Beograd nije Kazablanka, on je postao svjetski špijunski centar naročito od početka sukoba u Ukrajini, ali i na Bliskom istoku, jer je glavni grad Srbije na raskrsnici puteva između Bliskog istoka i Evrope, a uvijek su aktuelna i dešavanja na Kosovu i Metohiji.

Istakao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” bivši visoki funkcioner jugoslovenske Službe državne bezbednosti Božidar Spasić, dodajući da je i u njegovo vrijeme bilo slično stanje, samo što su sada obavještajci puno bolje opremljeni zahvaljujući tehnološkom napretku.

– Moramo imati na umu jednu činjenicu, da se vlasti, režimi i sistemi menjaju, a špijunaža ostaje ista, tako je sada, a neće se puno promeniti ni u budućnosti – rekao je Spasić.

GLAS: Srbija zbog svog položaja, ali i globalnih okolnosti, reklo bi se da postaje sve više interesantna inostranim službama. Da li je Beograd danas neka vrsta Kazablanke?

SPASIĆ: U Kazablanki je bilo nekoliko špijuna, a u Beogradu prema našim informacijama postoji velika koncentracija stranih obaveštajnih službi. Imamo strane službe iz zemalja koje su formirane nakon raspada bivše Jugoslavije, tu je i drugi prsten koje su nešto malo dalje od naših granica, a to su NATO zemlje koje imaju cilj da prikupljaju podatke o Srbiji. Niko se ne usuđuje precizno da kaže koji je to broj, što stranih agenata, što domaćih državljana, koji rade za strane obaveštajne službe.

GLAS: Koje su inostrane službe najprisutnije na ovim našim prostorima te kako uopšte izgleda njihov rad i vrbovanje ljudi?

SPASIĆ: Poslednja hapšenja u 2023. godini ukazuju da je među najaktivnijim hrvatska služba, ali i bugarska obaveštajna služba koje su članice NATO-a, a imali smo i veliku špijunsku organizaciju iz Albanije, gde zajednički deluju albanska obaveštajna služba i služba sa okupirane teritorije Kosova i Metohije, a njihov zajednički naziv je ŠIŠ. Ono što je sigurno jeste to da su oni u 2023. godini bili udarna pesnica velikih obaveštajnih službi. Glavni ciljevi obaveštajnih službi postavljeni su preko nemačke službe, tu deluje i američka služba, ali i službe Francuske, a posebno izdvajam destruktivni deo, a to je služba Velike Britanije koja je sama po sebi posebna priča.

GLAS: Kažete da je britanska obavještajna služba najaktivnija na ovim našim prostorima. Zbog čega smo im toliko interesantni?

SPASIĆ: To vuče korene iz želje Britanaca da imaju glavni uticaj na Balkanu, zapravo oni su izvršioci američke politike, najveći obaveštajni centar zapadne politike nalazi se na našoj okupiranoj teritoriji Kosova i Metohije. Oni tradicionalno ovde imaju razgranatu špijunsku mrežu i to nije nikakva tajna. Njihov zadatak je da budu neposredni izvršioci, jer dugo godina izučavaju naše područje. Imali su ljude od uticaja, a veliki broj naših bivših političara iz režima pre rata bio je na vezi sa britanskim obaveštajnim službama. Velika Britanija zastupnik je američkih interesa.

GLAS: Kako da prepoznamo nečiji obavještajni rad, odnosno širenje dezinformacija kao jednog od oblika specijalnog ratovanja?

SPASIĆ: Špijunaža podrazumeva prikupljanje podataka, vrbovanje agenata od uticaja u određenim državnim organima, a poenta je da vrbujete lice koje ima određen uticaj. Ta lica su na meti napada stranih obaveštajnih službi, nude im razne pogodnosti kao što je vraćanje imovine u Hrvatskoj, priznaće im penzije, neće im maltretirati porodicu, koriste tu vrstu uticaja. Prepoznavanje stranih špijuna težak je i složen posao, jedino ga možete prepoznati na taj način ukoliko strani špijun ili naše lice koje radi za njih, postane toliko neoprezan da prikuplja podatke javno. Uz to, možete ga prepoznati ako ga vidite da se stalno pojavljuje na skupovima gde su vojska i policija, ali i politički događaji te onda svojim komentarima u masi ili na društvenim mrežama pokušava da širi dezinformacije.

GLAS: Koliko su inostrane ambasade u stvari baze za te obavještajce i kako komentarišete ponašanje inostranih ambasadora koji sve više izlaze iz okvira diplomatskog bontona?

SPASIĆ: Strane ambasade su uvek centri špijunskog djelovanja, naravno moramo izdvojiti vrh diplomatije, ambasadori se ne bave špijunažom, oni pokušavaju da ostvare određeni politički uticaj i da pridobiju ljude svojim izjavama. Drugi ešalon koji ide iza njih, to su agenti iz ambasada koji se predstavljaju kao prvi i drugi sekretari. Uglavnom, ambasade predstavljaju centre obaveštajne aktivnosti i to nije nikakva tajna. U obaveštajnom radu nikome nisu čiste ruke, a to rade i naše službe jer se bave istom metodologijom. Deo špijunaže je i javan, ali morate dobro proceniti šta je tu špijunsko. Recimo, u Beogradu imate stotinak ambasada, čitav niz ljudi unutar ambasade se bavi špijunskim radom, to mi zapravo i ne znamo jer su njihovi zadaci maskirani kroz pravne, ekonomske, novinarske i druge profesije.

GLAS: Koliko su i protekli izbori, ali i postizborni proces u Srbiji ogoljeli dejstva pojedinih inostranih tajnih službi?

SPASIĆ: Naše obaveštajne službe primetile su, čim je predsednik Vučić raspisao izbore, da je došlo do komešanja lica koja su već bila u evidenciji naših službi koje se bave obaveštajnim radom, da je odjednom uočen veliki priliv novih građana, službenika ambasada, a mnogo novinara počelo da kruži Balkanskim poluostrvom i Srbijom, istražujući raspoloženje građana. Odlazili su na političke skupove, njima su ovi izbori bili majka svih izbora, jer je bio cilj da se uz pomoć zapadnih obaveštajnih službi režim Aleksandra Vučića promeni “švajcarskim sirom”, odnosno političkom linijom koja bi bila neminovni izvršilac naloga koji se izdaju od strane međunarodnih obaveštajnih službi. Ovo se odnosi na naš odnos prema Rusima, Kinezima, procenjivali su i špijunirali kakva je situacija sa naoružavanjem srpske vojske, sve su to bili predmeti interesovanja.

GLAS: Nekako je olako iz medijske pažnje skrajnut slučaj hapšenja i protjerivanja hrvatskog državljanina u Srbiji, koji je bio optužen za špijunažu. Kakva su vaša saznanja kada je riječ o ovom slučaju?

SPASIĆ: Šnajder, špijun koji je stavljen za prvog ili drugog sekretara ambasade, službovao je na Kosovu i Metohiji, bio je u Prištini predstavnik Hrvatske i tamo je uspostavio dobre veze, ne sa šiptarskom populacijom, nego sa američkim, engleskim i drugim špijunima i sa njihovim štabovima. Kroz razne kurseve pripreman je za obaveštajca, da se bavi obaveštajnim radom kod nas. To smo znali čim je došao u Beograd, a znali smo i šta je radio na Kosovu i Metohiji. On se kao Hrvat orijentisao na sever Srbije oko Subotice, gde ima dosta Hrvata i tu je pokušavao da unosi pometnju i da vrbuje ljude. Hrvati su ignorisali naša upozorenja, iako su bila dobronamerna jer nije nam bilo u interesu da napravimo incident. On nije napravio veliku štetu, pošto smo mi sve to pratili, jer je dobijao samo one podatke koje smo mi želeli da dobije i onda smo ga proterali, a lica koja su mu davala informacije kasnije su se pravdala da nisu znali o čemu se radi, mislili su da je to normalan razgovor.

GLAS: Kako je to bilo u vaše vrijeme, dok ste još bili profesionalno aktivni?

SPASIĆ: Zadatak špijunaže je da dobiješ informaciju, bilo kakva informacija je dobra. Dobra je onda ako umeš dobro da je proceniš i ako je dobiješ od ljudi koji mogu da je potvrde. Moram priznati da smo mi bili puno agresivniji u tom smislu, a hapsili smo nemačke državljane, jer je novinar Hans Peter Rulman bio napravio špijunski aparat u Beogradu i prikupljao informacije o našoj vojsci, što nam nije promaklo. Uhapsili smo ga i osudili na sedam godina i onda su Nemci molili da ga pustimo, što se kasnije i desilo. Sadašnje službe su tehnički mnogo opremljenije i sigurno imaju puno više informacija s obzirom na to da mogu da koriste mnogo toga, od telefona do dronova, a u naše vreme, nije bilo ni mobilnih telefona, onda možete zaključiti kolika je to razlika, ali suština se nikada nije promenila.

U BiH uvijek rovita situacija

GLAS: Kako gledate na bezbjednosnu situaciju u BiH?

SPASIĆ: Vlasti kažu da je bezbednosna situacija stabilna, što znači da nema sukoba. Rekao bih da je u BiH bezbednosna situacija uvek rovita. Najveći problem i faktor koji izaziva nestabilnost jeste mešanje stranog faktora i u potpunosti sa sigurnošću možemo reći da, kada bi se manje mešali, vrlo verovatno bi sva tri naroda postigla mnogo veći stepen poverenja.

Izvor: GLAS SRPSKE