PIŠE: Nikola TRIFIĆ

Taman kada se mislilo da je sastavljanje nove vlade najveći problem aktuelne crnogorske političke scene, Evropska unija je uz pomoć svojih satelita izazvala novi politički, ali i društveni zemljotres u Crnoj Gori, a zbog predstojećeg popisa stanovništva zakazanog za period od 1. do 15. novembra. Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom poziva zvaničnu Podgoricu da odloži popis na neodređeno vreme, zbog navodnog nepostojanja dovoljno dobre političke klime za njegovo sprovođenje, takođe ukazujući da popis nije dobro sprovoditi u izbornoj godini. Licemerje tipično za EU.

Prvo: popis je trebalo da bude sproveden 2021, deceniju posle prethodnog, ali je zbog pandemije korone odložen za novembar ove godine, s tim da je to odavno bilo poznato Briselu koji u svojim prethodnim izveštajima nije pomenuo da je zakazani rok za održavanje popisa sporan. I drugo: jasno se da zaključiti da je nova reakcija EU, prva u nizu političkih packi predsedniku Milatoviću i mandataru Spajiću, koji će posle višemesečnog kolebanja, čini se, u sastav nove vlade uključiti i srpske stranke, a to se kosi sa željama Zapada.

Na mig iz Brisela, a i iz Vašingtona, reagovao je DPS – formirao je kolonu stranaka koje su pozvale građanstvo na bojkot popisa. Na čelo kolone je stao, pravo iz penzije, Milo Đukanović. Donedavni vladar Crne Gore poslednjih nedelja vodi kampanju popularizacije bojkota, čiju uspešnost vidi kao sudbinsko pitanje za Crnu Goru. Gostujući na jednoj sarajevskoj televiziji, rekao je da je „u toku nasilno posrbljavanje stanovništva u Crnoj Gori koje sprovode BIA i SPC, i da je bojkot jedino rešenje“. Inače, do pre mesec dana, kada se činilo da su srpske stranke daleko od nove vlade, bojkot nije pominjan. Jedine pritužbe s tim u vezi dolazile su od manjinskih stranaka i ticale su se dostupnosti materijala za popis na manjinskim jezicima. Ali kako su srpske stranke postale opcija za ćudljivog mandatara Spajića, tako je bojkot došao na dnevni red kao glavna politička agenda niza stranaka u Crnoj Gori.

Ipak, za popis je ohrabrujuća tiha saglasnost Milatovića i Spajića, ali i nešto glasniji stav predsednika tehničke vlade Dritana Abazovića. Zapravo, Abazović je istupio rekavši da je „popis demokratsko pitanje i statistička stvar i da ne postoji nijedan razlog da bude odložen“. Inače, nije prvi put da Abazović bude najhrabriji kada treba zaštititi osnovne građanske tekovine u Crnoj Gori, i nije prvi put da se suprotstavi diktatima iz Brisela i Vašingtona, iako je čvrst zagovornik NATO i EU politike.

Planirani novembarski popis biće drugi popis od nezavisnosti, posle onog iz 2011. godine. Na tom popisu, čiji se rezultati i dalje uzimaju kao jedini relevantni, popisano je nešto više od 620.000 stanovnika, od čega 42 odsto Crnogoraca, 28 odsto Srba, osam odsto Bošnjaka, oko pet odsto Albanaca, i oko 15 odsto ostalih naroda, ali i onih koji se nacionalno nisu izjasnili. Takođe, na tom popisu, što je posebno zanimljivo, 48 odsto populacije navelo je srpski kao svoj maternji jezik, a 36 crnogorski.

Ti rezultati stavili su Crnu Goru u prilično čudan položaj jedine države u Evropi gde nominalno matični narod (Crnogorci) ima manje od 50 odsto udela u ukupnoj populaciji, a formalno prvim zvaničnim jezikom (crnogorskim) kao maternjim ne govori većina stanovništva. Još jedna zanimljivost vezana za popis iz 2011. je da su popisivači u preliminarnom izveštaju ustanovili 32,2 odsto

Srba u ukupnoj populaciji, ali je naknadno taj procenat smanjen na 28 odsto. Vredi podsetiti i na činjenicu da je prvi popis u Crnoj Gori sproveden 1909. godine za vreme Knjaževine Crne Gore, i tada se 94,25 odsto stanovništva izjasnilo kao Srbi, dok se 5,75 odsto izjasnilo kao Albanci ili Arbanasi. Među popisanim Srbima oko 75 odsto su činili Srbi pravoslavci, dok su preostalih 25 odsto činili Srbi muslimani i katolici. Ova srazmera je bitno promenjena između ukupno šest popisa sprovedenih između 1948. i 1991. godine.

BOJKOT

Ukoliko bojkot bude uspešan, biće to prvi put da većinski narod, ili bar nominalno većinski, bojkotuje popis u matičnoj državi, odnosno da bojkot predvode stranke koje nisu manjinskog karaktera.

Da li su Crnogorci većinski narod u Crnoj Gori i čega se donedavno državno rukovodstvo predvođeno Đukanovićem s još nekoliko proevropskih političkih subjekata plaši kada je popis u pitanju?

Takođe, čega se plaše Brisel i Vašington? Šta se krije iza rezolucije iz Brisela i iza poziva na bojkot koji predvodi DPS, sasvim je jasno. Projekat rasrbljavanja Crne Gore i pravljenja od Crnogoraca nezavisnog etniciteta na osnovu zavičajnog porekla – koji je ne samo odvojen od srpskog nego je potpuno drugačiji od srpskog, pa na vrhuncu čak i antisrpski – zapao je u ozbiljnu krizu.

Popis će gotovo izvesno doneti tri važna podatka. Prvi je procenat Srba u ukupnoj populaciji, drugi se odnosi na procenat onih kojima je srpski jezik maternji. Ukoliko naredni popis, što se očekuje, pokaže da Srbi čine više od trećine populacije, a da više od polovine populacije govori srpskim jezikom kao maternjim, Crna Gora će morati, shodno međunarodnom pravu, ali i tekovinama i statutu EU, da se pozabavi jasnim ustavnim definisanjem položaja Srba, koje aktuelni Ustav ne prepoznaje ni kao konstitutivni narod, ni kao istorijski narod Crne Gore, ni kao nacionalnu manjinu.

Aktuelizacija tih pitanja bila bi dobar prvi korak ka trajnom rešenju srpskog nacionalnog pitanja u Crnoj Gori, ali i rešenju pitanja kulturne baštine Srba, pa i kompletnog crnogorskog istorijskog nasleđa.

Priča o tome kako je Crna Gora građanska država bez nacionalnog predznaka i bez favorizovanog nacionalnog elementa, brzo bi pala u vodu ako se zna da Ustav i te kako definiše položaj Albanaca, Bošnjaka i Hrvata u odnosu na Crnogorce, dok je položaj Srba ni na nebu ni na zemlji. Mantra da su „treći narodi“ u Crnoj Gori defakto različiti, a da su Srbi i Crnogorci jedno te isto, i da to isto treba da funkcioniše pod okriljem crnogorskog jezika i tobožnje Crnogorske pravoslavne crkve, velika je laž koju popis može da razotkrije. Popis ima snagu da osvetli stvarno stanje stvari i da kandiduje niz pitanja vitalno značajnih za srpski narod.

Treći podatak koji bi popis otkrio, a čega se plaše pre svega ljudi bliski DPS-u, a na šta su ukazivali lideri srpske koalicije Za budućnost Crne Gore, vezan je za imovinsko stanje određenih uticajnih ljudi zavisnih od doskorašnje vlasti, a koji na svoje ili na ime bliskih članova porodice imaju uknjiženo vlasništvo na više desetina nekretnina. Ako se samo zaviri u nepotpune i prilično haotične katastarske knjige crnogorskih opština, može se doći do podatka da je 100 odsto lokala u primorskim mestima u vlasništvu nešto više od 10 odsto stanovnika. Dakle, motiv za sabotiranje popisa nisu samo nacionalna i ideološka previranja već je on i kriminalne prirode.

APARTHEJD

Bojkot ima tendenciju da Crnu Goru uvede u dugoročnu nestabilnost, odnosno da stvori neku vrstu građanskog vakuuma koji bi trajao sve do dovoljnog slabljenja srpskog faktora i do stvaranja uslova da se popis sprovede sa unapred projektovanim rezultatima u skladu sa ideološkom doktrinom da Crnogorci, i to Crnogorci sve tri vere čine apsolutnu, ili bar dovoljnu većinu, i da oni kao takvi nemaju etničke veze sa Srbima. Poziv za odlaganje popisa je samo paravan. Čak i kada bi se odložio za narednu godinu, i tada bi isti subjekti uz slične izgovore tražili novo odlaganje sve do trenutka sticanja dovoljne političke snage koja bi im omogućila da usmeravaju volju i nacionalna osećanja naroda kao za vreme popisa 2011. godine.

Ako bojkot uspe, a za to su velike šanse, Zapad neće prihvatiti rezultate kao relevantne, ali hoće rezultate iz 2011, što će biti odlična podloga za stvaranje slike kako većinski narod terorišu manjinski Srbi i SPC, a sve to pod pokroviteljstvom navodnog malignog ruskog uticaja. Takav razvoj događaja stvara krizu, ali i omogućuje Zapadu njima omiljenu poziciju – nekog ko upravlja krizom. Takođe, daje im argument za širu regionalnu borbu protiv Srba, i to ne samo u Crnoj Gori nego i na Kosmetu i Republici Srpskoj. Drugim rečima: treba biti oprezan, ali i svestan. Popis može da uključi svetlo u Crnoj Gori. Ipak, interes mnogih i u državi i van nje je da Crna Gora ostane u mraku.

(pecat.co.rs)