Dok se situacija sa hapšenjem Pavela Durova (https://drustveniudar.com/kratko-o-hapsenju-pavela-durova/) osnivača i direktora kompanije čiji je proizvod Telegram još uvek daleko od svog razrešenja, još jedna medijska drama se odvija u Brazilu gde je sudija vrhovnog suda Alehandre de Moraes naredio sprovođenje blokade bivšeg Tvitera, sada platforme poznate kao X usled odbijanja njenog direktora Elona Maska da naznači lokalnog predstavnika kompanije i plati kaznu u iznosu od više od tri miliona dolara zbog odbijanja kompanije da uvde mehanizme regulisanja objavljenih sadržaja.

Situacija u slučaju platforme X otvoreno je političke prirode — Alehandre de Moraes zalaže se za cenzuru desničarskih resursa koje optužuje za ”širenje mržnje” i u ovome ima punu podršku Demokratske stranke SAD. S druge strane, i potpuno očekivano, u odbranu Maska stala je Republikanska stranka što celu situaciju čini utoliko komičnijom, pretvarajući digitalni prostor Brazila u front za informacioni i medijski obračun suprotstavljenih struja u SAD. A za sve ovo, cenu mogu platiti obični Brazilci koji se u slučaju prihvatanja Moraesovih maksimalističkih zahteva mogu suočiti sa kaznom u iznosu od 9.000 dolara za zaobilaženje cenzure putem VPN servisa.

Implikacije

Svemu ovome možemo dodati i (još jedno) skorašnje svedočenje direktora Fejsbuka Marka Zukerberga u američkom Kongresu gde je otkriveno da je američka administracija vršila pritisak na kompaniju kako bi ona cenzurisala određene sadržaje u svetlu tekuće predizborne kampanje — ovo svedočenje, međutim, nije bilo neophodno, budući da je Fejsbuk od početka SVO jasno pokazao da će delovati u interesu globalističkih elita. Tako je platforma, na primer, već u prvim danima SVO objavila da se cenzura govora mržnje i pozivanja na nasilje neće primenjivati ukoliko je ona usmerena protiv Rusije i Rusa.

Svi ovi primeri ukazuju na jednu činjenicu — političke elite prepoznaju opasnost alternativnih medija po brižljivo izgrađivan informaciono-medijski monopol i sada preduzimaju aktivne korake usmerene na eliminaciju pretnje. I u ovome, one mogu imati uspeha — dok je slučaj Telegrama u neku ruku drugačiji, većina ovih platformi ipak zarađuje na prvom mestu zahvaljujući reklamama. Stoga, njihova blokada, a posebno na ogromnim tržištima kakav je Brazil može dovesti do gubitka klijenata, a tako i gubitke zarade i gubitka perspektive za dalji rad.

I ovde ne treba biti zablude — političke elite raspolažu tehničkim mogućnostima da blokiraju određene internet resurse, i ukoliko odluče da to učine, ne postoje stvarne prepreke. Ovakvi metodi, naravno, mogu se zaobići upotrebom VPN servisa, no pojavljivanje dodatnih koraka neophodnih za dobijanje informacija značajno će smanjiti broj onih koji su voljni da u tom cilju ulažu dodatne napore. Ipak, pritisak na same platforme, kao i pritisak na internet kompanije (koje bi, recimo, prema Alehandru de Moraesu morale obaveštavati nadležne organe o upotrebi VPN servisa) bio bi daleko efikasniji način da se prisup informacijama ograniči posredstvom likvidacije nepoželjnih izvora sa vodećih platformi.

Sve ovo ukazuje na ulazak u jednu novu eru digitalne kontrole informacija u kojoj se određenim organima koji igraju ulogu cenzora mogu dati dodatna ovlašćenja u cilju eliminacije nepodobne informacije i sankcionisanja kako njenih stvaraoca, tako i njenih konzumenata. No, ovo svođenje slobode govora i slobode informisanja na mrtvo slovo na papiru nikoga ne treba da čudi. Pravo pitanje je kako će se alternativni mediji i njihovi konzumenti adaptirati na novu orvelovsku stvarnost.

DRUŠTVENI UDAR