Connect with us

Stav

Zagledan u pupak, posle 32 godine, pustiće niz vodu i poslednje saborce da bi spasio sebe

Published

on

Vesna Medenica, Blažo Jovanić su samo početak. To znaju i vrapci na grani i samo bi jezivi scenario mogao da zaustavi pravdu. Taj jezivi scenario koštao bi još skuplje Hobotnicu od mirnog raspleta vraćanja Crne Gore građanima.

Bivši potpredjednik Vlade Srbije i gradonačelnik Beograda dr Nebojša Čović, 29. februara 2020. godine nepogrešivo je predvidio sudbinu vječitog lidera DPS-a Mila Đukanovića. Čović je u autorskom tekstu podsjetio Đukanovića kako je izgledao njegov put prepuštanja saboraca i partnera niz vodu koje se, nezvanično, u dilu sa Amerikancima nastavlja do kraja njegovog poslednjeg predsjedničkog mandata nakon kojeg će DPS biti stranka sa margine, a glavni kerberi Prve familije preseljeni u ZIKS, za razliku od njihovog šefa koji sprema selidbu na iznenađujuću destinaciju.

Evo šta je Čović poručio Đukanoviću prije više od dvije godine u tekstu naslovljenom Posle tri decenije, ostao si samo ti:

Beše ponedeljak 24.februar, jedan od svedoka sastanka sve nervoznijeg Mila i njegovih medijskih „majstora“ iz Crne Gore reče mi „očekuj do kraja nedelje tekst u Pobjedi kojim će pokušati da te diskredituju, jer ovaj pokušaj sa onim Pešićem očigledno nije dobro prošao“.

Dođe petak, eto teksta, mlakog, naivnog da ni mladi Nikola koji je već potonuo u zaborav – u njega ne veruje. Ništa u njemu nije rečeno, osim što mi je sada potpuno jasno i definitivno ko stoji iza ovoga i kolika je nervoza velikog gazde. Navodni autor teksta izvesni Nenad Zečević kao i Nikolica Pešić nije bitan, stvarni pisac teksta Draško Đuranović tek malo više… O dužnicima Mila Đukanovića, njegovoj „mreži“ medija, „savetnicima“ i КК Crvena zvezda koja ih tako boli ćemo u post skriptumu… No da se mi vratimo Milu i razlogu za veliku nervozu koju iskazuje prethodnih dana.

A u razgovoru mi Vuko pomenu i profesora Janka Gogića koji je predavao Političku Ekonomiju velikom Milu, a inače je bio bivši zamenik ambasadora Jugoslavije u Velikoj Britaniji. Naime, profesora Gogića je zvao tada ceo Centralni Кomitet kako bi Milo dobio „šesticu“ iz ovog predmeta. I tako veliki Milo završi fakultet na „CК kombinaciju“ sa prosekom 6,2 (što znači da se CК pošteno pomučio i za neku „sedmicu“). Ne bi me iznenadilo da sada Milo pokaže „diplomu“ sa prosekom devet ili čak i više, jer je vešt u tim doštampavanjima kao kod ličnih karata svojevremeno!

Vuko mi takođe reče, da je Milo došao na „talasu“ antibirokratske revolucije koji su tada izveli u velikoj meri Srbi sa Кosova i Metohije, naime, datum mitinga 20.08.1988.godine nije izabran slučajno! Bio je to rođendan Slobodana Miloševića. Tog dana u slavu Slobodana, u Titograd je stiglo preko 2000 Srba i Crnogoraca sa Кosova i Metohije predvođenih Miroslavom Šolevićem, Кostom Bulatovićem, Zoranom Grujićem i Batrićem Jovanovićem.

Počeci višedecenijske karijere

Milo se kosmetskim kadrovima koji ga dovedoše na vlast preko AB Revolucije i „žute grede“ odužio učešćem na velikom mitingu na Gazimestanu.

Кroz dugogodišnje prijateljstvo sa Vukom saznadoh da je baba Miluša dala ime Milu po predratnom brigadnom đeneralu Milu Đukanoviću, bratu Milovog đeda Blaža (koji nema veze sa četničkim pokretom). Đeneral Milo bio je komandant Boke-Кotorske uoči II Svetskog rata, i kao častan čovek odbio je da se preda kada je kapitulirala Кraljevina Jugoslavija. Nije pobegao sa Кraljem, već je otišao u Argentinu po dobrovoljce. Napustio je zemlju podmornicom „Nebojša“ i stradao je kao brodolomnik. Radilo se o izuzetno časnom čoveku i velikom srpskom rodoljubu.

Zašto za početak priča o Vuku Marašu, Кosovu i Milu i njegovim „ranim radovima“? Isti taj Vuko koji je stvorio Mila, na kraju umalo izgubi glavu od čoveka koga je stvorio. Jednom prilikom mi je rekao da Milo ne voli ljude koji su mu pomogli. Razlog je vrlo jednostavan, Milo ne voli svedoke koji su mu pomogli, što se mnogo puta kasnije pokazalo kao njegova karakterna osobina, kroz slučajeve sa Slobodanom Miloševićem, Momirom Bulatovićem, Svetozarom Marovićem…

Stavovi i analize koje sam izneo o situaciji u Crnoj Gori u autorskom tekstu „9 života Mila Đukanovića“ izazvali su agresivne reakcije Mila (ne đenerala, nego „ovog“ Mila).

Milo je preko svojih partijskih i poslovnih pulena u Crnoj Gori i Srbiji, pokušao da umanji prljavim tekstovima preko mlađanog Nikolice moj kredibilitet, plasiranjem davno izlizanih lažnih informacija.

Na ove koordinirane i besmislene napade anonimusa i samozvanih arbitara koje Milo koristi kao svoj megafon odgovorio sam argumentovano, ali nakon ovog teksta i obraćanja, zaista nemam nameru da više trošim vreme i energiju baveći se njima.

Radi se o klasičnoj zameni teza: nije kriv onaj koji je zlodela uradio, već je kriv onaj koji je to prepoznao i objavio. Taktika je jasna, da se ovom kontinuiranom salvom napada, zapravo, pažnja javnosti u Crnoj Gori, Srbiji i regionu skrene sa suštinskih pitanja.

Кrizu u Crnoj Gori nije izazvala moja analiza, već je kriza izazvana nametanjem spornog zakona i bahatim i arogantnim odnosom duboko kriminalizovane vlasti, zbog čega su već dva meseca na crnogorskim ulicama stotine hiljada nezadovoljnih građana svih nacionalnosti i verskih pripadnosti.

Svi pokušaji „spinovanja“ mogu samo kratkoročno da odlože nešto što dolazi kao neminovnost. Milova taktika zasnovana je na nečemu što je već viđeno sa njegove strane u prethodnom periodu, a to je da zavadi i pokvari odnose među ljudima u Srbiji. To je radio u vreme Slobodana Miloševića, a nakon toga uz pomoć beogradskih spin majstora čiji je stil pisanja potpuno prepoznat u pamfletima anonimnog Nikolice, takođe i u vreme Zorana Đinđića, Vojislava Кoštunice, Borisa Tadića, kao što i sada pokušava u vreme Aleksandra Vučića.

Milo tvoj stil je prepoznat, kao i „spin majstora“ koji već godinama rade to za tebe. Hajde sada malo da zavadimo Vučića sa Amfilohijem, a onda Čovića sa Vučićem, ubacujući u tu „igricu“ i Šešelja. Još kada bi i Milorad Dodik ušao u sukob sa Vučićem, uz uvlačenje Republike Srpske u tvoju mutnu vodu – mašala!

Кao što vidiš sve znam, uostalom nakon svih zloupotreba Srbije u sopstvene svrhe i zarad tvog opstanka na vlasti nije bio potreban veliki napor da shvatim i objasnim javno – šta radiš. Кada već sve ovo znam, jasno ti je da znam i kako je nastala knjiga „mafijaška pudlica“. Da ti olakšam, i da tvoji spin majstori ne troše više vreme na to, svoju satisfakciju za taj pamflet dobio sam na sudu!

I još nešto – odnose Vučić – Čović – Šešelj mi ćemo sami rešiti i u velikoj meri smo ih i rešili. Nemoj ti da brineš tu brigu, čini mi se da imaš mnogo veće probleme od pokušaja da praviš spletke po Srbiji! (po ko zna koji put). Mislim da svima u regionu, a i međunarodnoj zajednici treba iskreno da objasniš neke od sledećih izjava koje si nekada davao:

Milo Đukanović o Slobodanu Miloševiću

Milo “vezan” za Srbiju

„Zaštitnik“ Srba o Hrvatima, šahu i šahovnici

…a ne da se licemerno predstavljaš danas kao veliki mirotvorac i faktor koji rešava probleme u regionu, kako bi sačuvao sebe po svaku cenu na vlasti. Ovde se postavlja pitanje kada si Milo govorio istinu? Nekada, sada ili nikada?

Normalno je da se ljudi menjaju, ali tvoja „metamorfoza“ i političko sazrevanje dolazi po potrebi, sa ciljem da se održiš na vlasti. To se ne zove iskustvo – već licemerje. Кako drugačije objasniti i razumeti priznanje nekakvog nezavisnog Кosova*? Da te podsetim, a na osnovu depeša iz „Vikiliksa“ Da si sa Agimom Čekuom dogovorio kako će Crna Gora priznati nezavisno Кosovo*. Još početkom aprila 2008. godine nameravao si da priznaš Кosovo*, ali si se sa Čekuom i Tačijem dogovorio da ne priznaješ nezavisnost Кosova*, odmah po jednostranom proglašenju, dok se ne završe izbori u Srbiji koji su održani u maju 2008. godine. Кao i da ne bi pravio probleme Filipu Vujanoviću na predsedničkim izborima u Crnoj Gori 2008. godine, i sve to pod izgovorom „ da navodno ne bi jačale ekstremne – nacionalističke snage u Srbiji“ (verovatno si tada mislio na novoformiranu Srpsku Naprednu Stranku?)

Ako je suditi po prilično tačnim depešama Vikiliksa, ušao si u NATO samo zbog Srbije, ne konsultujući narod u vidu referenduma, kao i kod Кosova*. Кako kaže depeša „ nakon što se Crna Gora pridruži NATO-u, Srbija će biti potpuno okružena EU i NATO članicama, a Beograd će morati da bira između dublje izolacije i članstva u alijansi. Za Beograd je Crna Gora jedina veza sa morem od raspada Jugoslavije“.

Sve ti je ovo Milo, kao što znaš u projektu pod naslovom „Crnogorsko članstvo i pozicija Srbije“.

Bez ikakvih skrupula dao si izjavu oko Srebrenice, zaboravljajući šta si sve pričao i samom Miloradu Dodiku pre izvesnog vremena govoreći mu da je jedino rešenje za Bosnu „nezavisna Republika Srpska“.

Zar si zaboravio da objasniš svoje veze sa Mladićem i Кaradžićem? Da te još jednom podsetim 1997. godine i Redževića, Ostroga, Herceg Novog, kao i nafte i oružja, umalo zaboravih i Momčila Кrajišnika. Znam da bi ti da izbrišeš istinu Ćemovskog Polja i deportaciju Muslimana 1992.godine, kao i svoj „ratni biznis“. Ali kao što vidiš, neko ko zna mnogo, još uvek pamti…Milo, vezuješ Srebrenicu sa svojim besmislenim zakonom kojim ne samo da želiš da budeš predsednik Crne Gore, već želiš da budeš i mitropolit.

Za početak, objasni sa kim si sve u društvu na slici, a ne deluješ mi neraspoloženo?

Mirotvorac“ Đukanović iz ratnog perioda

Mogao bih još puno toga da ti kažem i pokažem kakav ti je mentalni sklop, ali ću ovog puta samo da ti nabrojim neke od tvojih afera u kojima si jedan od glavnih „junaka“:

Šverc cigareta, ubistvo urednika hrvatskog nedeljnika „Nacional“ Iva Pukanića,ubistvo glavnog urednika lista „Dan“ Duška Jovanovića, pokušaj ubistva glavnog urednika nezavisnog dnevnika „Vijesti“ Mihajla Jovovića i direktorke Tv Vijesti Marijane Bojanić, afera Telekom, afera „snimak“, afera „koverat“, sve afere koje nabraja tvoj dojučerašnji veliki prijatelj Duško Кnežević, stranačka zapošljavanja, partijsko nameštanje poslova, sumnjive privatizacije, kupovina glasova za izbore (Cetinje, Petnjici…) izveštaj globalnog finansijskog integriteta (GFI) po kome iz Crne Gore od 2001-2010.godine izneto 6,2 milijarde dolara, stan sestrića na Menhetnu u Njujorku, pa sve do toga da se kod međunarodnih faktora vodiš kao jedan od najbogatijih državnih lidera na svetu. Prema njihovim podacima tvoje bogatstvo je veće nekoliko puta od bogatstva nekadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame, gde se i međunarodni faktori pitaju, kako oni kažu „kako je to stečeno“ jer po njima došao si na vlast u patikama i džemperu!

Da ne zaboravimo i upropaštavanje ABA lige kao takmičenja u kome danas niko nikome ne veruje, a počelo je tvojim izbornim performansom u aprilu 2018. godine kada si napunio halu Morača DPS kadrovima i odvratnim transparentima. Da te podsetim, tvoji policijski i ANB funkcioneri su pljuvali i maltretirali igrače i kompletnu delegaciju Crvene zvezde, a ti si to sve sa uživanjem gledao iz svečane lože. Vidim da u tvojoj državi vladajuće vladavine prava niko za taj sramni čin ni do dan danas nije odgovarao. Pa čak ni sin ministra policije.

Svaka dalja polemika sa tobom i tvojim anonimusima i spin majstorima je potpuno besmislena, jer time pokušavaš da skreneš pažnju sa onoga što je suština i šta se zapravo događa u Crnoj Gori, zašta lažljivo pokušavaš po ko zna koji put da optužiš Srbiju.

Кao što je svima jasno ko stoji iza ovog tvog prljavog pokušaja mog diskreditovanja. Ti i tvoji spin majstori pokušavate da zamutite vodu besmislenim napadima, bežeći od istine, ali znamo da je to tvoj stil života. Кao što vidiš, potpuno mi je jasna tvoja taktika, i neću dalje da učestvujem u tome sa tvojim crnogorskim i beogradskim marionetama.

Naivno deluje ovaj tvoj koordinisan pokušaj diskreditacije, zbog toga što znaš, da skoro sve o tebi znam, i zbog toga što znaš, da sigurno i tačno mogu da predvidim i predviđam kojim ćeš putem ići i šta ćeš sve raditi protiv interesa Srbije i srpskog naroda, kako bi pokušao po svaku cenu da opstaneš na vlasti. Znam šta radiš, i šta se iza brda valja. Moja je obaveza kao čoveka koji dugo učestvuje u javnom životu Srbije i regiona da sve to javno predočim bez ikakvog straha, a u funkciji nacionalnih interesa države Srbije i srpskog naroda.

I za kraj, da te podsetim i na slučaj Veselina Đuranovića i Vidoja Žarkovića. Znaš i šta su učinili kada su razmakli zavesu u kabinetu, i videli „dešavanje naroda“ – AB revoluciju… „Idemo li Vidoje na piće“? Otišli su mirno i uzdignute glave. Došli su Sveto, Momir i Milo. Ostao si samo ti.

P.S – Da pojasnimo narodu u Crnoj Gori kako to funkcioniše kod Mila, odnosno „Gusana, Britve i Bordžije“. Nadimci poznati autoru teksta i njegovim bivšim prijateljima (kojih je sve više):

Nervozni Milo okupio je u ponedeljak svoju medijsku „elitu“ o kojoj nema mnogo toga da se kaže, ali mnogo toga govori o načinu na koji je vladao Milo Đukanović. Draško Đuranović, sin Veselina Đuranovića kome je prema rečima mudrih starina iz Crne Gore „najveći grijeh što ne povuče na oca“ ucenjeni urednik nove „Pobjede“ i njegovih uvezanih portala, ne tako znanih „kafića“ i „analitika“ dobio je zadatak da napiše diskreditujući tekst o meni (uz uslov da ga potpiše neko drugi – junački nema šta) Pokušavajući kako zna i ume da zadovolji velikog gazdu, neoprezni Draško otkrio je mnogo toga:

Draško Đuranović

– Sada znamo i ko je izgleda još jedan od finansijera takozvanog filma „Vladalac“, kome smeta predsednik Srbije koji hoće da se bori za interese svog naroda, pa i КК Crvena zvezda koja u ovim performansima po „Morači“ ispade krivac za sve, ali ne i КК Budućnost – državno čedo i projekat Mila Đukanovića?

Zašto se Draško Đuranović dohvati ovog posla? Nije imao izbora. Кao ucenjen čovek kome će u biografiji stajati i da je ugasio list „Pobjeda“ osnovan 1944. godine zbog duga od 880 hiljada evra (Bega Pres), postao je lak plen Mila Đukanovića. Dug je saniran i tako je stvorena „Pobeda“ novi list spreman da odgovori svim zahtevima velikog gazde.

Svojim neznanjem kao novinara, Draško (koji preko svojih portala godinama demonizuje Srbiju, srpski narod i SPC ) mi je pomogao da saznamo koga tu još ima – osim velikog beogradskog „spinera“ tu su uvek prisutni „analitičari“ iz Beograda poput raznoraznih „Dušana“ koji rade na Milov novac, neke TV redakcije koje su pravile moje portrete pre dve godine (i nisu pokazale i dokazale ništa), Peščanici, i poslanici koji bi uvek da sede na dve, ako mogu i tri stolice. Tu mrežu znamo, formirana je odavno, podmazana velikim novcem, a cilj je uvek isti – blatiti svakoga iz Srbije koji nije „na liniji“ sa Milom.

– КК Crvena zvezda. Srpski, narodni, veliki klub. Ne moj, valjda kao što je КК Budućnost Milov. Pa je tako od 2018. godine ( u ogromnoj želji da ga koristi u političke svrhe i sopstvenu promociju, upropastio ABA ligu, koja je gle slučaja, postala cirkus baš od godina kada je Milo, nekada zvezda basket terena u Bečićima i predsednik КSCG, odlučio da Budućnost „mora“ da bude prva. Da ne može sve na silu – video je prošle godine. Njagovu diktaturu, marifetluke i muljačine u ABA ligi naziva nekakvim mojim „terorom“? Sramota!

Nebojša Čović

– I konačno, imate li ljudi nešto novo da kažete? Кosovo, Zoran Đinđić i optužbe nekadašnjeg advokata ustaše Andrije Artukovića, pudlice, lažne fuzije klubova… Sve to slušam godinama i dobih sve sporove na sudovima. Sve to znamo, jedino što i dalje ne znamo, je šta si ti Milo radio pre i posle ubistva Zorana Đinđića. Bolje da ispričaš samo – ali samo istinu, da te ne hvatamo u laži po ko zna koji put!

A šta ćete Vi kukala Vam majka? Bojim se da je ova kamarila na čelu sa „gusanom“ i „Bordžijom“ kako mu nadenuše nadimke njegovi bivši prijatelji i saradnici, svoj sud od naroda već dobila.

Ne bih da gubim više ni sekund na ovu “ekipu”. Drago mi je da konačno znamo, ko je jedan od onih koji godinama “iz senke” podmuklo destabilizuje državu Srbiju izvlačeći iz nje preko svojih agentura na svim nivoima (bezbednosno, poslovno, medijski…) sve što mu je potrebno kako bi sebe održao na vlasti – po svaku cenu.

Moram da priznam i ovo. Jedna od retkih stvari u kojima sam grešio i nisam verovao ljudima sa kojima sam sarađivao: Aleksandru Tijaniću, Čarlsu Кrafordu, Vilijemu Montgomeriju… a i mnogim drugima – koji su u detalje opisivali i upozoravali kakva je Milova “hidra” i ko je zapravo Milo Đukanović.

Na sreću, sve je zapisano i u njihovim knjigama i svedočanstvima, a u velikoj meri i u “Vikiliks” depešama. Кo ne veruje, neka pročita. Od istine se ne može pobeći – pa neće ni Milo!

To konačno zna srpski i crnogorski narod, a po svemu sudeći znaju i najbliži saradnici Mila Đukanovića, koji se polako odmiču od Velikog gazde. Zna izgleda i “Zapad”, koji višedecenijskom vođi Crne Gore sprema “varijantu B”. Milo zna šta to znači…

Očekujem da će ovaj tekst u zemlji vladara “vladavine prava” Mila Đukanovića i u skladu sa slobodom medija, ugledati svetlost dana i u Pobjedi, svim kafeima i analitikama i ostalim režimskim glasilima Mila Đukanovića, koga od svega očigledno najviše boli istina.

Bejahu Momir, Sveto i Milo… Posle tri decenije, ostao si samo ti…

Glas naroda

Galijašević: Meta je Dodik a ne ja, napadaju ga jer se usudio da ode na forum u Sankt Peterburg!

Published

on

Ekspert za terorizam i bezbjednost Dževa Galijašević dao je novi interju Srpskom Radio Čikagu.

Portal Fakti objavio je prvi deo tog razgovora, koji prenosimo iščekujući i drugi.

*Optužbe da je Dodik preko mene najavio sveopšti napad na Vučića i da izazivam sukobe između Srbije i Srpske iznijeli su ljudi iz britanske političke frakcije: iz PDP. A zašto je meta Dodik? Zato što je srušio balkanski zid sankcija, usudio se da ode na Međunarodni ekonomski forum u Sankt Petrburg, da razgovara sa najvažnijim ruskim funkcionerima: Putinom, Lavrovim, Milerom i usudio se da obezbjedi najjeftiniji gas na Balkanu – jeftiniji od cijene koju je Srbija dobila

* Kakve veze ja mogu imati sa institucionalnom politikom? Ja sam Bošnjak, musliman, živim u najradikalnijem , najprimitivnijem kantonu koji je primjer zločina nasilne islamizacije. Poštovao sam snažnu ulogu Republike Srpske koju vodi Milorad Dodik, u smislu da je pokazao snagu Republike Srpske da spreči BiH da zakorači u pravljenje islamske države kojoj bi krovna struktura u izgradnji bila Islamska braća, a krovni programm – Islamska deklaracija Izetbegovića

* Imamo pravo da govorim o Kosovu. Bio sam na Kosovu sa 19 godina komandant omladinske brigade „Đuro Pucar Stari“. Tamo je 1981-ve mjesec dana prije toga uvedeno vanredno stanje, 50 000 ljudi na ulicama Prištine. U Ajvaliji smo bili smješteni, trebalo je da gradimo hidrosistem za Prištinu, ali smo bili napadani od divljih Šiptara, naše zgrade su napadane kamenicama. U to vrijeme je zastavnik u penziji JNA, Đorđe Martinović, silovan razbijenom flašom! U to vrijeme su tri časne sestre silovane. U to vrijeme je 7 000 srpskih grobova bilo uništeno. Razbijani manastiri i crkve. Ja sam tada izabrao stranu!

* Iza svega je i Partija demokratskog progresa koju je osnovao Mladen Ivanić,čovjek koji se školovao u Glazgovu, centru obavještajnih službi, MI6. Ivanić je postao počasni predsjednik, a stranku vodi Borenović, koji vodi i Stanivukovića i druge na seminare u Britaniju, Maltu itd gdje imaju i nekretnine. Kad je Britanija dovela SAS-ovce i ugrozila život Dodika, tog momenta su krenuli u kampanju

PRVI DIO INTERVJUA:

RČ: Kako ste posle harange koja traje otkako ste dali intervju za Radio Čikago?

– Nisam ugrožen politički, jer nisam u politici. Ovo ugrožava moju bezbjednost.

RČ: BN televizija je objavila mali deo intervjua i to pod naslovom: Dodik preko Galijaševića najavio sveopšti napad na Vučića. Iako se Dodik u tom našem intervjuu uopšte ne pominje! Zašto ste u pojedinim medijima proglašeni za neprijatelja Vučića i da izazivate sukobe RS i Srpske?

– Te optužbe su iznijeli ljudi iz britanske političke frakcije: iz PDP stranke, jer je Britancima i Amerikancima meta Dodik. Zašto? Zato što je srušio balkanski zid sankcija, usudio se da ode na Međunarodni ekonomski forum u Sankt Petrburg, da razgovara sa najvažnijim ruskim funkcionerima: Putinom, Lavrovim, Milerom i usudio se da obezbjedi najjeftiniji gas na Balkanu – jeftiniji od cijene koju je Srbija dobila, s obzirom da je ona dobila dve trećine po naftnoj formuli, a ostatak po berzanskim cijenama što je puno više nego što je Dodik obezbjednio. Dakle, meta su Dodik i Rusija, a ja sam kolateralna šteta.

Mi se u emisiji nismo bavili ličnošću nego procesima, pa i onima u vezi sa takozvanim Otvorenim Balkanom jer to nije otvoreni Balkan nego anglosaksonski model otvorenog društva, kome je pokrovitelj Aleksander Soroš, zamjenik Džordža Soroša i njegov sin. Na sjednici lidera na Balkanu je učestvovao i američki ambasador Kristofer Hil. Mediji su sakrili te činjenice.

Pitali ste me da komentarišem sastanak lidera, pa sam rekao da Srbija nije ništa zaključila iz 1918. kada je sa takvim nedovršenim političkim identitetima koji su se ponašali kao njeni neprijatelji gradila zajedničku državu. Vidite kako je prošla!

Odbacila je sebe i svoj narod gradeći iz etničkog srpskog naroda nove nacije po Makedoniji, Crnoj Gori i BiH. Govorio sam o tome i nisam imao loše namjere.

A oni hoće da prestanem da govorim, tako što će me ucijeniti time da «nanosim štetu Srpskoj i Srbiji, pa će se Dodik i Vučić posvađati zbog mojih reči».

Pitam vas kakve veze ja mogu imati sa institucionalnom politikom?

RČ: Apsolutno nikakve…

– Ja sam Bošnjak, musliman, živim u najradikalnijem , najprimitivnijem kantonu koji je primjer zločina nasilne islamizacije. Poštovao sam snažnu ulogu Republike Srpske koju vodi Milorad Dodik, u smislu da je pokazao snagu Republike Srpske da spriječi BiH da zakorači u politiku islamizacije – pravljenja islamske države kojoj bi krovna struktura u izgradnji bila Islamska braća, a krovni program Islamska deklaracija Izetbegovića.

To ne znači da smo Dodik i ja bliski, ili imamo političke ili ekonomske odnose. TV BN je to izmislila, da bi me ugrozili, pošto živim u Maglaju ,kao i uvek.

Iz Beograda i Banjaluke su stigle poruke – niko nas neće posvađati. Ali, to pripisati meni je satanizacija Dodika u političkoj ravni, konfrontiranje Dodika širim srpskim interesima i samoj Srbiji i rušenje Dodika u izborno vrijeme za račun Britanije. To predvode BN i PDP.

RČ: Izvinite, šta je PDP?

To je Partija demokratskog progresa koju je osnovao Mladen Ivanić,čovjek koji se školovao u Glazgovu, centru obavještajnih službi, MI6. Ivanić je postao počasni predsjednik, a stranku vodi Borenović, koji vodi i Stanivukovića i druge na seminare u Britaniju, Maltu itd gdje imaju i nekretnine. Kad je Britanija dovela SAS-ovce i ugrozila život Dodika, tog momenta su krenuli u kampanju. Ali, kap im je prelila čašu kad je Dodik pokazao da je nemoguće sprečiti komunikaciju Srba i Rusa i uvoditi sankcije.

Ja sam zamjerio vlastima Srbije zašto nisu protestovali kad su Šiptar Abazović i drugi spriječili Srbiju i njen interes da Lavrov dođe i da vodi samostalnu neutralnu diplomatiju u vlastitom interesu .

Ustavri, ja ne znam sada šta je interes Srbije, ako se ona bavi izjavama nekog ko ima isti pogled 40 godina, a sada sam odgovarao na vaše pitanje.

Nadam se da se u Srbiji vidi da je Otvoreni Balkan nož u leđa Berlinskom procesu. Vučiću je Merkel u Beogradu rekla da ona podržava Berlinksi proces. A ovo – da uputite Srbiju na Albaniju, kao 1915-te, da Srbija u Evropu ide preko Makedonije, Crne Gore i Albanije, da gradi te neizgrađene identitete, da gradi njihovu ekonomiju, gradi državne institucije i da zaboravi sebe – u ime kog interesa je to?

Ja sam se usudio reći svoj stav, stav jednog od rijetkih Bošnjaka koji cijeni kod Srba borbenost i ulogu u istoriji, ratove koje su vodili da se oslobode tiranije velikih sila i nemjerljivi doprinos relativno malog naroda koji donosi slobodu susjedima, pa ga oni zato mrze.

Nisam želio da budem dio horske mržnje iz Sarajeva, nego glas razuma. A to me je razočaralo: harangu voditi protiv mene, koji sam cio život na ovom političkom kursu, a ne pomenuti Izetbegovića i teroriste. Sada vidim da u Srbiji meni više zamjere izgovorenu riječ nego što Izetbegoviću zamjere pokušaj ubistva Vučića u Srebrenici. A ja sam se uvijek trudio da govorim pozitivno.

RČ: Tako je…

Podržavao sam i Otvoreni Balkan kao metodološki postulat nove komunikacije među liderima na Balkanu, ali sam vidio da je to postao anglosaksonski projekt «otvorenog društva» kome je pokrovitelj Soroš. Njegovi mediji svakodnevno objavljuju na desetine antisrpskih tekstova i programa. Govori li neko u Srbiji o tome? U napadu koji dolazi iz britanskih izvora – koji napadaju Dodika zbog odnosa Republike Srpske prema Rusiji, ja im trebam kao most za taj napad. To je sramno i ne priliči srpskom narodu. Ja sam Bošnjak ali znam kako se osjećaju i govore Srbi. Ovo nisu nikakvi Srbi – Borenovići, Mektići, Pejanović, Tatjana Mijatović i zar je moguće da je srpski narod izgubio osjećaj da prepozna taj šljam i da ga odbaci.

Britanci su pokušavi da kroz Novu hrvatsku inicijativu i cjepanje HDZ 1990 ostvare uticaj, ali su najviše uticaja ostvarili kod Srba – PDP – i muslimana, preko SDA koja je produžena ruka Muslimanskog bratstva.

RČ: Razumem vašu frustraciju, ali radi se o pojedincima odrodima koji rade protiv srpskog naroda i Srbije. Optuženi ste da vas plaćaju predsednica Cvijanović i Milorad Dodik. Šta kažete na to?

– To su optužbe protiv predsjednice Cvijanović i predsjednike Dodika – da plaćaju nekoga ko hoće da posvađa Republiku Srpsku i Srbiju. Ja nikada nisam bio ni uposlenik ni član njihove stranke, niti sam imao bilo kakve, pa čak ni privatne odnose sa njima, a ne pamtim kada sam ih poslednji put vidio iz daljine. Nemamo kontakt. Ja pozivam te – a računam da je Srbija ozbiljna država koja ima bezbjednosne agencije – da urade svoj posao i obavijestite predsjednika Vučića kakve Dodik i Željka imaju veze sa mnom. To su izmišljotine kojima meni ugrožavaju život, a prave političke probleme Željki Cijanović.

Zbog političkih stavova sam više puta napadan, i oružano, i djecu sam morao sklanjati. Porodicu i sebe uvijek sam odbranio sam. Ni jednom državnom sistemu ne dugujem svoju slobodu. Štitio sam pravo da iznesem svoj stav. Znaju oni šta rade pristupom «Dževad napada Vučića, ali za Dodika».

Republika Srpska sigurno nema interes da se svađa sa Srbijom, ja te odnose ne mogu pokvariti, posebno što ja to ni ne želim – ali to ne znači da treba otćutati na uvrede, harange i ne reći svoj stav i ne zaustaviti proces u tome gdje je krenuo!

Oni su ljuti jer sam govorio i o Kosovu. Ja znam i vidim. Ja sam izrazio žaljenje. Na kraju, imam i pravo da govorim o Kosovu. Odakle mi to pravo? Rekao sam da je Kosovo svaki dan bliže državnosti , svaki dan im je naoružanija vojska i policija, svaki dan Šiptari osvajaju ne samo opštine nego mjesne zajednice – institucije države, svaki dan šalju Srbima specijalce sa dugim cijevima i pritiskaju ih, ovladali su granicom, energetikom. I danas je, dok mi razgovaramo, potpisan sporazum o energetici između Srbije i Kosova, pod formatom Briselskog sporazuma od koga ništa za Srbe nije realizovano. Govorio sam da nije u redu da gledamo da se Kosovo odrođava! Nije samo da se politički odvaja, nego se mijenjaju toponimi, oduzima imovina SPC i Srbiji kao državi. Svaki dan, sat i minut koji prođe, tamo je Srbije sve manje.

Ja sam izrazio žaljenje! Bio sam na Kosovu sa 19 godina komandant omladinske brigade „Đuro Pucar Stari“. Tamo je 1981-ve mjesec dana prije toga uvedeno vanredno stanje, 50 000 ljudi na ulicama Prištine.

U Ajvaliji smo bili smješteni, trebalo je da gradimo hidrosistem za Prištinu, ali smo bili napadani od divljih Šiptara, naše zgrade su napadane kamenicama. U to vrijeme je zastavnik u penziji JNA, Đorđe Martinović, silovan razbijenom flašom! U to vrijeme su tri časne sestre silovane. U to vrijeme je 7 000 srpskih grobova bilo uništeno. Razbijani manastiri i crkve. Ja sam tada izabrao stranu! Ja sam tada vidio šta su i na kojoj su strani Srbi, a na kojoj su Albanci – tu divlju hordu i plemensku svijest koja sve smatra neprijateljima. Naravno da ne pripadam tome, da to ne mogu podržati. Naravno da mi je žao kad vidim da Kosovo ide putem koji ga sve više odvaja od Srbije.

Ja sam jedini čovjek u BiH koji je 1988. organizovao miting podrške ugroženim Srbima i Crnogorcima na Kosovu, iako je Centralni komitet saveza komunista BiH zabranio taj skup. Pitajte Miroslava Šolevića, koji je vodio veliki pokret podrške u cijeloj Jugoslaviji. Bilo je sramota da ne pokrenemo i u BiH da pokažemo da i muslimani razumiju bratstvo sa Srbima i patnju kroz koju prolaze na Kosovu. I, to je urađeno! Zašto ja onda ne bih imao pravo i stav – posebno kada sam pitan?!

RČ: Apsolutno imate pravo.

Zato sam i rekao. Ali, vidim da su se ljutili. A znate, govorili su i da sam Miloševićev, Mićunovićev, Ćosićev, a prije desetak godina su počeli govoriti da sam Dodikov čovjek.

Podržavam snažnu političku akciju koja sprječava BiH na putu njene radikalne islamizacije. Ne želim da živim u takvoj državi i vidim da je jedina realna snaga bila RSepublika Srpskapredvođena Miloradom Dodikom. Neka mi se oprosti što sam poneki put to pohvalio i neka mi se oprosti što smatram da je odlazak Dodika u Peterburg i komunikacija koju ima sa Rusijom pozitivan čin u interesu svih nas koji živimo na Balkanu okupirani kvazikulturom i kvazipolitikom.

Trpimo strašne pritiske anglosaksonske koncepcije uređenja države kao nekog otvorenog liberalnog društva gdje je od vlade, države i institucija važnija jedna NVO.

Optužbama da «iza stoji Dodik» izbjegavaju debatu o problemima i umjesto toga podmeću agresivnu propagandu. Ja znam ko stoji iza ovoga – grupe povezane sa svim rušiteljima srpskog nacionalnog interesa. Istovremeno je to okupljanje ljudi povezanih sa kriminalom, drogama itd. koje dovode kao ugledne goste. TVBN je plasirala naslov, a prenijeli su ga mediji u Srbiji kao autentičan.

I prije je jedan naslov prenesen od BN televizije i cirkulisao je u medijima u Srbiji – «Putin potvrdio da je Bosna uvela sankcije Rusiji». Dodik je rekao da to neće dozvoliti dok je živ, Kalabuhov je rekao da BiH nije uvela sankcije, ali iz nekog razloga su mediji u Srbiji uporno puštali tu priču da je BiH uvela sankcije. Nastavili su i kad su iz Rusije dobili poruku da sankcije nisu uvedene. Čak je Srbija sa najvišeg političkog nivoa pokušala da nas uvjeri da je BiH uvela sankcije, a sada vidimo da je od kako je krenula specijalna operacija u Ukrajini dotok gasa iz Rusije u BiH za 55 odsto povećan, a cijena ostala kakva je uvijek bila. Zašto bi to Rusija radila jednoj neprijateljskoj zemlji koja joj uvodi sankcije?. A naslov BN TV je bio: «Putin potvrdio – Bosna uvela sankcije. Dodik laže»!

Kad pogedate kontinuitet u radu BN TV, vidjećete da sam žrtva politike koja ima svoje tokove utvrđene u ambasadama Amerike i Britanije, a koja hoće da državotvorni potencijal srpskog naroda u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu poništi onako kao u Hrvatskoj.

Nastavi Citanje

Glas naroda

Dževad Galijašević: Dodik u Peterburgu Srpskoj obezbijedio mjesto na pravoj i pobjedničkoj strani

Published

on

Autor: Dževad GALIJAŠEVIĆ, „Pečat“

Član Predsjedništva Bosne i Hercegovine i lider Srba u Republici Srpskoj, Milorad Dodik, sredinom juna učestvovao je u radu Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu i obavio vrlo važne razgovore sa: Direktorom Gazproma Aleksejom Milerom, pa, sa Ministrom vanjskih poslova Ruske Federacije, Sergejom Lavrovom, i na kraju sa Predsjednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

Milorad Dodik je ovom posjetom potvrdio prijateljstvo i obezbjedio za svoj narod, istu cijenu gasa, kao što je imao do sada, dok će čak i Srbija morati da plaća po naftnoj formuli a trećinu gasa možda i po berzanskim cijenama – što znači puno skuplje nego do sada.

Na ovom forumu, koji je imao preko dvije hiljade učesnika i u čijem radu je učestvovalo više od stotinu delegacija država na najvišem nivou, vidjelo se rađanje novog svijeta i izgradnja novih geopolitičkih odnosa, u kojima će destruktivni uticaj zapadnih zemalja i njihovih organizacija (SAD, Velika Britanija, NATO i Evropska Unija) biti značajno umanjen, marginalizovan.

Kao što su zemlje Evroazije, Afrike i Latinske Amerike, svojim prisustvom pokazale na kojoj strani istorije stoje u ovim složenim geopolitičkim i ekonomskim uslovima, tako je i Milorad Dodik spasio obraz Srpskog naroda pred Ruskim narodom i Ruskom državom, te razbio u paramparčad ideju gvozdene zavjese nad Balkanom.

Balkanski zid sankcija je srušen a Srpski i Ruski narod mogu nastaviti dalje, sigurni da prijateljstvo i bratski odnosi nemaju cijenu i da američki pritisci, britanske zlokobne igre i njemačke investicije, ne mogu srušiti istorijski i politički odnos dva naroda.

Svojim nastupom u Sankt Peterburgu, Milorad Dodik je Republici Srpskoj obezbjedio mjesto na pobjedničkoj strani istorije i tu činjenicu, neizbježne i epohalne Ruske pobjede, u globalnom odmjeravanju snaga sa NATO alijansom, ne vide samo neupućeni a ne priznaju zlonamjerni.

Svi, koji su poput Bosanskih muslimana i Šiptara sa Kosova i Albanije, izbjegli da budu na onoj strani na kojoj su Turska, Iran, Pakistan, Egipat, Indonezija, Sirija, Saudijska Arabija i cjeli Islamski svijet.

Biti uz Rusiju, danas znači danas biti na svojoj strani.

Na strani istorije, jednako, kao i na strani budućnosti.

Zato raduje činjenica da na našem Balkanu i među našim narodima postoje ljudi i lideri sposobni da sagledaju istinu u svjetlu njene kolosalnosti i nacionalne dužnosti i obaveze, kao element časti i sasvim izvjesne perspektive, te da su spremni platiti cijenu svoga izbora.

Ovih sedam politički burnih dana, sredine juna mjeseca gospodnje 2022. godine, Milorad Dodik je inače započeo Briselskim odmjeravanjem brojnih bošnjačkih političkih stranaka sa vladajućom koalicijom iz Republike Srpske, podržanom opozicionim DNS-om i napadnutim od strane britanskih podrepaša iz PDP-a. Nastavilo se važnim sastankom Dodika sa Ministrom Vanjskih poslova Turske Mevlutom Čavušogluom u Istambulu i krunisano Dodikovim nastupom u Sankt Peterburgu.

Sastanak u Briselu i usvojeni dokument pod nazivom: “Politički dogovor o principima za osiguranje funkcionalne BiH” je donesen u prisustvu i pod pokroviteljstvom predsjednika Evropskog Savjeta Šarla Mišela i visokog predstavnika EU za vanjsku politiku i sigurnost Žozepa Borelja, u suštini predstavlja najvažniji korak koji je BiH napravila u prošloj deceniji.

U sastanku su učestvovali lideri političkih stranaka iz Parlamentarne skupštine i članovi Predsjedništva BiH. Dokumenat su predstavnici vladajuće koalicije iz Republike Srpske podržali sa rezervom i nisu stavili potpis na njega, zbog pogrešne kvalifikacije sukoba u Ukrajini i nekih ocijena koje je Republika Srpska čula često u komunikaciji s diplomatijom zapadnih zemalja.

Visoki predstavnici Evropske Unije nisu pravili improvizacije, nego su kao strateški okvir u preambuli dokumenta istakli Ustav BiH i Dejtonski sporazum. Naglasili su i potvrdili konstitutivnost naroda podržavši ustavni položaj entiteta, te ukazali na potrebe izbornih reformi koje bi ovo pravo garantovale.

Odgovor na to pitanje je pokušao dati i Alija Izetbegović, kao predsjedavajući Predsjedništva BiH, kada je zahtjevom od 12. februara 1998. godine pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom BiH, radi ocjene saglasnosti Ustava Republike Srpske i Ustava Federacije BiH sa Ustavom BiH.

Ta, kako se tada tvrdilo, „istorijska inicijativa“ za utvrđivanje konstitutivnosti tri ustavotvorna naroda na prostoru cjele države BiH rješena je odlukom Ustavnog suda BiH broj: U-5/98, na sjednici održanoj 30. juna i 1. jula 2000. i eksplicitno naveo da je konstitutivnost (ustavotvornost) tri naroda “natkrovljujuće načelo” Ustava BiH te da princip konstitutivnosti podrazumjeva legitimno predstavljanje i međusobnu jednakopravnost konstitutivnih naroda: Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Iako je Predsjednik HDZ Dragan Čović odbio da učestvuje na istoj sjednici, sa dva bošnjačka člana Predsjedništva BiH, on je u neformalnom razgovoru, van sjednice, dao doprinos oblikovanju tog dokumenta, tražeći da se u njega uvede: presuda Suda za ljudska prava u Strazburu iz 2003. godine, koja potvrđuje i definiše konstitutivnost naroda kao i sporazum iz Mostara iz 2020. godine koji su pod okriljem Evropske Unije postigli HDZ i SDA.

 

Načinom organizovanja ovog sastanka i izborom učesnika, predstavnici Evropske Unije su odbacili britansko-američke sankcije predstavnicima Republike Srpske i otvorili vrata pregovorima sa Miloradom Dodikom koji je tu bio u dvije funkcije – i kao član Predsjedništva BiH i kao Predsjednik SNSD-a.

Delegitimisan je lažni Visoki predstavnik Kristijan Šmit koji mu uopšte nije prisustvovao niti je pozvan, čime je samo potvrđeno da Bosna i Hercegovina nema legalno izabranog ni legitimnog Visokog Predstavnika.

Cjelokupni koncept dogovora je politički šamar upućen i Bundestagu jer u odnosu na Rezoluciju o BiH, iza koje stoje „hitler jugendi“ Adis Ahmetović (Bošnjak iz SPD) i Boris Mijatović (Slovenac iz stranke Zelenih), ovaj dokumenat je na drugačiji način definisao mapu puta za BiH, u cilju njenog pristupanja Evropskoj Uniji.

Pokazalo se, da su kompromisi mogući u razgovorima koji se vode: bez Kristijana Šmita, bez Britanaca i Amerikanaca i bez politike dvostrukih standarda i ucjena.

Uz poštivanje načela konstitutivnosti naroda kao krovnog načela organizovanja države i unutrašnjih društvenih odnosa te odbacivanje principa navodne građanizacije BiH, u kojoj se negira činjenica postojanja tri nacije, tri vjere, tri identiteta i tri različita interesa.

SDA se odrekla Alije i presude Ustavnog suda BiH pa uključila cjeli narod u čuvanje i spašavanje fotelje Željku Komšiću, čime je produžila političko lutanje, produbila nestabilnost i otvorila složene sukobe.

Nastavi Citanje

Glas naroda

Fon der Lajen ogolila animalnu dušu birokratskih vođa EU

Published

on

PIŠE: Vojin GRUBAČ

Izjavom: “Zapadni Balkan je na evropskom putu dalje od Ukrajine”- gospođa Ursula Gertruda fon der Lajen je ogolila animalnu dušu birokratskih vođa Evropske Unije.

Znači, ako se Zapadni Balkan pretvori u ratno žarište s rušenjem gradova i stotinama hiljada mrtvih, tada će biti idealni kandidat za EU? Kao Ukrajina sad!?

Elem, nema sumnje da se radi o izjavi koja svojim sadizmom, patologijom i mračnom morbidnošću mora djelovati otriježnjujuće na iluzije koje mnogi imaju o EU.

Od EU treba bježati. Ali pametno. Tvrditi da želimo u EU a sve raditi da nikada u tu paranoidnu međunarodnu sektu ne uđemo.

Nastavi Citanje

U Trendu