Connect with us

Glas naroda

Pod tepihom više nema mjesta

Published

on

PIŠE: Branko PAVLOVIĆ (RT)

Znate kad za nekoga kažemo „ma, on ne rešava probleme, samo ih gura pod tepih“? E, pod tim zapadnim (američkim) tepihom više nema mesta. Tepih izgleda groteskno, a i može da se padne hodajući po njemu i kad niste g. Bajden. O tome govorim u ovom tekstu.

KiM, Srpska

Stiglo se do kraja. Od silnih priča o vrednostima, visokim standardima, ljudskim pravima… došlo se do proste direktive Zapada: otimamo vam i Kosovo i Metohiju i Republiku Srpsku. Prosto vam otimamo, a vi Srbi treba da se složite s tim, a poželjno je da i iskazujete radost zbog toga. Slaganje sa otimačinom je obavezno, a iskazivanje radosti je opciono (za sada).

Kršenje međunarodnog prava – pod tepih. Izazivanje nestabilnosti i provociranje mogućih sukoba – pod tepih. Izostanak bilo kakve validne argumentacije – pod tepih. Uništavanje razvojnih ljudskih potencijala, jer će sve najbolje napustiti ove prostore ako se otimačina sprovede – pod tepih.

Jedini ustupak je da bi tepih mogao biti pirotski.

Ukrajina

Od prognoziranog brzog poraza Rusije stiglo se u svim izjavama Zapada do teško održive odbrane Ukrajine. Uz napomenu da su teritorijalni gubici Ukrajine neminovni.

Vojni slom Rusije – pod tepih. Pomoć Ukrajini, koliko god bude potrebno i koliko god dugo bude bilo potrebno – pod tepih. Ekonomski slom Rusije – pod tepih. Politički slom Rusije – pod tepih. Mobilisanje NATO snaga kao prevencija pobede ruske vojske u Ukrajini – pod tepih.

Evropska unija

Od prosperiteta na osnovu sleđenja američkih interesa, uz koje će i EU postići zavidan razvoj, stiglo se do iscrpljujuće „klackalice“ inflacije i stagnacije, produžene i sve obuhvatnije recesije i značajnih političkih tenzija u okviru gotovo svih država EU.

Bajke o prosperitetnim mogućnostima zelene agende – pod tepih. Poštovanje ustava i zakona – pod tepih. Tvrdnje o stabilnom i rastućem životnom standardu – pod tepih. Demokratija – pod tepih.

Bliski istok

Od moralne nadmoći Zapada i Izraela, stiglo se do potpunog gnušanja celog ostatka sveta prema Izraelu i SAD. Od egzaltacije o tome kako će izraelske odbrambene snage za nekoliko dana da počiste borce Hamasa, došli smo do toga da nakon tri meseca sami visoki oficiri Izraela kažu da će morati da ratuju još šest meseci. Protiv 40 ili nešto više hiljada boraca Hamasa. I to ne obazirući se, a ja mislim i namerno uništavajući civilno stanovništvo u Gazi.

Prava dece na život – pod tepih. Prava ostalih civila na život – pod tepih. Pravo na ishranu i lečenje – pod tepih. Navodna neprikosnovena vojna nadmoć – pod tepih. To da eskalacija sukoba u regionu vodi Izrael u potpunu propast – pod tepih. Izraelci koji su taoci i njihova sudbina – pod tepih. Ugled Amerike u tom regionu – pod tepih sve za račun Netanjahua.

SAD

Amerika beleži privredni rast ali je on u celini zasnovan na: budžetskom deficitu SAD (to će reći na novim zaduženjima, a ne na vitalnosti privrednog sistema), prelivanju bogatstva iz Evrope ka SAD (naročito iz Nemačke) i uobičajenim pozicijama dolara i berze. Stvarnih fundamenata za održivi razvoj nema.

Problemi sa odnosom referentne kamatne stope, inflacijom i privrednim rastom se zgušnjavaju. I nema dobrog rešenja.

Naime, polovina javnog duga SAD, a to je 17 hiljada milijardi dolara, dolazi na naplatu ove i sledeće godine (nešto manji deo od toga i 2026). Ako se kamata ne spusti, ti dugovi će se plaćati novim zaduživanjem, ali sada po mnogo većim kamatama nego u vreme nastanka tih dugova. Ako se kamata smanji, biće nešto lakše, ali će se vratiti inflacija.

Pored toga, velike banke su ranije kupile obveznice sa manjim prinosom (kamatom) i ako se nastavi sa ovim višim kamatnim stopama na nove obveznice, te banke će stalno knjižiti manji prinos od konkurencije. A to preti da deponenti tih velikih banaka prosto povuku svoje depozite i pređu kod konkurencije koja sada ima finansijskog prostora da im ponudi nešto povoljnije uslove. Dakle, zahtev izvesno ide ka FED-u da smanji referentnu kamatnu stopu. Ali onda opet sledi inflacija i neodgovorno investiranje.

Nezavisno od prethodno navedenog, ove godine će više od 500 (možda i svih 700) od hiljadu manjih banaka u SAD bankrotirati. Iz sasvim drugih razloga, pre svega velikih potresa u oblasti građevinarstva, zbog čega njihovi klijenti neće moći da vrate kredite. To će dodatno snažno uzdrmati finansijski sektor i posledično dovesti do velikog usporavanja u realnom sektoru privrednih aktivnosti.

A tome onda treba dodati sve probleme izbornog ciklusa, pa i šokove za američku javnost kada se izvan SAD u svetu bude događalo sve suprotno od onoga što su im njihovi mediji najavljivali.

Realna vojna nemoć SAD da efikasno reši zadatke koje joj postavlja politički vrh (misli se, naravno, izvan nominalnih državnih funkcija) – sve se to gura pod tepih. Strukturni problemi privrednog sistema SAD – pod tepih. Nemogućnost da se narasle tenzije razreše na osnovama postojećeg političkog sistema – pod tepih. Gubitak (relativni) finansijske i tehnološke nadmoći u svetskim okvirima – pod tepih. Potpuni gubitak „meke moći“ izvan zapadne sfere uticaja – pod tepih.

Možda je najbolja ilustracija za tvrdnju da pod tepihom nema više mesta pokušaj da se sudski zabrani političkom konkurentu da učestvuje na izborima. Slične ideje su i prema AfD u Nemačkoj. To sad, međutim, ostaje na najvidljivijem mestu politike, koja je suštinski krahirala. I to se ne može gurnuti pod tepih.

A ko stvarno napreduje? Pa, ona društva koja ne guraju probleme pod tepih, nego o njima raspravljaju, nalaze rešenja, pa ih u hodu menjaju ako se pokaže da prvi pokušaj nije dobar. Društva koja, u osnovi, veruju svom narodu.

To je veoma poučno i za Srbiju. Nikakvo sleđenje propalih ideja Zapada, nikakvo odstupanje od temeljnih uverenja naroda, i vođenje politike koja će otvarati razvoje perspektive, a ne zarad stranih interesa rizikovati pad u bankrotstvo.

Konkretno to znači: ne zaduživati se za projekte kao što je Ekspo, vratiti infrastrukturu „Telekomu“, ne temeljiti razvoj na direktnim stranim investicijama, potpuno promeniti monetarnu politiku, ostvariti realnu kontrolu nad novčanim tokovima, osloniti se na domaću pamet, povećati efikasnost svih sistema. Ukratko, zahvaliti se MMF-u na saradnji.

Guranje pod tepih ima svoja ograničenja i ako si Amerika. Ali je guranje pod tepih za Srbiju još mnogo opasnije i skuplje.

(RT Balkan)

Nastavi Citanje
Klikni za komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Glas naroda

Duško Knežević: Dvije decenije sam finansirao DPS sa još 100 privrednika

Published

on

Nakon što je specijalna tužiteljka Tanja Čolan Deretić pročitala optužnicu, okrivljeni Knežević se, na pitanje predsjednika specijalnog vijeća sudije Nenada Vujanovića, izjasnio da nije razumio njene navode.

Biznismen Duško Knežević kazao je prilikom iznošenja svoje odbrane danas u Višem sudu u Podgorici da je 20 godina finansirao Demokratsku partiju socijalista (DPS).

„I ne samo ja, već još sto privrednika u Crnoj Gori, ali niko nema petlju da to kaže“, dodao je predsjednik Atlas grupe kojem se u predmetu „Koverta“ sudi za pranje novca.

Aferu je Knežević otvorio u januaru 2019. godine objavljivanjem video-snimka na kojem Slavoljubu Migu Stijepoviću uoči izbora 2016. predaje kovertu uz objašnjenje da je u njoj 97.000 eura za finansiranje kampanje DPS-a.

Nakon što je specijalna tužiteljka Tanja Čolan Deretić pročitala optužnicu, okrivljeni Knežević se, na pitanje predsjednika specijalnog vijeća sudije Nenada Vujanovića, izjasnio da nije razumio njene navode.

„Optužnica je nebuloza. Nisam kriv. Iznijeću odbranu. Neću odgovarati na pitanja tužioca i suda, samo na pitanja svojih branilaca. Smatram da je ovo politički proces protiv mene. Optužnica je fabrikovana i izmišljena. Ona je proizvod moje tuče sa vlastima i režimom. Htjeli su da me namjeste u slučaju ‘državni udar’ da budem svjedok i da sam ‘prao’ pare, kao da su došle iz Rusije. Ja sam to odbio“, izjavio je Knežević na početku iznošenja odbrane.

Odgovarajući na pitanja svojih branilaca advokatice Andrijane Razić, te advokata Dražena Medojevića i Dušana Radosavljevića, Knežević je kazao da ga je Milo Đukanović molio da pomogne političku kampanju DPS-a u Zeti. „Milo Đukanović me molio da nocem pomognem DPS za izbore u Zeti. Rekao sam da imam svojih 200.000 dolara. Dao sam ih šefu obezbjeđenja Vlatku Rašoviću, da ih konvertuje u eure. Nakon dan-dva, javio mi se Migo Stijepović i rekao da niko u Zeti neće dolare. Pitao me da ih zamijenim u eure“, kazao je optuženi Knežević.

Osvrnuo se na navode optužbe da je „oprao pare“.

„Tužiteljka kaže da sam oprao pare koje sam dao DPS-u. Pare se peru od kokaina i guraju se u legalne tokove. Ovdje se ne radi o pranju para, već o reketu i iznudi poslovnog čovjeka“, naveo je Knežević.

„Već 20 godina sam finansirao DPS. I ne samo ja, već još 100 privrednika u Crnoj Gori, ali niko nema petlju da to kaže“, dodao je on.

U optužnici se između ostalog navodi da je Dusko Knežević, nakon što su njegovi saradnici konvertovali 110.000 dolara u eure, Stijepoviću predao „samo“ 47.500 eura. Osim Duška Kneževića i Slavoljuba Stijepovića, optuženi su i Kneževićevi saradnici i prijatelji Branislav Todorović, Živko Šljivančanin, Tamara Krdžić, Goran Grujović i Tomica Knežević.

U optužnici se navodi da je Duško Knežević u drugoj polovini 2010. godine stvorio kriminalnu grupu čiji članovi su bili zaduženi da podižu novac koji je stečen iz nezakonitih poslova više kompanija a potom ga predaju njemu radi stavljanja u legalne tokove.

Prvom tačkom optužnice, Duško Knežević je izvršio krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije iz člana 401 a stav 1 u vezi stava 6 Krivičnog zakonika Crne Gore, a okrivljeni Knežević Tomica, Todorović Branislav, Šljivančanih Živko, Grujović Goran i Krdžić Tamara izvršili krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije iz člana 401a stav 2 u vezi stava 1 i 6 Krivičnog zakonika Crne Gore.

Drgom tačkom optužnice, ovi okrivljeni, kao i Slavoljub Stijepović su kao saizvršioci izvršili krivično djelo pranje novca iz člana 268 stav 3 u vezi stave 1 Krivičnog zakonika Crne Gore.

Nastavi Citanje

Društvo

Medojević: Vlasnici “Kavačke korporacije” su braća Đukanović

Published

on

Lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević izjavio je, gostujući u prvoj ovosezonskoj emisiji serijala Kontroverza na Adria TV, da su članovi specijalnog američkog tima tužilaca koji na dnevnom nivou pomaže našem tužilaštvu, nezadovoljni političkom podrškom koju imaju šef SPO Predrag Šuković i Glavni specijalni tužilac Vladimir Novović, od strane vlade.

“Oni smatraju da je to čudno jer je ova vlast došla na talasu kritika prethodnog režima”, kazao je Medojević opsijući razgovor sa jednim od članova američkog tima i dodao: “I ja onda postavim jedno pitanje – ok, po vašim izvještajima vaših bezbjednosnih službi, ko je šef Kavačkog klana? I sad, profesionalac, čovjek koji je dobronamjeran i ima interes da dođe do pravih informacija i da mu strategije koje razvija sa svojim timom daju rezultat, a to je uništenje Kavačkog klana i privođenje svih tih ljudi pravdi i pravosnažne presude. I on kaže – Radoje Zvicer. A ja mu kažem, to vam nije tačno. Zvicer je samo operativac, vlasnici tog biznisa u Crnoj Gori su braća Đukanović, Stanko Subotić i pokojni Brano Mićunović”.

Medojević je nastavio tvrdnjom da je riječ o kriminalnoj korporaciji koja je vladala ovom zemljom i koja je u sebi inkorporirala sve institucije države Crne Gore, bila prepoznata od bezbjednosnih službi zapada, kao partner u specijalnim operacijama.

“To je bio jedan punkt za vaše “crne operacije”, koji ste, po tvrdnji ambasadora SAD Vilijema Montgomerija, gledali kako nastaje kao kriminalna organizacija, korporacija koja kontroliše političke partije, medije, banke, NVO, strane diplomate, ima lobiste u Briselu, u Vašingtonu, Berlinu, raspolaže milijardama, širi posao sad na kriptovalute. Jedna takva kriminalna organizacija ne može da bude vođena od strane Radoja Zvicera. On jeste važan u tom operativnom izvršnom dijelu vezanom za narkotike ali je Zoran Lazović bio oficir za vezu između vlasnika i izvršnih direktora, bio je njihov predstavnik koji je vršio komunikaciju i pokrivao čitav posao”, ispričao je Medojević u Kontroverzi opisujući svoj razgvor sa neimenovanim članom američkog tima.

On je dodao da se na njegovim gorepomenutim tvrdnjama došlo do pitanja “da li ovo pravosuđe može da sudi optuženima, počev od Zorana Lazovića, pa nadalje”.

“Rekao sam da ne može. Jasno se vidi da je borba protiv mafije, nasleđa Mila Đukanovića i njegove kriminalne organizacije stavljena ispod stola i da s ečeka da neko drugi riješi posao za nas. Pošto su Amerikanci praktični, oni su ozbiljno shvatili ovo što su čuli od mene, a i sami dobijaju informacije od Šukovića i Novovića da nemaju političku podršku, da više ne mogu da postižu bolje rezultate, da se veliki broj optuženih već pušta na slobodu zbog neefikasnosti pravosuđa…”, izjavio je Medojević i dodao: “Imamo veoma važno pitanje: Kako je moguće da su dva visoka operativca Agencije za nacinalnu bezbjednost u kriminalnom miljeu, Vuk Vulević i Ivan Delić, pobjegli na zvaničnom graničnom prelazu baš jedan dan prije početka akcije”.

Medojević je u Kontroverzi poručio da je najtragičnije što se desilo nakon 30. avgusta što pobjednici tih izbora ništa od onoga što u obećavali građanima nisu ispunili.

“Nismo obezbijedili pravdu, nismo obezbijedili da neko ko je pljačkao Crnu Goru, ko je razorio ovu državu, koji stoji iza toliko zločina ne odgovara za njih. Ušli smo u jednu specifičnu fazu tranizicije koju karakteriše jedan potpuni izostanak ideološke dinamike. Politički sistem ubijen je dilom 2020.”, rekao je Medojević.

On je kazao da su sve vladajuće političke elite u Crnoj Gori su u suštini iste, “identične su po povom stavu: ne dira se u taj pakt sa đavolom, dogovor sa Milom Đukanovićem da se njegova kriminalna organizacija ne dira”.

“Umjesto da DPS bude zabranjen kao političko krilo organizovanog kriminala što je sada već jasno i međunarodnom faktoru koji je uložio ne male resurse da pomogne crnogorskom tužilaštvu da dođe do hapšenja i razbijanja tog narko kartela. I to ne zato što su zabrinuti za pravdu u Crnoj Gori nego zato što su akcije DPS narko kartela postale prijetnja interesima SAD”, kazao je Medojević.

On je dodao da “zemlja tone u živom blatu neriješenog nasljeđa Đukanovića”.

“Imamo sada međunarodni pritisak da se pohapse vođe Kavačkog klana jer je on ugrozio vitalne interese SAD. Amerika je formirala specijalnu ekipu tužilaca, koja na dnevnom nivou operativno pomaže našem SPO-u i SDT-u. Dakle, spolja ide pritisak i završava se kod Šukovića i Novovića. Zašto? Zato što Šuković i Novović nemaju političku podršku predsjednika Skupštine, predsjednika države i predsjednika Vlade, odnosno ljudi koji su članovi Savjeta za nacionalnu odbranu odakle je to trebalo da krene, kao državna politika. Tako su SPO i SDT ostali u vakuumu – Amerikanci ih pritiskaju s jedne strane za rešenje, a vlasti, posebno Vlada, uopšte se ne bave tim fenomenom. Jedini dobitnik u takvoj situaciji je Đukanović koji se šepuri i kaže – ovo su za mene sve amateri, ja sam se sa njima dogovorio, imam podršku međunarodne zajednice”, rekao je Medojević.

Izvor: ADRIA

Nastavi Citanje

Glas naroda

Datapraksis: PES, ZBP i Za bolju Podgoricu po 14 odsto sigurnih glasova, DPS najači

Published

on

Nova anketa pokazuje da će izbori u Podgorici biti veoma neizvjesni, sa četiri jake liste i
PES-om koji gubi većinu svojih birača sa parlamentarnih izbora 2023. godine.

Nova anketa koju je sproveo Datapraksis pokazuje tijesnu trku na izborima u Podgorici. DPS
je u blagom vođstvu sa 18%, što je značajan pad u poređenju sa rezultatom od 38,1% koji je
njihova koalicija osvojila na izborima u Podgorici 2022. godine. Odmah iza njih su liste
URA-Milatović, PES i NSD-DNP-SNP, sve sa po 14% glasova kada se analiziraju svi birači.

Kada se analiziraju birači koji su sigurniji da će izaći na izbore, lista „Za bolju Podgoricu
Jakov Milatović” blago prednjači. To znači uzimanje u obzir samo odgovora onih ljudi koji
kažu da su sigurni da će glasati, i zbog toga je verovatnije da će ovo bolje odražavati rezultat
izbora.

Kada se biračima postavi pitanje o njihovim mogućim alternativnim izborima, lista
URA-Milatović vodi u odnosu na druge. To implicira da bi oni mogli preokrenuti izbore u
svoju korist u posljednjim nedeljama.

Vjerovatno najzanimljiviji nalaz ankete je da preko 60% birača koji su glasali za PES na
posljednjim parlamentarnim izborima sada planira da glasa za nekog drugog. Najpopularnija
alternativa među bivšim glasačima PES-a je „Za bolju Podgoricu- Jakov Milatović”, za koju
se odlučuje petina birača.

Anketa je sprovedena od 1. do 10. septembra, sa 1.009 ispitanika, koristeći kombinaciju
online i telefonskih intervjua, i predstavlja reprezentativan uzorak stanovnika Podgorice.
Margina greške kod reprezentativnih anketa ove veličine iznosi +/- 3,3 %

Nastavi Citanje

U Trendu