Connect with us

Glas naroda

Na današnji dan Vilijam Voker iscenirao tzv masakr u Račku, prljava uloga albanskog lobiste

Published

on

Окружен пажњом Восе Османи и Аљбина Куртија, захвалност албанске нације на Косову, Вилијам Вокер, некадашњи шеф верификационе мисије ОЕБС-а на Косову, поново је, учи19 деценија. године у Приштини. Курти му је изразио важност за „подршку правди и истини“, Вјосу Османи за „допринос истини“, за „улог који је одиграо 1999. године“.

„Масакр који је извршио геноцидни режим Србије 1999. године је трајно подсецање на 45 мушкараца, жена и стараца који су брутално масакрирани 15. јануара 1999. године. Истина о Рачку је непобитна“, рекла је Османи.

Ганути Вокер у Приштини је уочи године Рачка рекламирала и своју мемоаре о Рачку, коју је Курти одмах оценио као „непроцењено свједочење“ и „незамјењиво приспјело у огледало. године одвојила 70.000 евра за истраживање, писање, уређивање превода, штампање и промоцију књиге Вилијама Вокера о Рачку.

„То је важан акт који доприноси документовању и ширењу аутентичних доказа о злочинима који је српски режим започео на Косову, унапређујући међународно признање геноцида који се том догађају догодио у нашој земљи. Књига подсећа на жртве масакра у Рачку и одаје част свима који су дали свој живот за слободу Косова. Упркос протеклих 26 година, Влада Косова и наш народ остају посвећени томе да се истина никада не заборави и да се одговорни за геноцид суоче са правом“, речено је јучерашњим стањем са Вокером који нам је рекао да се каже да се каже да се каже да се о неким стварима које су се десиле током 1998. и 1999. године“, као и да је Рачак „један од два-три најзначајнија дана у његовом животу“.

Заиста, био је то један од „два-три“ најважнијих дана у Вокеровом животу. Тог јутро, снимљен у једној јарузи и Рачку, селу близу градића Штимље на КиМ, амерички обавештајац коначно је својим шефовима испоручио оно што је током недеље и недељом. бомбардовање Савезне Републике Југославије. Била је то, у стварима, једна од највећих медијских и обавештајних превара прошлог века.

„Ово је масакр. Стојим овде. Могу да видим тијела“, причао је тог јутра изазван Вокер у слушалици сателитског телефона, пред камером албанских и страних новинара, телефонирајући директно тадашњим командантом НАТО-а за Европу генералу Веслију Кларку.

Камерама албанских и западних медијских кућа тог јутра, припадници ОВК у Рачку су приказали беживотна тела у цивилној одећи постављена на сваких 10 до 15 метара у поменутој јарузи, у данашњој и околини.

Претходне ноћи, у Рачку је, а то је непобитна чињеница, у стварима, дошло до сукоба снаге безбедности Републике Србије и терориста ОВК који су претходно, данима и недељама у бази народа. У области око Рачке, од јула 1998. до јануара 1999. године убијена су 24 полицајца и цивила, 25 људи је рањено.

Акција српске полиције у Рачку, 14. на 15. јануара 1999. године пратили су и припадници мисије ОЕБС-а којом је руководио Вокер, били су ту и новинари су могли неколико страних телевизијских и новинских места на сеоским и новинским местима. опкољавање. и преузимање једног од бункера ОВК.

Прешавши једноставно преко свих чињеница, Вокер је следећег јутра изашао са тврдом о „машакру над цивилима“.

„Видио сам све примијењене масакра, много тијела, много мушкараца убијених ватом из различитих праваца, али, већином близу. То је језик, ужасан призор“, јавио је тог јутра Вокер новинарима у Рачку не пропустивши да каже како су му мјештани рекли да су убиства починили српски полицајци.

Истражном судији Даници Маринковић наредних три дана није било дозвољено да уђе у Рачак. По речима судије Маринковић, она и њен тим били су изложени пријемима странаца, приликом неких од покушаја да уђе у село и обаве увиђај на њу и истражитеље је и пуштено. Она је претходних 26 година више пута поновила да су се јавиле Вокера да се у Рачку догодио „машакр цивила, ратни злочин“ – лаж, и да је „истина од самог почетка била свима, па и онима који су донијели славу познату одлуку о бомбу. . директно користи Рачак као непосредни повод“.

Истина коју сам ја тада утврдила као истражни судија, стоји и данас, а то је да у Рачку није било никаквог масакра цивила, већ да је то била легитимна акција српске полиције надзтер. Ослободилачке војске Косова (ОВК), рекла је судија Маринковић.

Када су тек 18. јануара она и истраживачи ушли у село, пронашли су кућу у којој је био штаб УЧК, у кући је био и униформи са ознакама те организације, хране, спискова са именима војника.

„Све су то докази које смо предочили иу Хагу, где сам ја као сведок одбране бившег председника СРЈ Слободана Милошевића сведочила. Изнијела сам доказ, истину коју сам утврдила, оно што сам непосредно као истражни суд показао на терену и на лицу места и Рачак је отпао из оптужбе. То је велики успех и побједа наше државе“, рекла је Маринковићева у једној појави додајући да је „Хашки трибунал прихватио истину да није било масакра у Рачку“.

Према доказима државног тима истражитеља, сви од 37 идентификованих лица у Рачку и троје неидентификованих користили су оружје, односно „парафинска рукавица“ код ових лица дала је позитиван резултат. Међу страдалима била је и једна женска особа, ћерка заповедника ОВК која је била један од учесника борбе у Рачку у ноћи 14. на 15. и 15. јуна. Српски органи тада су, поред осталих утврдили и да је величина убијених на себи имала вишеслојну одећу, војне цокуле.

Са судијом Маринковић током обављања истражних радњи у Рачку била је све време и тројица припадника ОЕБС-а, двојица Американаца и један италијански „којима је било јасно о чему реч“.

Чињеница је такође да се српским истражним органима тада прикључио и тим патолога из Финске који је предводила др Хелена Ранта. Фински истраживачи су оспорили методе „парафинске рукавице“ које су користили српски истраживачи и тада оцењују да су те методе „застарјеле“. Сама Ранта је 17. марта, у недељу дана пре почетка бомбардовања СР Југославије, на конференцији за медије у Приштини, изјавила да се ради о „злочину против човечности“, додајући да се у Рачку радило о „ненаоружаним цивилима“, јер, они „у џеповима нису имали општину“.

Много касније, када је Србија већ била бомбардовања, када су на земљи бачене тоне осиромашеног уранијума, побијене хиљаде људи, направљена огромна материјална штампана књига, Ранта списа догађају.

Посљедочио је како је Вокер „вршио притисак на њу приликом писања извјештаја“, додајући да је Вокер очекивао да она „подржи његову интерпретацију догађаја“. Вокер је, сведочила је касније Ранта, инсистирао да се у извештају користи реч „масакр“, а, поред осталих појавила се и прича да је једним приликом оловком гађао „Ранту, незадовољан професионалац“.

У аутобиографији Ранта је даље писао да јој је Вокер на душу ставио и да се у извештају није користио довољно „убедљив језик“, којим би описала народни злочин Срба.

Ранта је касније пред камерама показала оригиналан извештај из Рачке, у коме је укључено да тела припадају борцима ОВК, а неалбанским цивилима.

И пуковник српске полиције Богољуб Јанићијевић, задужен за операцију Рачак, у својој књизи „Рачак – пуна истина“ навео је да је „разлог да се одреди „баш Рачак“ за планирање“.

„Рачак је био велико албанско село, из ког су терористи истерали скоро све становништво, сем оних који су им били неопходни. Село је удаљено око 300 метара од магистралног пута, скоро спојено са седиштем општине Штимље, у којој је била полицијска станица. Од априла 1998. године јаче терористичке снаге УЧК биле су концентрисане на том подручју, па су се после својих напада повлачили у Рачак и околина села, где су имали залеђину Језерачке планине и после западања терористичких сукоба. полицијских потера. Близина комуникација је омогућила верификаторима свакодневне обиласке терористичких јединица, састанке са њиховим командом, договоре и пружање свих врста помоћи, од пружања информација за информациону информациону доставу инструктора обуке. доношење савременог наоружања које су терористи користили у нападима на полицију и Војску Југославију. Верификатори ОЕБС-а, америчка дипломатска мисија КДОМ и све међународне организације ‘хуманитарног’ карактера су из терористичких база па и из Малопољца, Петрова и Рачка одвозили својим возилима на лечење и ране ране. Село Рачак је било скоро без цивилног становништва, када га је српска полиција опколила са нама да похапси убице-терористе и неутралише велико терористичко језгро“, стоји, поред остатака, у књизи ј.

Два мјесеца и који дан каснији случај Рачак је добио епилог. Директно је искориштен као повод за бомбардовање Србије од стране НАТО-а, ау 78 дана колико су падале бомбе на Србију убијене су хиљаде људи, тешко оштећени објекти инфраструктуре, школе, болнице, медији.

Nastavi Citanje
Klikni za komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Glas naroda

Vojska disciplinski kažnjava Srbe iz Nikšića!

Published

on

Crnogorskim vojnicima Rajku Krivokapiću i Dragutinu Lalatoviću plata će biti smanjena za trećinu za period koji su proveli u pritvoru na Kosovu, jer će dobiti status “udaljeni od dužnosti”, dok će se za odlazak u inostranstvo bez znanja starješine i zloupotrebu bolovanja pokrenuti ispitni u sklopu disciplinskog postupka, proizilazi iz odgovora Ministarstva odbrane (MO) Vijestima.

“Vojska Crne Gore (VCG) će uzeti u obzir sve činjenice i okolnosti konkretnog slučaja i u skladu sa Zakonom o VCG donijeti odgovarajuću odluku. U tom kontekstu, Generalštab VCG ukazuje da je navedenim zakonom propisano da se lica u službi u Vojsci udaljavaju od dužnosti za vrijeme dok se nalaze u pritvoru”, saopštili su iz Ministarstva.

Odgovarajući na pitanje da li će protiv vojnika biti pokrenut disciplinski postupak zbog neprijavljivanja putovanja, iz resora Dragana Krapovića su kazali da su iz Generalštaba VCG informisani da je u toku ocjena da li su Krivokapić i Lalatović povrijedili vojnu disciplinu.

“Nakon sprovedenog postupka donijeće se odluka u skladu sa zakonom”, istakli su.

Krivokapić i Lalatović su, zajedno sa Marinkom Jovanovićem, uhapšeni nakon proslave ktitorske slave u Visokim Dečanima 24. novembra zbog natpisa “Kosovo je Srbija” na registarskim tablicama, a dva dana kasnije određen im je tridesetodnevni pritvor koji je kasnije produžen za isto toliko dana.

Na teret im se stavljalo da su “podsticali mržnju i netrpeljivost”. Iako im je krajem decembra pritvor produžen do 23. januara, pušteni su sedam dana prije isteka tog roka, a dan kasnije je Specijalno tužilaštvo Kosova obustavilo istragu protiv trojice crnogorskih državljana.

U pritvoru su proveli 55 dana, pa će im, najvjerovatnije, biti “oporezovane” kompletna decembarska, ali i dio novembarske, odnosno januarske plate.

(CdM)

Nastavi Citanje

Glas naroda

Komitama smeta plivanje za časni krst

Published

on

Kako je naš portal više puta pisao, šovinizam, srbofobija i uopšte rečeno mržnja određenih slojeva društva u Crnoj Gori prevazilazi sve granice.

Ne znamo zašto, ali je postala praksa da se ovakvi govori mržnje od strane policije ne procesuiraju niti im isti pridaju važnost, iako je kada pogledate fotografije ispod jasno da se radi o klasičnom govoru mržnje.

  1. Ostaje nam da vidimo da li će ovoga puta nadležni organi reagovati.

Nastavi Citanje

Glas naroda

Lažna država priznala, Kosovo je Srbija

Published

on

Specijalno tužilaštvo tzv. Kosova obustavilo je istragu protiv trojice crnogorskih državljana Rajka Krivokapića, Marinka Jovanovića i Dragutina Lalatovića koji su uhapšeni krajem prošle godine pod sumnjom da su „podsticali mržnju i netrpeljivost“, potvrdila je u petak za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparolka Specijalnog tužilaštva, Ljiridona Kozmaći.

Kozmaći je rekla da „na osnovu prikupljenih dokaza, nije potvrđeno da su optuženi R.K., M.J. i D.L. počinili krivično djelo zbog kojeg je bila pokrenuta istraga od strane Specijalnog tužilaštva“, prenosi portal KosSev.

Potvrda o obustavi istrage stiže dan nakon što su trojica mladića iz Nikšića pušteni na slobodu.

Oni su uhapšeni 24. novembra 2024. godine po završetku obilježavanja praznika u manastiru Visoki Dečani zbog natpisa „Kosovo je Srbija“ na okviru registarskih tablica.

Njima je odmah određeno 48-časovno zadržavanje, a potom i 30-dnevni pritvor koji je jednom produžen.

Advokatica Jovana Filipović tvrdila je da je mjera preoštra i da nema osnova za krivičnu prijavu. Natpis je, kazala je, bio prekriven trakom, te nije poznato ko ga je skinuo.

Nakon hapšenja, ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović potvrdio je da su dvojica uhapšenih vojnici Vojske Crne Gore i najavio da će se istražiti sve okolnosti slučaja, ali i to da „neće biti skidanje glava“.

Sa druge strane uslijedile su osude partuije Srpska lista, reakcije drugih političara iz Crne Gore i protesti u Podgorici, kao i pozivi na puštanje uhapšenih od strane Eparhije budimljansko-nikšićke Srpske pravoslavne crkve (SPC).

(Vijesti.me)

Nastavi Citanje

U Trendu