Portal ALO ONLINE objavio je pismo učenice iz Podgorice u kojem svjedoči o primitivnom vrijeđanju srpskog jezika i maltretiranju koje je pretprjela jer govori ekavicom.

Prema navodim učenice, Mirjana Radulović, profesor jedne srednje škole u Podgorici, obrušila se na učenicu koja govori ekavicom, a srpski jezik nazvala je “svinjarskim i govedarskim”.

Pismo je poslato i na adresu predsjednika države, premijeru i predsjedniku parpamenta.

Sadržaj pisma prenosimo integralno:

Na času crnogorskog,srpskog,bosanskog,hrvatskog jezika i književnosti, ja, M.T, bila sam diskrimisana od strane profesorke Mirjane Radulović pred celim odeljenjem. Naime, profesorka Mirjana tog dana došla je na zamenu jer je razredna Jelena Sokovic Drobnjak bila odsutna. Pre par časova razredna Jelena S. Drobnjak zadala nam je odredjene zadatke koje smo trebali odraditi u vidu prezentacija.

Drugarica iz klupe i ja prezentovale smo nas rad na temu Petar I Petrović Njegoš. Izavši ispred table,dok smo pripremale prezentaciju, za šta je bilo potrebno svega nekoliko minuta, profesorka Mirjana mi je rekla da krenem da pričam nešto uopšteno o Petru I Petroviću Njegošu kao i reformama koje je on uveo. Zahtev profesorke sam ispunila u skladu sa zadatkom, nakon čega nije bila iskomentarisana tema o kojoj sam pričala. Zapravo iza mene pojavio se prvi slajd prezentacije na kojem su stajala imena i prezimena drugarice i mene.

Pitanje koje je predstavljalo “komentar” na moje izlaganje bilo je “Ti pričaš ekavicu?” na šta je moj odgovor bio pozitivan. Odmah nakon usledilo je i pitanje zašto a ja sam rekla kako je moja majka iz Srbije. Sledeće pitanje bilo je koje je moje prezime od ta dva na šta sam odgovorila sa M. Profesorka je zatim izvela niz zaključaka i pitanja poput “Da li znaš odakle su M. ?”. Rekla sam kako znam,ali da slobodno kaže, gde je ona dodala “pa sa Veruše, gore iz brda” a uz to i još začuđavanja kako ja to pričam ekavicu. Dodala je kako to treba da menjam, pritom ničim isprovocirana. Kao i svaki put, prema starijoj osobi, ali i prosvetnom radniku, obratila sam se sa poštovanjem i kroz osmeh i rekla kako je sada već kasno za to. Na moj odgovor rekla je kako nije kasno, međutim izjasnila sam se kako svakako ne želim to da promenim i kako je to moj ponos. Na šta sam dobila odgovor kako je to sve osim ponos. Dodala sam i da ništa od ovoga nije rečeno na nacionalnoj osnovi,već da sam ponosna jer je to nešto što nosim iz kuće, kao vaspitanje, prosto nešto što je moje.

Zatim me je pitala gde sam rođenja na šta sam odgovorila ovde, a sledeće pitanje bilo je koju sam osnovnu školu pohađala ovde a moj odgovor bio je Dr Dragiša Ivanović.

Profesorka je zatim iznela konstataciju kako joj nije jasno kako čak moja učiteljica nije uticala da ja svoj govor promenim u ijekavicu, kao i to kako ga sama nisam promenila zbog čitave literature iz koje učim tokom čitavog školovanja, koja je na ijekavici.

Rekla je kako bi svaki normalan prosvetni radnik u Crnoj Gori postavio ovakva pitanja.

Takođe, ničim izazvano moju ekavicu, kao način govora,nazvala je “svinjarskim i govedarskim” načinom izražavanja,na sta je usledila zgroženost čitavog odeljena. Svima se obratila i rekla da se ne čude jer je to izreka našeg poznatog Vuka Kardžića.

Ja sam je pogledala, slegla ramenima i rekla da ću svakako nastaviti da pričam ekavicu. Odgovrila je da je ustavom i zakonom propisano da svi koji žive u Crnoj Gori treba da pričaju ijekavicu, jer je to službeni jezik Crne Gore.

Drug iz razreda podigao je ruku i pitao da li to znači da ja kršim zakon, na šta je ona upitala celo odeljene zašto su se upalili kad šibica nije bačena i da ne razumije zašto su se osetili prozvanim i zašto ih je to pogodilo.

Nakon njenog izlagana postavila sam pitanje koje je glasilo :Ako se ovaj predmet zove crnogorki srpski bosanski hrvatski jezik i knjizevnost, zašto ja kao učenik nemam pravo da pričam srpski kao maternji jezik? Odgovor je glasio da to nema veze i da svakako kršim ustav i zakon ove države čiji je sluzbeni jezik crnogorski.

Nakon toga, okrenula sam se prema odjeljenju i svima se izvinila što kršim ustav i zakon i dodala da me to ne zanima i ne dotiče.

Nakon svog izlaganja o kršenju ustava i zakona profesorka je dodala kako nema ništa protiv mene ni došljaka koji su sa strane došli u Crnu Goru.

Nastavila sam da predajem prezentaciju, međutim skrenuta mi je pažnja od strane profesorke da kada pričam o Petru I Petroviću Njegošu i terminima na crnogorskom moram tako da ih izgovram, na ijekavici.

Nakon časa bila sam vidno potršena i pogođena, jer mi se ovo nikada nije dogodilo za vrijeme čitavog mog školovanja. Obratila sam se pedagogu i psihologu, sa njima podelila dogašjaj koji se desio i samu neprijatnost koju sam pretrpela.

Želim da napomenem da profesorku, ni u jednom trenutku nisam isprovocirala na nacionalnoj, verskoj, niti bilo kakvoj osnovi, a ni dala povod za bilo koju reč koja mi je od strane nje bila upućena.

Odgovorno tvrdim da je svako negiranje moje izjave, kao i bilo kakav pokušaj poricanja neistina. Stojim i stajaću iza svake moje napisane i izgovorene reči, koje su vezane za ovaj događaj, navodi se u pismu.

Očigledna je bila nelagodnost dugogodišnjeg crnogorskog režima i bivšeg predsjednika Mila Đukanovića u vezi sa Petrom II Petrovićem Njegošem, smatra profesor i književnik Milo Lompar.

“Bivši režim je težio da što više potisnu Njegoševo prisustvo u kolektivnoj svijesti naroda u Crnoj Gori, a zatim su predstavnici u školama, ali i univerzitetski i akademski predstavnici njegovo pjesničko nasljeđe krivotvorili ili u izvjesnom stepenu podvrgavali iznevjeravanju”, rekao je Lompar u emisiji “Klub A plus”.

Lompar smatra da je na srpskim tradicijima Crna Gora formirala svoju kolektivnu svijest, ali sve je bilo jako podložno preinačenjima.

“Njegoševo ime u Crnoj Gori se ne može izbrisati, a htjeli su da ga prilagode političkom i društvenom inženjeringu”, ocijenio je on.

Prema njegovim riječima, tako je dolazilo do različitih pokušaja da se Njegoševo prisustvo minimalizuje i skrajne kako bi se na neki način postigao određeni politički cilj.

“Ne može se Njegoš ukalupljivati u ono što su trenutni interesi, bilo da su materijalni ili statusni”, zaključio je Lompar.

Srpske tradicije u Crnoj Gori su nesporne, ali crnogorsku državu ne treba dovoditi u pitanje, smatra književnik i profesor Milo Lompar.

“Crnogorska država je realnost i nije od juče. To se nikako ne dovodi u pitanje. Crnogorska država je starije od Hrvatske i  Slovenije. Ali, dajte da ovu državu ne stvaramo na nekim nakaradnim tradicijama, već na onima na kojima se zaista stvorila”, rekao je Lompar, gostujući u emisiji “Klub A plus” na A plus televiziji.

Lompar smatra da se identitet Crne Gore se ne može graditi na narativu da je Srbija jedini neprijatelj.

“To nije normalno. Dolazite u sukob sa saopstvenim narodom. A pojedini političari tradicije stavljaju pod sitne interese”, ocijenio je Lompar.

Lompar tvrdi da je bivši režim Mila Đukanovića imao problem sa tradicionalnim rusofilstvom u Crnoj Gori.

“Tako se sukobljavaju sa istorijskim predstavama sopstvenog naroda. Bitni bajraktar rusofilstva u Crnoj Gori je bio Vladika Vasilije Petrović Njegoš. On ima najveće zasluge i za pomoć koju je Crna Gora dobijala dva vijeka od carske Rusije”, kazao je Lompar.

Govoreći nadalje o Rusiji, Lompar je kazao da je glavna laž zapadne politike da je Rusija agresivna zemlja.

“Rusija je pokušavala da postane partner Zapada i mislim da nikad neće imati takvog kooperativnog partnera oličenog u liku Vladimira Putina. Zapad rusiji mora da prizna njen rang. Rusija je sila koja traži da se njeni interesi poštuju”, ukazuje on.

Lompar ocjenjuje da je moguće da Crna Gora do 2028. godine bude članica Evropske unije.

“Crna Gora je mala država i ne bi predstavljala veliki teret za evropski budžet. Ispunjava sve uslove, koji se nazivaju geopolitičkim, kako bi se priključila EU. Ali, tu je u pitanju potpuna kontrola teritorije, a čisti primjer za to su Bugarska i Rumunija”, zaključio je Lompar.