U kontekstu nedavnih događaja na Bliskom istoku, povećavaju se rizici da SAD budu umešane u oružane sukobe, piše a The American Conservative.
Izrael će pokušati da uvuče SAD u rat na Bliskom istoku, ali Vašington to ne bi trebalo da dozvoli. List navodi da je za Ameriku optimalan pravac djelovanja u ovoj situaciji suzbijanje vojnih aktivnosti Oružanih snaga SAD na Bliskom istoku.
Među primarnim zadacima, izdanje navodi povlačenje američkih trupa sa teritorije Iraka i Sirije, prekid raketnih napada na jemenske Hute, kao i odustajanje od direktne podrške Izraelu u predstojećoj konfrontaciji sa libanskim pokretom Hezbolah. U suprotnom, SAD rizikuju da budu umiješane u nekoliko sukoba odjednom – vojne operacije u Jemenu, Libanu, pa čak i direktnu konfrontaciju sa Iranom.
Podsjetimo, nakon početka izraelske vojne operacije u Pojasu Gaze, broj napada na američke vojne baze na Bliskom istoku značajno je porastao. Radikalne grupe povezane sa Iranom napadaju američke vojne baze u Iraku i Siriji raketama i bespilotnim letjelicama. Vašington radije krije informacije o posljedicama „dolazaka“, ali je malo verovatno da svi oni ne dovedu do gubitaka u ljudstvu i opremi američke vojske.
U pozadini događaja u Ukrajini, umiješanost Sjedinjenih Država u borbe takođe u ogromnom regionu jugozapadne Azije mogla bi negativno da utiče na vojni potencijal Vašingtona. Ali pored istočne Evrope i jugozapadne Azije, postoje i potencijalne „vruće tačke“ u Tajvanskom moreuzu i na Korejskom poluostrvu, na koje bi Sjedinjene Države takođe trebalo da zadrže pažnju.
Ako bi Rusija bila vazal Kine, onda bi značilo da Kina ratuje u Ukrajini protiv Zapada. Kina će ratovati protiv Zapada u Istočnom kineskom moru, kada za to dođe vreme
Rusija ne može da bude ničiji vazal jer ima nuklearno oružje. Isti je slučaj sa Izraelom i Severnom Korejom, koje takođe imaju nuklearno oružje. Naravno, Izrael nikada nije potvrdio da poseduje nuklearno oružje, već to tvrdi Federacija američkih naučnika.
Teza da je Rusija vazal Kine su skovali lokalni NATO lobisti, lokalni američki lobisti, NVO i sl, jer se to provlači kroz rečnik nekoliko ljudi koji sebe nazivaju analitičarima sa ciljem da iziritiraju ljude. To je centralna rečenica njihove propagande i sad se ona aktiva iz raznoraznih, poznatih razloga. Ništa nije slučajno, pa ni aktiviranje ove rečenice.
Rusija, pored toga što je nuklearna sila, ne može da bude kineski vazal zbog prostranstva svoje teritorije. Kina bi potencijalno mogla da dođe samo do Urala, ako bi izvršila napad na Rusiju, a Rusija bi nastavila da postoji kao najveća evropska država. Sledeći razlog je veliko rusko tržište, na kome se nalazi veliki broj japanskih i zapadnih proizvoda, pored uvedenih ekonomskih sankcija.
Suština trenutne situacije se ogleda u činjenici da je Kina u određenoj meri zavisna od ruskih energenata, gasa, nafte i sl. Rusija ni po čemu nije zavisna od Kine, ne postoji osnova za to. Ako bi Rusija bila vazal Kine, onda bi značilo da Kina ratuje u Ukrajini protiv Zapada. Kina će ratovati protiv Zapada u Istočnom kineskom moru, kada za to dođe vreme.
Pre svega dve decenije, činilo se da je narativ kolektivnog Zapada o kraju istorije zaista i potvrđen — na geopolitičkoj mapi sveta vladao je kakav-takav status kvo, a preostale globalne nesuglasice i protivrečnosti činile su se predmetom beskrajnih političkih polemika bez izgleda za ma kakav razrešetak. Činilo se da je svet zaista dostigao trenutak u kom su ozbiljna politička previranja ostavljena u prošlosti.
Poslednjih nekoliko godina pokazuju koliko je naivna bila ova pretpostavka i koliko je duboka bila zabluda koju je Zapad posredstvom svoje dominacije u popularnoj kulturi i svetskoj akademiji pokušao da plasira — period zatišja je okončan, a svet se ponovo nalazi u fazi tektonskih promena, dramatičnih previranja i tenzija za koje je sada moguće reći da su nadmašile i period Hladnog rata.
Ka novoj trci u naoružanju
Istog dana kada je Rusija objavila o primeni balističke rakete srednjeg dometa Orešnik, američki Pentagon saopštio je da je sprovedeno ”korektovanje” postojeće strategije nuklearnog obuzdavanja tako da ona uzima u obzir izmenjenu geopolitičku situaciju — Vašington se sada priprema za istovremeni rast tenzija sa više nuklearnih protivnika, uz planirano povećavanje uloge ne-nuklearnih mehanizama obuzdavanja.
O kojim se tačno mehanizmima radi nije javno saopšteno, ali događaji u bivšoj Ukrajini, ali i na Tajvanu ukazuju na to da se radi o naoružavanju američkih proksi-snaga u pokušaju da isprovocira svoje geopolitičke protivnike da prvi primene strateški arsenal, u idealnom slučaju, za udar na ciljeve na teritoriji treće strane.
Što se tiče američkog nuklearnog oružja, izmenjena strategija stavlja poseban akcenat na izradu gravitacione nuklearne bombe B61-13 koja bi trebalo da bude spremna za ispitivanja u prvoj polovini 2026, te modernizaciju nuklearnih podmornica klase Ohajo. Ove tačke ne samo da predstavljaju odgovor na rusku demonstraciju Orešnika, već i ukazuju na to da Vašington ne računa na sklapanje novih sporazuma sa Rusijom i Kinom u sferi kontrole nuklearnog naoružanja. Drugim rečima, scena za novu trku u naoružanju je postavljena, mada Moskva i Peking sa svojim nadzvučnim arsenalom u ovom trenutku imaju neupitno vođstvo.
Agresivna pozicija Zapada
U prilog globalnoj eskalaciji govori i izuzetno agresivna pozicija koju Zapad zauzima u svetlu upozorenja Moskve — ne samo da je Vašington direktno poručio da primena Orešnika neće uticati na strategiju podrške kijevskom režimu, već je koliko juče i formalno potvrdio da će OSU nastaviti da koriste rakete ATACMS za udare ”po Kurskoj oblasti i oko nje”.
S druge strane, šef vojnog komiteta NATO Rob Bauer saoštio je da članice pakta razmatraju mogućnost nanošenja preventivnih udara po ruskoj vojnoj infrastrukturi, konkretno, po lansirnim sistemima koje Moskva može koristiti za lansiranje svojih novopredstavljenih balističkih raketa srednjeg dometa — dok ovo s jedne strane nesumnjivo predstavlja pokušaj zauzimanja pozicije sile, debata o preventivnom udaru ukazuje i da u NATO shvataju da vojni blok Vašingtona vrlo verovatno nema kapacitete da zaustavi oružje poput Orešnika onda kada ono dostigne operativnu visinu.
Sve ovo, naravno, ne može proći bez francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je još jednom pokušao da iskoristi rast vojno-političkih tenzija i pozicionira se kao nekakav lider Evrope (posebno u svetlu ubraznog slabljenja Nemačke), pokrećući još jednom diskusiju o mogućem ulasku evropskih armija na teritoriju bivše Ukrajine.
Bivši šef analize američke obavještajne službe (najveće na svijetu), CIA, zadužen za Rusiju, Džordž Bibi (George Beebe), otkrio je zastrašujuće prognoze o tome gdje će ići rat u Ukrajini, za koji vjeruje da će vrlo brzo stići na Balkan.
Džordž Bibi je naveo da Moskva neće prihvatiti nijedan plan SAD-a i Velike Britanije za tu zemlju. Rusi će ostaviti zemlju uništenom, otvorenom ranom, neće dozvoliti povratak stanovnika ni investicije, ostavljajući zemlju u stanju u kojem je danas.
Razlog je taj što Moskva ne prihvata novi svetski poredak bez Rusije, bez obzira na to šta NATO preduzme.
„Rusija i veći dio svijeta ne prihvataju ‘međunarodni poredak zasnovan na pravilima’ u kojem SAD diktiraju pravila i odlučuju selektivno kada će se primjenjivati.
Putin je racionalan i želi normalne diplomatske odnose sa NATO-om (iako postoji duboka ruska država koja prezire sve zapadno)“, naglasio je on.
Bivši šef analize CIA-e za Rusiju, Džordž Bibi, nastavio je: „Bez Rusije, ne postoji globalni poredak. Rusija želi pravedan i ravnopravan tretman. Rusija želi da pregovara sa NATO-om.
NATO je sastavni dio rata u Ukrajini. Pregovori se ne mogu voditi bez SAD-a. Zapad mora pozvati Rusiju i započeti pregovore.
Ako se rat u Ukrajini ne riješi, Evropa je u visokom riziku od novih ratova i sukoba.
Niko ne može pobijediti Rusiju, osim ako je ne prisili da na kraju upotrebi nuklearno oružje.
Rusija može biti pogođena, mučena, iscrpljena, ali do sada nije pretrpjela mnogo, dok na Zapadu padaju ili se klimaju vlade, cijene su eksplodirale, i još jedna teška zima dolazi.“
Izjave američkog stručnjaka zaista izazivaju strah širom sijveta, jer retorika Bajdenove administracije i ostalih poslušnih evropskih lidera gura svet ka uništenju.
„Dolazi strašan ratni sukob na Balkanu“
Kada kaže Balkan, američki stručnjak misli na Kosovo, Srbiju, Makedoniju, Grčku, Bugarsku, Albaniju i Tursku.
Erdogan u ovom trenutku oprema tzv. Oružane snage Kosova svojim novcem, gotovo potpuno kontroliše Ramu i Albaniju, dok ucjenjuje Bugarsku turskom manjinom.
On promoviše povratak Turaka u region, što je u direktnom sukobu sa planovima Rusije i SAD, koji su dijametralno suprotni.
“Rat u Ukrajini ne vode države, već globalna elita koja kontroliše svet”
Sa druge strane, ruski politički naučnik Vladimir Možegov je rekao:
„Rat u Ukrajini ne vode države, već globalna elita koja kontroliše svijet. Ona kontroliše i Evropu i Ameriku putem kontrole finansija, banaka, globalne ekonomije prije svega, i putem međunarodnih nadnacionalnih organizacija kao što su Evropska unija, NATO, AUKUS itd.
U državama se odvijaju procesi uništavanja tradicionalnih država, kao i u Evropi. U sledećoj fazi neće ostati ni evropske države ni Amerika kakve smo poznavali. Biće uspostavljena nadnacionalna liberalna diktatura.
Ona će početi da upravlja ratom i mirom putem NATO-a i AUKUS-a i drugih vojnih saveza.
Specijalne policijske jedinice će kontrolisati ljudsko stado u Americi i Evropi. To je bliska budućnost koju nam globalizacija obećava“, zaključuje on o “mračnoj budućnosti planete“.
Svi zapravo žele a niko ne smije da spomene pregovore između SAD-a i Rusije kako bi se okončala ukrajinska tragedija prije nego što Evropa bude potpuno uništena u sukobu.
Rat između EU-SAD-a i Rusije više nije nešto što je skriveno ili tajno, već se otvoreno spominje od strane mnogih zvaničnika na Zapadu, bez ustručavanja.
Rat povodom Ukrajine između ove dvije strane imaće katastrofalne posledice, istovremeno razarajući poredak u kojem živimo danas, i to je jedina izvesnost zajedno sa hiljadama žrtava.