa evropskim standardima.

Takođe, u bazi Safe Journalist zabilježena su 24 incidenta, što je značajno više u odnosu na predhodnu godinu, kada ih je bilo 16.
Novinarska olidarnost trebala bi biti temelj svakog d‌jelovanja., a stalno zalaganje za prava, sigurnost i profesionalne standarde je zajednička. Samo solidarni između sebe možemo da gradimo medijsku scenu koja služi javnom interesu i čuva slobodu govora.
Ovo je prilika da se uputi i apel vlastima, ali i opozicikji da moraju garantovati siguran ambijent za rad novinara i novinarsku autonomiju.
Takođe smo svjedoci smo da se novinari i novinarke u Crnoj Gori sa lošim socio-ekonomskim položajem sa neadekvatim primanjima i pod stalnim pritiskom vlasnika medija i politike.

Zabrinjava nekolegiojalnost i nedostatak solidarnosti među novianrima, medijima i udruženjima medija.

Sve ovo utiče na pad novinarskog profesionalnizma, autocenzuru i direktno se odražava na pad povjerenja u novinare i medije.
UNCG podržava aktuelnu vlast , opoziciju i NVO koje se bave medijima da novinarima i novinarkama stvore i garantuju da rade svoj posao slobodno, profesionalno i bez policijskog obezbeđenja i straha za goli život i minimum egzistencije.

Predsjednik UNCG Tihomir Burzanović
Sekretar UNCG Ivan Milošević

Podgorica, 2.maja 2025.g.

 

Nastavi Citanje

Glas naroda

Horvat: Milošević je bio poslednji srpski državnik i prva žrtva globalizma

Published

3 weeks ago

on

May 2, 2025

By

Poznati zagrebački publicista, Mislav Horvat, napisao je zanimljiv status na svom Fejsbuk profilu o pokojnom predsedniku SR Jugoslavije, Slobodanu Miloševiću. Status Mislava Horvata prenosimo u cijelosti.

PIŠE: Milisav HORVAT

„Na današnji dan rođen je poslednji srpski državnik. U prelomnim vremenima ne samo za srpstvo, nego i za ljudski rod vodio je srpski narod, bez i jednog saveznika, bez Rusije i Kine, sa generalima JNA zadojenim titoizmom koji su htjeli braniti bratstvo i jedinstvo sa onima koji Srbima nikad nisu bili braća i koji su od zapada naoružani i podržani da napadnu Srbe, sa lažnim patriotskim opozicionarima koje je plaćala hrvatska služba, sa narodom koji je decenijama rasrbljavan i zaglupljivan, sa ludom ženom i porodicom, sa službom i vojskom izbušenom američkim agentima…

Pravio je greške, ali je iza njega ostala Republika Srpska, nakon 5 vjekova uskrsla srpska država zapadno od Drine, rezolucija 1244, minimalan dug, skoro sva strateški važna preduzeća u vlasništvu države i 10 godina koje su spasile svijet, kupili Rusiji vremena da iznjedri Putina i suprotstavi se anglo-američkom imperijalizmu i dominaciji. To je ostalo iza Slobe, a šta će ostati iza ovih danas?

Evo šta su o Miloševiću rekli najveći, najkredibilniji i najhrabiji svjetski intelektualci, koji se godinama bore protiv anglo-američki globalističkih elita: „Milošević je primjer suverenističkog otpora koji se ne zaboravlja, one impulsivnosti koja ga je, zbog prevelike ljubavi prema svojim idealima, dovela do sopstvenog kraja, a da je toga bio svjestan.

Njegovo učenje o otporu u našem vremenu se tiče našeg identiteta kao Evropljana, naših korjena po kojima se razlikujemo od onih preko okeana, jedne zemlje bez nacije, bez istorije, jedne zemlje načinjene od mešanja raznih boja, iluzornog materijalističkog sna za mnoge: upotrijebi i baci.“ (Dario Zumkeller, filozof i sociolog, jedan od vodećih italijanskih intelektualaca)

“Milošević je najdemonizovanija ličnost u toj najdemonizovanijoj zemlji. Njega braniti od velike je važnosti, a pri tom nije neophodno da se čovjek slaže sa svakom njegovom odlukom. Naime, braniti Slobodana Miloševića znači stati u obranu svih onih malih zemalja koje se bore da zadrže pravo na samoodlučivanje.

Njegov zločin sastoji se u tome što se uporno suprotstavljao zapadnim silama i multionacionalnim kompanijama koje namjeravaju da između sebe podele jugoslovenska bogatstva. U tome je bivši jugoslavenski predsjednik pokazao veću čvrstinu od mnogih vođa i na istoku i na zapadu koji su veoma lako pristajali na diktate “čuvara” ljudskih prava.” (Barry M. Lituchy vodeći ekspert i profesor evropske istorije na prestižnim američkim univerzitetima)

„Slobodan Milošević može se smatrati prvim političkim zatvorenikom takozvane globalizacije kapitalističkih ambicija. Kao simbol otpora Novom svjetskom poretku morao je biti osuđen u procesu zamišljenom da opravda NATO-ove ratne zločine, a koji se na kraju pretvorio u sprdnju, te je morao poslužiti kao primjer disidentima koji nisu spremni „surađivati“ i odbijaju služiti Novom svjetskom poretku.“ (Robin de Ruiter najveći svjetski ekspert za analizu globalnih elita, istoričar i teolog, govorio sedam jezika, najprevođeniji holandski pisac svih vremena)
Zanimljivo da Tuđman ima trgove, ulice i spomenike po celoj Hrvatskoj. Tek otvoreni novi aerodrom u Zagrebu, najveći u Hrvatskoj nazvan je „Franjo Tuđman“ i tako ga je nazvala SDP-ova vlada, znači navodni ljevičari. Iako je Tuđmanova ćerka Nevenka osuđena od hrvatskog suda radi kriminala, Tuđmanov unuk je sa 25 godina imao banku koju je otvorio sa kriminalcem Hrvojem Petračem i koju su zajedno pokrali.
Tuđmanova žena je uhvaćena kako uplaćuje 200 000 marka i 50 000 dolara na svoj račun, dok je vodila navodnu hunanitarnu organizaciju za djecu Hrvatske. Tuđman je poklonio hrvatski telekom Njemcima i omogućio pljačkašku privatizaciju. Sa druge strane, nije sporno da je Sloba imao ženu i sina kakve je imao, ali vodio je zemlju pod sankcijama.

Za razliku od Hrvatske, gdje su se najveće pljačkaške privatizacije desile za vreme 10 godina Tuđmanove vlasti u kojima je i sam Tuđman učestovao, u Srbiji su se pljačkaške privatizacije odigrale nakon 5. oktobra kad Slobe više nije bilo.

U okolnostima u kojima je vodio Srbiju napravio je maksimum, izbegao je građanski rat između nacionalista i komunista, izvukao na račun Krajine koja se nije mogla braniti Republiku Srpsku, izborio rezoluciju 1244 i manje se zadužio u 10 godina nego sve vlade posle njega u 10 dana. Ko je devedesetih trebao voditi Srbiju? Šešelj, Mićun, Drašković?

Svaki od te trojice odveo bi Srbiju u nestanak. 1971. Srbiju vodila srbofobna Latinka Perović i njena banda, a u Hrvatskoj gradilo 20 hotela godišnje, pa su ipak Hrvati pokrenuli masovne demonstracije protiv Srba i Jugoslavije. Svi srpski neprijatelj (ustaše, balije, šiptari, autošovinisti, drugosrbijanci) mrze Miloševića, zapitajte se zašto?“ Međutim, pojedini mediji u regionu osporavaju tvrdnje da je riječ o poznatom novinaru.

Nastavi Citanje

U Trendu