Connect with us

Glas naroda

Mirović: Vučić na strani Kurtija i Šolca – Kritika Putina kao uvod u uvođenje sankcija Rusiji

Published

on

PIŠE: Dejan MIROVIĆ

Na konferenciji za štampu srpskog predsednika od 6. maja glavna tema je, po njegovim rečima, bila izjava ruskog predsednika Putina o Kosovu od 26. aprila. Ovakav odabir glavne teme je više nego neobičan ako se ima u vidu da je prošlo 10 dana od Putinove izjave i da je u međuvremenu ruski ambasador Bocan-Harčenko izjavio da Rusija neće priznati takozvano Kosovo i da poštuje Rezoluciju 1244 koja garantuje da je KiM deo Srbije. Ipak, uprkos ovakvom više nego jasnom stavu Rusije, Vučić je interpretirao Putinovu izjavu datu prilikom susreta sa generalnim sekretarom UN Guteresom.

Objašnjenje za ovakve nediplomatske i neuobičajene napade na Putina se svakako može naći u činjenici da se samo dva dana ranije Vučić u Berlinu sreo sa nemačkim kancelarom i Kurtijem. Šolc i Vučećev koalicioni partner Kurti (u koaliciji sa Vučićevom Srpskom listom) su javno tražili od njega da uvede sankcije Rusiji. U tom kontekstu Vučić tvrdi da je Putin, navodno, otežao poziciju Srbije, da je motivisan ruskim interesima koji su suprotni srpskim.

Sugerisao je i da će pitanje Kosova biti predmet trgovine Putina sa Zapadom na nekoj “novoj Jalti” u roku od nekoliko godina. Prema njemu, navodno se sve promenilo nakon Putinovog tumačenja savetodavnog mišljenja MSP o Kosovu koje je izrekao 26. aprila, iako je Putin još od 2014. pominjao savetodavno mišljenje MSP o Kosovu, i to nekoliko puta. Zatim je rekao da Putin i Kurti na isti način tumače savetodavno mišljenje. Blago je reći da je ovo hipokrizija ako se ima u vidu da Vučićeva Srpska lista ima nekoliko ministara u Kurtijevoj vladi. Konačno, Vučić je optužio Putina da je stavio ruske interese iznad srpskih da bi “opravdao ruski upad u Ukrajinu”. Zato će Srbiji, navodno, posle toga biti veoma teško da ne prizna takozvano Kosovo. Dakle, u ovoj Vučićevoj nadripravnoj logici koja je primer za contradictio in adjecto, Putin je otežao srpsku poziciju jer ne priznaje takozvano Kosovo.

Prema Vučićevim tvrdnjama ispada da EU i Rusija vode pregovore o Kosovu i da su oni potpisali Briselski i Vašingtonski sporazum, a ne Vučić, EU, SAD i secesionisti iz Prištine. Nakon napada na Putina, Vučić se obrušio i na Gazprom/NIS koji daje najveći deo prihoda u srpskom budžetu i optužio ga da je neopravdano podigao cene i tako oštetio državu za nekoliko desetina miliona evra. Vučić je, u maniru LDP ideologije i druge Srbije, kritikovao i srpski narod koji se rukovodi “emocijama” jer voli Rusiju, umesto da “racionalno” razume da mu platu donosi EU, kako tvrdi srpski predsednik. Dokaz za to je navodno što 300.000 ljudi radi ili zavisi od preduzeća iz EU. Vučić je prećutao da NIS Gasprom daje oko 1/6 budžeta ili da oko milion ljudi posredno zavisi od te kompanije. Vučić je na konferenciji izjavio i da bi u roku od dve godine Srbija mogla da počne da se oslobađa od ruskog gasa ili da “diversifikuje” izvore snadbevanja (u skladu sa članom 8 Vašingtonskog sporazuma). Kako je to dobro za nas nije objasnio budući da se radi o dva puta skupljem gasu.

Neuvođenje sankcija Rusiji nas mnogo košta jer ne možemo da uzimamo kredite, poručio je Vučić. Dakle Rusija je kriva jer ne možemo dalje da se besomučno zadužujemo kao do sada. Nakon ovakvih rusofobskih, nadripravnih i ideoloških poruka, Vučić je u sličnom stilu nastavio i kada se radi o Briselskom sporazumu. Netačno vrdi da su prvih 6 clanova Briselskog sporazuma o ZSO “osnov” tog ugovora. Prećutao je da se radi o političkim ili neobaveznim delovima sporazuma jer nema roka za njihovo ispunjavanje, za razliku od ostalih članova Briselskog sporazuma koji propisuju ukidanje srpskih institucija u roku od 6 meseci. Zatim je, ne trepnuvši i bez ikakvog stida pokazao, posle 9 godina, tajni ugovor koji je Tači zaključio sa NATO i koji uključuje i saglasnost gradonačelnika 4 opštine o ulasku NATO na sever KiM gde žive Srbi.

Vučić je, takođe, izjavio da se “neće buniti” ako takozvano Kosovo uđe u Savet Evrope, već će samo “upitati” da li još važi Vašingtonski sporazum. Nije rekao koga će upitati. Prećutao je i da je on lično, članom 15 Vašingtonskog sporazuma, dopustio članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. U zadnjem delu konferencije mu je, očigledno, pala koncetracija i priznao je da ga “ne interesuje” šta piše u zajednickim saopštenjima sa Kurtijem kada se radi o statusu Kosova(!?). Na kraju je rekao da će do kraja maja pregovarati o zaključivanju novog gasnog ugovora sa Rusijom i da će nakon toga podeliti po 100 evra mladim ljudima.

Što se tiče sankcija Rusiji, Vučić je izjavio da se za sada neće menjati stav, dok na to “ne budemo primorani”. Dakle, iz Vučićeve konferencije za štampu se može zaključiti sledeće. Vučić je počeo otvoreno i nediplomatski da napada Putina lično. Na udaru je i Gazprom/NIS. Sve ovo ima za cilj da opravda uvođenje sankcija Rusiji i priznanje nezavisnosti Kosova. Za to će se u zapadnom rusofobskom narativu okriviti Putin. Vučić se, na ovaj način direktnio stavio na stranu Šolca i Kurtija koji zahtevaju sankcije Rusiji i nezavisnost Kosova, a protiv Putina i srpskog naroda koji se tome protive.

Sve ove činjenice treba privremeno prikriti deljenjem para mladima, razgovorima o gasnom sporazumu, propagandom o ukidanju plata ako odustanemo od EU. Samo tako se mogu protumačiti najave i poruke ucenjenog predsednika Srbije koji je liščni interes stavio iznad opšteg. Vučić nije samo pristao da uvede sankcije Rusiji, već se obavezao i da će učestvovati u satanizovanju ruskog predsednika koje sprovodi Zapad i tu obavezu već ispunjava. Zauzvrat, Srbija neće ući u EU niti će joj biti vraćen suverenitet na KiM. Gas će plaćati nekoliko puta skuplje uz novo zaduživanje. Samo će pritisak na Vučića vezan za kompromitujući materijal o kriminalu i korupciji biti privremeno ublažen. Do novog zahteva Zapada u vezi sa Republikom Srpskom.

Glas naroda

Ozbiljan prodor ruske armije i milicije DNR na Donbaskom frontu – lomi se ukrajinska odbrana

Published

on

Ruska vojska je u Ukrajini ozbiljno napredovala! Na gradskoj kući Svetlodarska, grada u kojem je jedna od najvećih termoelektrana u Evropi, od jutros se vijori državna zastava Rusije.

Ovo je potvrdio i svetlodarski gradonačelnik Igor Zaharevič.

Rusi su probili čitave delove veoma utvrđenih granica u Donbasu i počeli da zatvaraju „male kotlove“ oko jedinica Oružanih snaga Ukrajine u nizu ključnih oblasti.

Ukrajinski donbaski front se još juče urušio ili se zaljuljao od Svetlodarska do Avdejevke, a bio je „stabilan“ još od 2015. godine.

Ofanziva savezničkih snaga – Oružanih snaga Rusije i armije DNR, na čijoj strani je i privatna vojna jedinica „Vagner“ – donijela je proboj ukrajinskog fronta za samo nekoliko sati. Prvo je palo utvrđeno naselje Mironovski koje je prikrivalo Svetlodarsk, a potom i sam grad s 12.000 stanovnika.

Potom je ruska vojska ozbiljno napredovala sjeverno od Avdejevke, pa su ukrajinske trupe počele užurbano da se povlačenje sa takozvanog Svetlodarskog luka ka Artjomovsku (Bahmutu).

Avdejevka, koja je dugi niz godina bila jedan od simbola ukrajinske okupacije dijela DNR, ubrzano se pretvara u „mali kotao“, koji se, uz napredovanje ruskih trupa i snaga LNR severno prema Slavjansku, pretvara u stratešku pretnju jednoj od najvećih grupa Oružanih snaga Ukrajine.

Avdejevka – sa svojih 30.000 stanovnika i gigantskom koksarom – s pravom je smatrana, uz Mariupolj i Slavjansk, jednim od simbola rata u Donbasu.

Severodonjeck i Lisičansk u LNR su poslednja velika gradska aglomeracija čije će oslobađanje staviti tačku na specijalnu operaciju na teritoriji Luganske Republike.

Marjinka je poprište najtežih bitaka sa ogromnim gubicima još 2015. godine, a njeno oslobađanje će značiti skidanje formalne opsade Donjecka sa zapadnog pravca.

Svih prethodnih godina su borbe na obodu industrijske zone Avdejevke vodile uglavnom snajperske grupe, koje je sa strane DNR predvodio Dejan Deki Berić, srpski dobrovoljac zadužen za snajpere. Pokušaji da se direktno juriša na Avdijevku nikada nisu usledili zbog besmisla takvog poduhvata.

Uslijed poraza ukrajinskih jedinica u rejonu Popasne, pokrenuta je ofanziva u svim pravcima oko ovog naselja (od njega praktično ništa nije ostalo).

Oružane snage Ukrajine već su izgubile jedini put za snabdijevanje od Bahmuta do Lisičanska, a komandanti ukrajinskih jedinica u Severodonjecku uzalud traže dozvolu da napuste potencijalni „mali kotao“.

Zato su djelovi Oružanih snaga Ukrajine bez dozvole počeli da napuštaju Severodonjeck, odlazeći u Lisičansk, a odatle ka Slavjansku.

Jedan od tih mostova preko rijeke Severski Donjec je 23. maja ujutru srušila artiljerija Oružanih snaga RF, a drugi kontroliše artiljerijskom vatrom.

Lisičansk se u Kijevu ranije smatrao pogodnim odbrambenim položajem, pošto se ovaj grad nalazi na brdu usred stepe oko hemijske fabrike. Ali, brzo napredovanje ruskih i luganskih trupa prema Severodonjecku lišava Lisičansk prednosti položaja.

Do podne 23. maja, ruske trupe su već zauzele nekoliko kvartova Severodonjecka sa visokim zgradama, iako su se ranije borbe pješadije vodile samo po šumama u okolini grada.

I Severodonjeck sa svojih 100.000 stanovnika takođe je ozbiljan simbol: u njemu se do nedavno nalazila ukrajinska „uprava Luganske oblasti“.

Svernije, ruska vojska je već ušla u Krasni Liman i nastavila da napreduje prema Slavjansku.

Severodonjecka grupacija Oružanih snaga Ukrajine za samo nekoliko sati našla se u taktičkom okruženju pošto je autoput za Bahmut sada pod vatrenom kontrolom Oružanih snaga RF.

Sada je teško procijeniti koliko se tačno ukrajinskih vojnika nalazi u potencijalnim „malim džepovima“ u Severodonjecku i Avdejevki.

Brojni izvori tvrde da je garnizon Avdejevke nekoliko puta veći od likvidiranog garnizona Mariupolja. Da ima do 50 hiljada ljudi.

Istovremeni proboji ukrajinske odbrane na više mesta odjednom, sa gotovo paničnim povlačenjem jedinica kijevskog režima iz utvrđenih područja koja su donedavno izgledala neosvojiva – to je očigledan uspeh savezničkih snaga.

Sada ruski Generalštab može da planira „normalan napad“ na Slavjansk.

(Fakti)

Nastavi Citanje

Glas naroda

Crnogorac “pao” u Australiji zbog šverca 320 kg kokaina!

Published

on

Pedesetjednogodišnji državljanin Crne Gore uhapšen je u Australiji zbog sumnje da je, kao kapetan međunarodnog broda “Interlink Veraciti”, učestvovao u pokušaju šverca 320 kilograma kokaina u tu zemlju.

Kako prenose australijanski mediji, on će se pred sudom u Južnom Hedlandu pojaviti u utorak.

Hapšenje je sprovedeno nakon forenzičkog pregleda mobilnog uređaja na kome su navodno otkrivene poruke koje se odnose na uvoz kokaina.

Hapšenje je uslijedilo nakon što su vlasti zaplijenile 320 kilograma kokaina u Port Hedlandu 15. maja i uhapsile dvojicu muškaraca za koje su tvrdili da su sakupili plastičnu drogu iz okeana kod obale grada Pilbara.

Nastavi Citanje

Glas naroda

Knežević: Lideri DF-a su ponovo pod mjerama nadzora Kavačkog klana

Published

on

Predsjednik Odbora za bezbjednost Skupštine Crne Gore Milan Knežević potvrdio je da na sjednicu ovog odbora nisu došli poslanici DPS-a, zbog čega je odložena sjednica na kojoj su trebali da budu saslušani specijalni državni tužilac Vladimir Novović i premijer Dritan Abazović.

Sve ide ka tome da se ja smjenim sa ovog mjesta. U dogovoru sa Abazovićem dogovoreno je da ipak počnemo sa sjednicom, pa da bude pauza. Abazović bi tražio i da sjednica bude javna, ali do toga nije ni došlo. Postavljam pitanje kome je u interesu da se ne održi sjednica o podacima EUROPOL-a. Da nije bilo Libertasa i Olivere Lakić ne bi sasnali za slučaj Vesne Medenice i slučaj visokih funkcionera. Podsjetićemo vas da smo raspravljali na različite teme na odborima. Kad treba da raspravljamo o bitnim temama za Crnu Goru i za svijet određenim kolegama nije bilo u interesu da se raspravlja na ovu temu. Sumnjam da su neki od kolega iz DPS-a pod uticajem kavačkog klana i ne žele da dođu na ovu sjednicu“, rekao je Knežević.

On je saopštio da je došao do saznanja da su on Medojević i Mandić ponovo stavljeni pod mjerama nadzora za potrebe kavačkog klana.

Klanovi su toliko osilili da su jači od države. Evo je i došlo do odlaganja i ove sjednice odbora. Nabavio sam kavkaskog ovčara,koji se razbolio. Ali će oni koji me prate i prisluškuju to prije znati nego ja, ako mu se šta desi“, poručio je Knežević i pozvao Vrhovni sud i Sudski savjet da se izjasne da li je zakonito to što su ponovo pod mjerama tajnog nadzora.

Knežević je dodao da su dobili informaciju da ih prate od postavljanja Sava Kentere na čelno mjesto ANB-a.

Nastavi Citanje

U Trendu