Connect with us

Ekonomija

Rekordna inflacija u 19 država Evrope

Published

on

Inflacija u 19 zemalja koje koriste evro kao valutu dostigla je rekordnih 8,6 odsto u junu, usljed povećanja cijena hrane i energenata koje je djelimično podstakla ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini, prenosi Srna.

Evropska agencija za statistiku Evrostat objavila je izvještaj u kojem se navodi da je godišnja inflacija u evrozoni premašila 8,1 odsto koliko je zabilježeno u maju i sada je na najvišem nivou od početka praćenja 1997. godine.

Cijene energenata porasle su za 41,9 odsto, a cijene hrane, alkohola i duvanskih proizvoda za 8,9 odsto. Rast cijena u oba slučaja bio je brži nego prošlog mjeseca.

Prema zvaničnim podacima, cijene robe kao što su odjeća, uređaji, automobili, računari i knjige, porasle su za 4,3 odsto, dok su cijene usluga povećane za 3,4 odsto.

Inflacija konstantno postavlja mjesečne rekorde od prošle godine i pokazuje koliko uticaj rata na globalno snabdijevanje energentima čini život skupljim za 343 miliona ljudi u evrozoni, prenio je AP.

Kako bi se izborila sa rastućim potrošačkim cijenama, Evropska centralna banka planira da ovog mjeseca prvi put u posljednjih 11 godina poveća kamatne stope, nakon čega će uslijediti još jedno povećanje u septembru.

Ekonomija

Mrdović: Vlada relaksirano opet “igra” preko Prve banke!?

Published

on

Crnogorska Vlada odlučila je da baš u Prvoj banci u junu ove godine otvori devizni račun za plaćanje rata kredita za kontroverzni ADMAS projekat prema Abu Dabi Fondu za razvoj, čime je ignorisala sve ranije kompromitacije u vezi sa otvaranjem računa u toj banci za potrebe realizacije pomenutog projekta, a koji je predmet istrage Specijalnog državnog tužilaštva, saopšteno je iz Akcije za socijalnu pravdu (ASP).

Dodaju da bivši ministar poljoprivrede Aleksandar Stijović razotkrio je da je nekadašnje Ministarstvo poljoprivrede, za vrijeme rukovođenja Petra Ivanovića, za ADMAS projekat kod Prve banke otvorilo poseban račun, koji nije bio knjižen u državnom trezoru i na koji su uplaćena kreditna sredstva Abu Dabu Fonda za razvoj i vršene dalje transakcije prema korisnicima.

Kako je u novembru prošle godine bilo saopšteno, dok je Stijović još bio ministar poljoprivrede, Prva banka je tada ukinula račun Ministarstva poljoprivrede za Abu Dabi Fond, jer nije uspjela da pribavi dokumentaciju koju je bila dužna da obezbijedi još prilikom otvaranja računa, a novac je tada prenijet na privremeni račun takođe kod Prve banke.

„Zadužuje se Ministarstvo finansija da otvori poseban devizni račun kod Prve banke, isključivo u cilju prenosa sredstava sa prelaznog računa banke i daljeg transfera sredstava Abu Dabi Fondu, po osnovu dospjelih rata kredita za ADMAS projekat”, dio je zaključka Vlade od 17. juna ove godine, kazali su iz ASP.

Internet pretragom se ne može vidjeti da je ijedan medij tada i narednih dana izvijestio da je devizni račun otvoren kod Prve banke, što implicira da je zaključak naknadno postavljen na sajt Vlade, navode iz ASP.

Prema zaključku, nakon otvaranja posebnog deviznog računa, prenosa sredstava sa privremenog računa i plaćanja Abu Dabi Fondu, devizni račun treba zatvoriti. Transakcija od preko 2,6 miliona američkih dolara je realizovana 24. juna preko Rajfazen banke u Beču, kao korespodentne banke, a ka Nacionalnoj banci Abu Dabija.

„Ministarstvo finansija uplatilo je 2,6 miliona dolara po osnovu dvije dospjele rate za kredit iz Abu Dabi Fonda…U ime Vlade se otvorio poseban devizni račun kod komercijalne banke…Ovim transparentnim postupanjem se izbjegao rizik da se cjelokupan dug, u iznosu od oko 24 miliona dolara, proglasi dospjelim”, dio je zvanične izjave predstavnika Ministarstva finansija prenijete u medijima 25. juna ove godine.

Dakle, transparentnost resora za finansije manjinske vlade tada se završila samo na opštem pominjanju komercijalne banke, a bez navođenja imena Prve banke, pa je Akcija za socijalnu pravdu tada, a na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, zatražila podatke o imenu banke, transakciji, aktu na osnovu kojeg je transakcija realizovana, piše u saopštenju.

Osim zaključka, dopisa Prvoj banci, dokaza o transferu novca i stanju na računu (nakon uplate), Ministarstvo finansija nije, iako je ASP tražila, dostavilo bilo koji drugi akt, koji pokazuje zašto je devizni račun otvoren u Prvoj banci, a iz kojeg bi se moglo vidjeti da li je to učinjeno iz razloga finansijske prirode (jer je bilo najjeftinije), da li su postojala ograničenja druge vrste i da li je poštovana zakonska procedura.

Kako navode, poštovanje zakonske procedure je posebno bitno, jer je ranije Ministarstvo poljoprivrede saopštilo da je račun u Prvoj banci bio nezakonito otvoren, dok paralelno Specijalno državno tužilaštvo vodi istragu o ADMAS projektu, kojim su dijeljeni krediti za razvoj poljoprivrede.

ASP je pripremila nove zahtjeve za slobodan pristup informacijama, koje će naredne sedmice uputiti Ministarstvu finansija, a iz kojih se jasno može vidjeti da je čitava procedura o otvaranju deviznog računa sprovedena u skladu sa propisima, dok će biti zatražena i famozna bankarska garancija za ovaj kredit i projekat, koji u javnosti odavno nosi epitet “kontroverznog”, zaključuju u saopštenju.

Nastavi Citanje

Ekonomija

Rasprodaja na Wall Streetu: IT giganti za dan ostali bez 80 milijardi dolara!

Published

on

Vlasnik Facebooka, kompanija Meta, Vlasnik Googla – Alphabet i druge kompanije koje se bave digitalnim oglašavanjem juče su na berzi izgubile 80 milijardi dolara vrijednosti svojih akcija nakon što je kompanija Snap prijavila loše prihode za prethodni kvartal i upozorila na neizvjesnu budućnost poslovanja.

Kompanija pogođena slabljenjem ekonomije, povećanom konkurencijom i nedavnim promjenama privatnosti na iPhone uređajima, vlasnik Snapchata je propustio da ispuni ciljeve u drugom kvartalu i upozorio da “perspektivnost i dalje predstavlja nevjerovatan izazov”, prenosi Blic.

Njegove akcije su pale za 26 odsto, čime je gubitak Snapa u ovoj godini ukupno 70 odsto.

Wall Street je uveliko zabrinut zbog potencijalne recesije i Snapov izvještaj je takođe izazvao rasprodaju akcija njegovih rivala na tržištu online oglašavanja. Meta je pala za 5 odsto, Alfabet za 3 odsto, a Pinterest za 7.

Akcije Twittera pale su manje, izgubivši nešto manje od 2 odsto.

Pad akcija Alphabeta smanjio je njegovu tržišnu kapitalizaciju za preko 40 milijardi dolara, a gubitak Mete smanjio je kapitalizaciju kompanije za oko 25 milijardi. Pad Snapovih akcija je obrisao 7 milijardi dolara vrijednosti kompanije.

Ovaj rasplet sa izvještajem Snapa uticao je i na kompanije iz drugih branši kao što su Spotify, Shopify i Robloks.

(Investitor)

Nastavi Citanje

Ekonomija

Putin: Situacija na svjetskim tržistima hrane biće napeta

Published

on

Situacija na globalnom tržištu hrane biće izazovna zbog pogrešnih postupaka Zapada, upozorio je danas ruski predsjednik Vladimir Putin na sjednici vlade.

Usljed okolnosti objektivne i subjektivne prirode, situacija na globalnim tržištima hrane će biti napeta. To je rezultat pogrešnih postupaka pojedinih naših (zapadnih) partnera, prije svega u sferi energetike i makroekonomske politike, jer sve ostalo proizilazi iz toga“, rekao je Putin, prenosi Tas s.

On je takođe upozorio da bi nastavak korištenja sankcija protiv Rusije mogao da dovede do katastrofalnog rasta cijena na energetskim tržištima, pri čemu bi znatno više cijene energije pogodile domaćinstva širom Evrope.

Da, znamo da Evropljani pokušavaju da zamene ruske energetske resurse. Procjenjujemo da će rezultat tih aktivnosti biti rast cijena gasa na spot tržištu i povećanje cijene energenata za krajnje potrošače“, rekao je Putin na sastanku sa visokim državnim zvaničnicima koji je prenosila televizija, izveštava Rojters.

Ruski lider je dodao da sve to još jednom pokazuje da sankcije prema Rusiji nanose mnogo više štete onim zemljama koje ih uvode.

Dalje korišćenje sankcija može dovesti do još težih, bez pretjerivanja, čak i do katastrofalnih posljedica na globalnom energetskom tržištu“, ocijenio je.

Istovremeno, ruska novinska agencija navodi da je Putin saopštio da je proizvodnja nafte u Rusiji porasla od početka godine, dok je proizvodnja gasa blago opala.

Proizvodnja nafte uključujući gasni kondenzat dostigla je 10,7 miliona barela dnevno u junu, što je za pola miliona barela više u odnosu na maj. Sveukupno, od početka godine do danas proizvodnja nafte je porasla za 3,5 procenata na godišnjem nivou, a proizvodnja gasa je smanjena neznatno, za 2,0 odsto, u prvih pet mjesec“, precizirao je Putin.

Nastavi Citanje

U Trendu