Piše: dr Nebojša Čović, bivši potpredsjednik Vlade Srbije

Beše ponedeljak 24.februar, jedan od svedoka sastanka sve nervoznijeg Mila i njegovih medijskih „majstora“ iz Crne Gore reče mi „očekuj do kraja nedelje tekst u Pobjedi kojim će pokušati da te diskredituju, jer ovaj pokušaj sa onim Pešićem očigledno nije dobro prošao“.

Dođe petak, eto teksta, mlakog, naivnog da ni mladi Nikola koji je već potonuo u zaborav – u njega ne veruje. Ništa u njemu nije rečeno, osim što mi je sada potpuno jasno i definitivno ko stoji iza ovoga i kolika je nervoza velikog gazde. Navodni autor teksta izvesni Nenad Zečević kao i Nikolica Pešić nije bitan, stvarni pisac teksta Draško Đuranović tek malo više… O dužnicima Mila Đukanovića, njegovoj „mreži“ medija, „savetnicima“ i KK Crvena zvezda koja ih tako boli ćemo u post skriptumu… No da se mi vratimo Milu i razlogu za veliku nervozu koju iskazuje prethodnih dana.

Svojevremeno, kada sam razgovarao sa Vukom Marašom, čovekom koji je „izmislio“ Mila Đukanovića, nisam mogao skroz da poverujem dok sam slušao njegove priče o auto-moto savezu Jugoslavije, Simpu, AS Banci, deviznim bonovima za gorivo koji su bili izvor zaleta i prvog velikog „keša“ Mila Đukanovića… to su bili „rani radovi“ velikog gazde!

Reče mi Vuko jednom prilikom da je Milo u studentskim danima radio i za UDBU, a da ga je tamo „regrutovao“ Ratko Mićunović, Nikšićanin koji beše u UDBI. Vuko mi takođe jednom prilikom reče da je Milo cepao karte na ulazu u Sajam kod nekog Janka Ražnatovića, ko bi rekao da će tako visoko da uzleti?

A u razgovoru mi Vuko pomenu i profesora Janka Gogića koji je predavao Političku Ekonomiju velikom Milu, a inače je bio bivši zamenik ambasadora Jugoslavije u Velikoj Britaniji. Naime, profesora Gogića je zvao tada ceo Centralni Komitet kako bi Milo dobio „šesticu“ iz ovog predmeta. I tako veliki Milo završi fakultet na „CK kombinaciju“ sa prosekom 6,2 (što znači da se CK pošteno pomučio i za neku „sedmicu“). Ne bi me iznenadilo da sada Milo pokaže „diplomu“ sa prosekom devet ili čak i više, jer je vešt u tim doštampavanjima kao kod ličnih karata svojevremeno!

Vuko mi takođe reče, da je Milo došao na „talasu“ antibirokratske revolucije koji su tada izveli u velikoj meri Srbi sa Kosova i Metohije, naime, datum mitinga 20. 08. 1988.godine nije izabran slučajno! Bio je to rođendan Slobodana Miloševića. Tog dana u slavu Slobodana, u Titograd je stiglo preko 2000 Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije predvođenih Miroslavom Šolevićem, Kostom Bulatovićem, Zoranom Grujićem i Batrićem Jovanovićem.

Milo se kosmetskim kadrovima koji ga dovedoše na vlast preko AB Revolucije i „žute grede“ odužio učešćem na velikom mitingu na Gazimestanu.

Kroz dugogodišnje prijateljstvo sa Vukom saznadoh da je baba Miluša dala ime Milu po predratnom brigadnom đeneralu Milu Đukanoviću, bratu Milovog đeda Blaža (koji nema veze sa četničkim pokretom). Đeneral Milo bio je komandant Boke-Kotorske uoči II Svetskog rata, i kao častan čovek odbio je da se preda kada je kapitulirala Kraljevina Jugoslavija. Nije pobegao sa Kraljem, već je otišao u Argentinu po dobrovoljce. Napustio je zemlju podmornicom „Nebojša“ i stradao je kao brodolomnik. Radilo se o izuzetno časnom čoveku i velikom srpskom rodoljubu.

Zašto za početak priča o Vuku Marašu, Kosovu i Milu i njegovim „ranim radovima“? Isti taj Vuko koji je stvorio Mila, na kraju umalo izgubi glavu od čoveka koga je stvorio. Jednom prilikom mi je rekao da Milo ne voli ljude koji su mu pomogli. Razlog je vrlo jednostavan, Milo ne voli svedoke koji su mu pomogli, što se mnogo puta kasnije pokazalo kao njegova karakterna osobina, kroz slučajeve sa Slobodanom Miloševićem, Momirom Bulatovićem, Svetozarom Marovićem…

Stavovi i analize koje sam izneo o situaciji u Crnoj Gori u autorskom tekstu „9 života Mila Đukanovića“ izazvali su agresivne reakcije Mila (ne đenerala, nego „ovog“ Mila).

Milo je preko svojih partijskih i poslovnih pulena u Crnoj Gori i Srbiji, pokušao da umanji prljavim tekstovima preko mlađanog Nikolice moj kredibilitet, plasiranjem davno izlizanih lažnih informacija.

Na ove koordinirane i besmislene napade anonimusa i samozvanih arbitara koje Milo koristi kao svoj megafon odgovorio sam argumentovano, ali nakon ovog teksta i obraćanja, zaista nemam nameru da više trošim vreme i energiju baveći se njima.

Radi se o klasičnoj zameni teza: nije kriv onaj koji je zlodela uradio, već je kriv onaj koji je to prepoznao i objavio. Taktika je jasna, da se ovom kontinuiranom salvom napada, zapravo, pažnja javnosti u Crnoj Gori, Srbiji i regionu skrene sa suštinskih pitanja.

Krizu u Crnoj Gori nije izazvala moja analiza, već je kriza izazvana nametanjem spornog zakona i bahatim i arogantnim odnosom duboko kriminalizovane vlasti, zbog čega su već dva meseca na crnogorskim ulicama stotine hiljada nezadovoljnih građana svih nacionalnosti i verskih pripadnosti.

Svi pokušaji „spinovanja“ mogu samo kratkoročno da odlože nešto što dolazi kao neminovnost. Milova taktika zasnovana je na nečemu što je već viđeno sa njegove strane u prethodnom periodu, a to je da zavadi i pokvari odnose među ljudima u Srbiji. To je radio u vreme Slobodana Miloševića, a nakon toga uz pomoć beogradskih spin majstora čiji je stil pisanja potpuno prepoznat u pamfletima anonimnog Nikolice, takođe i u vreme Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Borisa Tadića, kao što i sada pokušava u vreme Aleksandra Vučića.

Milo tvoj stil je prepoznat, kao i „spin majstora“ koji već godinama rade to za tebe. Hajde sada malo da zavadimo Vučića sa Amfilohijem, a onda Čovića sa Vučićem, ubacujući u tu „igricu“ i Šešelja. Još kada bi i Milorad Dodik ušao u sukob sa Vučićem, uz uvlačenje Republike Srpske u tvoju mutnu vodu – mašala!

Kao što vidiš sve znam, uostalom nakon svih zloupotreba Srbije u sopstvene svrhe i zarad tvog opstanka na vlasti nije bio potreban veliki napor da shvatim i objasnim javno – šta radiš. Kada već sve ovo znam, jasno ti je da znam i kako je nastala knjiga „mafijaška pudlica“. Da ti olakšam, i da tvoji spin majstori ne troše više vreme na to, svoju satisfakciju za taj pamflet dobio sam na sudu!

I još nešto – odnose Vučić – Čović – Šešelj mi ćemo sami rešiti i u velikoj meri smo ih i rešili. Nemoj ti da brineš tu brigu, čini mi se da imaš mnogo veće probleme od pokušaja da praviš spletke po Srbiji! (po ko zna koji put). Mislim da svima u regionu, a i međunarodnoj zajednici treba iskreno da objasniš neke od sledećih izjava koje si nekada davao:

Milo „vezan“ za Srbiju

…a ne da se licemerno predstavljaš danas kao veliki mirotvorac i faktor koji rešava probleme u regionu, kako bi sačuvao sebe po svaku cenu na vlasti. Ovde se postavlja pitanje kada si Milo govorio istinu? Nekada, sada ili nikada?

Normalno je da se ljudi menjaju, ali tvoja „metamorfoza“ i političko sazrevanje dolazi po potrebi, sa ciljem da se održiš na vlasti. To se ne zove iskustvo – već licemerje. Kako drugačije objasniti i razumeti priznanje nekakvog nezavisnog Kosova*? Da te podsetim, a na osnovu depeša iz „Vikiliksa“ Da si sa Agimom Čekuom dogovorio kako će Crna Gora priznati nezavisno Kosovo*. Još početkom aprila 2008. godine nameravao si da priznaš Kosovo*, ali si se sa Čekuom i Tačijem dogovorio da ne priznaješ nezavisnost Kosova*, odmah po jednostranom proglašenju, dok se ne završe izbori u Srbiji koji su održani u maju 2008. godine. Kao i da ne bi pravio probleme Filipu Vujanoviću na predsedničkim izborima u Crnoj Gori 2008. godine, i sve to pod izgovorom „ da navodno ne bi jačale ekstremne – nacionalističke snage u Srbiji“ (verovatno si tada mislio na novoformiranu Srpsku Naprednu Stranku?)

Ako je suditi po prilično tačnim depešama Vikiliksa, ušao si u NATO samo zbog Srbije, ne konsultujući narod u vidu referenduma, kao i kod Kosova*. Kako kaže depeša „ nakon što se Crna Gora pridruži NATO-u, Srbija će biti potpuno okružena EU i NATO članicama, a Beograd će morati da bira između dublje izolacije i članstva u alijansi. Za Beograd je Crna Gora jedina veza sa morem od raspada Jugoslavije“.

Sve ti je ovo Milo, kao što znaš u projektu pod naslovom „Crnogorsko članstvo i pozicija Srbije“.

Bez ikakvih skrupula dao si izjavu oko Srebrenice, zaboravljajući šta si sve pričao i samom Miloradu Dodiku pre izvesnog vremena govoreći mu da je jedino rešenje za Bosnu „nezavisna Republika Srpska“.

Zar si zaboravio da objasniš svoje veze sa Mladićem i Karadžićem? Da te još jednom podsetim 1997. godine i Redževića, Ostroga, Herceg Novog, kao i nafte i oružja, umalo zaboravih i Momčila Krajišnika. Znam da bi ti da izbrišeš istinu Ćemovskog Polja i deportaciju Muslimana 1992.godine, kao i svoj „ratni biznis“. Ali kao što vidiš, neko ko zna mnogo, još uvek pamti…Milo, vezuješ Srebrenicu sa svojim besmislenim zakonom kojim ne samo da želiš da budeš predsednik Crne Gore, već želiš da budeš i mitropolit.

Za početak, objasni sa kim si sve u društvu na slici, a ne deluješ mi neraspoloženo?

Mogao bih još puno toga da ti kažem i pokažem kakav ti je mentalni sklop, ali ću ovog puta samo da ti nabrojim neke od tvojih afera u kojima si jedan od glavnih „junaka“:

Šverc cigareta, ubistvo urednika hrvatskog nedeljnika „Nacional“ Iva Pukanića, ubistvo glavnog urednika lista „Dan“ Duška Jovanovića, pokušaj ubistva glavnog urednika nezavisnog dnevnika „Vijesti“ Mihajla Jovovića i direktorke Tv Vijesti Marijane Bojanić, afera Telekom, afera „snimak“, afera „koverat“, sve afere koje nabraja tvoj dojučerašnji veliki prijatelj Duško Knežević, stranačka zapošljavanja, partijsko nameštanje poslova, sumnjive privatizacije, kupovina glasova za izbore (Cetinje, Petnjici…) izveštaj globalnog finansijskog integriteta (GFI) po kome iz Crne Gore od 2001-2010.godine izneto 6,2 milijarde dolara, stan sestrića na Menhetnu u Njujorku, pa sve do toga da se kod međunarodnih faktora vodiš kao jedan od najbogatijih državnih lidera na svetu. Prema njihovim podacima tvoje bogatstvo je veće nekoliko puta od bogatstva nekadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame, gde se i međunarodni faktori pitaju, kako oni kažu „kako je to stečeno“ jer po njima došao si na vlast u patikama i džemperu!

Da ne zaboravimo i upropaštavanje ABA lige kao takmičenja u kome danas niko nikome ne veruje, a počelo je tvojim izbornim performansom u aprilu 2018. godine kada si napunio halu Morača DPS kadrovima i odvratnim transparentima. Da te podsetim, tvoji policijski i ANB funkcioneri su pljuvali i maltretirali igrače i kompletnu delegaciju Crvene zvezde, a ti si to sve sa uživanjem gledao iz svečane lože. Vidim da u tvojoj državi vladajuće vladavine prava niko za taj sramni čin ni do dan danas nije odgovarao. Pa čak ni sin ministra policije.

Svaka dalja polemika sa tobom i tvojim anonimusima i spin majstorima je potpuno besmislena, jer time pokušavaš da skreneš pažnju sa onoga što je suština i šta se zapravo događa u Crnoj Gori, zašta lažljivo pokušavaš po ko zna koji put da optužiš Srbiju.

Kao što je svima jasno ko stoji iza ovog tvog prljavog pokušaja mog diskreditovanja. Ti i tvoji spin majstori pokušavate da zamutite vodu besmislenim napadima, bežeći od istine, ali znamo da je to tvoj stil života. Kao što vidiš, potpuno mi je jasna tvoja taktika, i neću dalje da učestvujem u tome sa tvojim crnogorskim i beogradskim marionetama.

Naivno deluje ovaj tvoj koordinisan pokušaj diskreditacije, zbog toga što znaš, da skoro sve o tebi znam, i zbog toga što znaš, da sigurno i tačno mogu da predvidim i predviđam kojim ćeš putem ići i šta ćeš sve raditi protiv interesa Srbije i srpskog naroda, kako bi pokušao po svaku cenu da opstaneš na vlasti. Znam šta radiš, i šta se iza brda valja. Moja je obaveza kao čoveka koji dugo učestvuje u javnom životu Srbije i regiona da sve to javno predočim bez ikakvog straha, a u funkciji nacionalnih interesa države Srbije i srpskog naroda.

I za kraj, da te podsetim i na slučaj Veselina Đuranovića i Vidoja Žarkovića. Znaš i šta su učinili kada su razmakli zavesu u kabinetu, i videli „dešavanje naroda“ – AB revoluciju… „Idemo li Vidoje na piće“? Otišli su mirno i uzdignute glave. Došli su Sveto, Momir i Milo. Ostao si samo ti.

P.S – Da pojasnimo narodu u Crnoj Gori kako to funkcioniše kod Mila, odnosno „Gusana, Britve i Bordžije“. Nadimci poznati autoru teksta i njegovim bivšim prijateljima (kojih je sve više):

Nervozni Milo okupio je u ponedeljak svoju medijsku „elitu“ o kojoj nema mnogo toga da se kaže, ali mnogo toga govori o načinu na koji je vladao Milo Đukanović. Draško Đuranović, sin Veselina Đuranovića kome je prema rečima mudrih starina iz Crne Gore „najveći grijeh što ne povuče na oca“ ucenjeni urednik nove „Pobjede“ i njegovih uvezanih portala, ne tako znanih „kafića“ i „analitika“ dobio je zadatak da napiše diskreditujući tekst o meni (uz uslov da ga potpiše neko drugi – junački nema šta) Pokušavajući kako zna i ume da zadovolji velikog gazdu, neoprezni Draško otkrio je mnogo toga:

Draško Đuranović
– Sada znamo i ko je izgleda još jedan od finansijera takozvanog filma „Vladalac“, kome smeta predsednik Srbije koji hoće da se bori za interese svog naroda, pa i KK Crvena zvezda koja u ovim performansima po „Morači“ ispade krivac za sve, ali ne i KK Budućnost – državno čedo i projekat Mila Đukanovića?

Zašto se Draško Đuranović dohvati ovog posla? Nije imao izbora. Kao ucenjen čovek kome će u biografiji stajati i da je ugasio list „Pobjeda“ osnovan 1944. godine zbog duga od 880 hiljada evra (Bega Pres), postao je lak plen Mila Đukanovića. Dug je saniran i tako je stvorena „Pobeda“ novi list spreman da odgovori svim zahtevima velikog gazde.

Svojim neznanjem kao novinara, Draško (koji preko svojih portala godinama demonizuje Srbiju, srpski narod i SPC ) mi je pomogao da saznamo koga tu još ima – osim velikog beogradskog „spinera“ tu su uvek prisutni „analitičari“ iz Beograda poput raznoraznih „Dušana“ koji rade na Milov novac, neke TV redakcije koje su pravile moje portrete pre dve godine (i nisu pokazale i dokazale ništa), Peščanici, i poslanici koji bi uvek da sede na dve, ako mogu i tri stolice. Tu mrežu znamo, formirana je odavno, podmazana velikim novcem, a cilj je uvek isti – blatiti svakoga iz Srbije koji nije „na liniji“ sa Milom.

– KK Crvena zvezda. Srpski, narodni, veliki klub. Ne moj, valjda kao što je KK Budućnost Milov. Pa je tako od 2018. godine ( u ogromnoj želji da ga koristi u političke svrhe i sopstvenu promociju, upropastio ABA ligu, koja je gle slučaja, postala cirkus baš od godina kada je Milo, nekada zvezda basket terena u Bečićima i predsednik KSCG, odlučio da Budućnost „mora“ da bude prva. Da ne može sve na silu – video je prošle godine. Njegovu diktaturu, marifetluke i muljačine u ABA ligi naziva nekakvim mojim „terorom“? Sramota!

– I konačno, imate li ljudi nešto novo da kažete? Kosovo, Zoran Đinđić i optužbe nekadašnjeg advokata ustaše Andrije Artukovića, pudlice, lažne fuzije klubova… Sve to slušam godinama i dobih sve sporove na sudovima. Sve to znamo, jedino što i dalje ne znamo, je šta si ti Milo radio pre i posle ubistva Zorana Đinđića. Bolje da ispričaš samo – ali samo istinu, da te ne hvatamo u laži po ko zna koji put!

A šta ćete Vi kukala Vam majka? Bojim se da je ova kamarila na čelu sa „gusanom“ i „Bordžijom“ kako mu nadenuše nadimke njegovi bivši prijatelji i saradnici, svoj sud od naroda već dobila.

Ne bih da gubim više ni sekund na ovu “ekipu”. Drago mi je da konačno znamo, ko je jedan od onih koji godinama “iz senke” podmuklo destabilizuje državu Srbiju izvlačeći iz nje preko svojih agentura na svim nivoima (bezbednosno, poslovno, medijski…) sve što mu je potrebno kako bi sebe održao na vlasti – po svaku cenu.

Moram da priznam i ovo. Jedna od retkih stvari u kojima sam grešio i nisam verovao ljudima sa kojima sam sarađivao: Aleksandru Tijaniću, Čarlsu Krafordu, Vilijemu Montgomeriju… a i mnogim drugima – koji su u detalje opisivali i upozoravali kakva je Milova “hidra” i ko je zapravo Milo Đukanović.

Na sreću, sve je zapisano i u njihovim knjigama i svedočanstvima, a u velikoj meri i u “Vikiliks” depešama. Ko ne veruje, neka pročita. Od istine se ne može pobeći – pa neće ni Milo!

To konačno zna srpski i crnogorski narod, a po svemu sudeći znaju i najbliži saradnici Mila Đukanovića, koji se polako odmiču od Velikog gazde. Zna izgleda i “Zapad”, koji višedecenijskom vođi Crne Gore sprema “varijantu B”. Milo zna šta to znači…

Očekujem da će ovaj tekst u zemlji vladara “vladavine prava” Mila Đukanovića i u skladu sa slobodom medija, ugledati svetlost dana i u Pobjedi, svim kafeima i analitikama i ostalim režimskim glasilima Mila Đukanovića, koga od svega očigledno najviše boli istina.

Bejahu Momir, Sveto i Milo… Posle tri decenije, ostao si samo ti…

(tekst objavljen 2019. )