Connect with us

Glas naroda

Ljepojević: Da li je London opljačkao evropsko zlato?

Published

on

PIŠE: Siniša LJEPOJEVIĆ

Engleska banka, prema bankarskim hroničarima, ima dva izbora: ili da, pod raznim objašnjenjima, odlaže povratak tog zlata njegovim vlasnicima, ili da im to zlato nikada ne vrati.

Pre nepunih šest godina dovoljna većina žitelja Ujedinjenog Kraljevstva je glasala za izlazak iz Evropske unije (EU). Formalno i politički Kraljevstvo je napustilo evropsku integraciju 31. januara 2020. godine a posle prelaznog perioda i definitivno nije više unutar evropskog bloka od 1. januara 2021. godine.

Zakonski je sve uobličeno kako treba, ali da li se stvarni Bregzit i desio? Ako je suditi prema politici britanske vlade, Britanija je i dalje u političko-ekonomskom bloku – proširenom sa Amerikom – koji je formalno napustila. Bregzit je izneveren.

Predsednik vlade Boris Džonson je u noći 31. januara 2020. godine poručio naciji da je Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo nezavisno i slobodno, što je bila želja i dovoljne većine podanika Kraljevstva. Ali, desilo se potpuno drugačije, Velika Britanija niti je nezavisna, niti slobodna. To je realnost posle dve godine „slobode i nezavisnosti“. Naravno, u formalnom smislu nema nazad, zakonsko i zvanično odvajanje od EU se ne može vratiti. Ali to ništa ne znači, jer suština Bregzita je izneverena. Britanska elita je ostvarila osnovni cilj oličen u odvajanju od EU struktura, ali nije povratila samostalnost. Nema promene modela društva. Raspoloženje javnosti je samo iskorišćeno za ciljeve britanske elite. Ispostavilo se da suštinskih promena nema.

Kako se to desilo i ko je kriv za svojevrsnu izdaju Bregzita?

Britanci uglavnom nisu protiv Evrope, ali su glasali za izazak iz EU jer ne žele društveni model koji, po njihovom uverenju, oličava evropska integracija. Žele promene, žele da njihova zemlja vrati suverenitet i odgovornost izabranih političara i da Britanija liči na samu sebe a ne na neki zamišljeni evropski model. Da ne bude deo nakaradne politike, da ne gura nos u tuđa dvorišta i da jednostavno bude Britanija. I da u komplikovanim međunarodnim okolnostima bude neka vrsta „korektnog posrednika“ i autora pravila novog uređenja.

Zato je Bregzit na neki način bio i tipična britanska revolucija. Aktuelna britanska vlada je došla na vlast decembra 2019. godine upravo na tom talasu raspoloženja i nadanja Britanaca. Na čelu vlade je predvodnik Bregzit kampanje Boris Džonson ali on je, barem do sada, praktično izdao Bregzit. Iz svog tima je čak eliminisao četvoricu najbližih saradnika koji su u stvari i izneli Bregzit kampanju. Poslednji je otišao Lord (Dejvid) Frost, čovek koji je bio ideolog celog projekta i koji je vodio pregovore sa EU. Džonson je ostao sam i Bregzit je izneveren. Sem formalnog izlaska iz EU, ništa od Bregzita Džonsonova vlada nije realizovala.

U novim kandžama

Teško je naravno suditi „šta bi bilo kad bi bilo“ ali je zaista splet okolnosti bio protiv Bregzita. Prvo je, praktično odmah, stigla epidemija korona virusa tokom koje su zapadne države razvlašćene nametanjem pravila kojima nacionalne vlade nisu smogle snage da se odupru. I uspostavljena je neka vrsta globalne vlasti pod izgovorom zaštite zdravlja. Mada se Britanija u početku opirala i pokušavala da sledi svoju korona-politiku, na kraju je ipak pokleknula i kapitulirala. Ispostavlja se da su odluke donošene na osnovu lažnih podataka i informacija, ali sada nema nazad.

Potom, posle dve godine korona mučenja, došao je rat u Ukrajini i anti-ruska histerija, pa su opet zapadne vlade morale da slušaju jedan centar i njegove instrukcije. To je, kako izgleda, bio samo uvod u ukrajinski projekat. Doduše, Britanija je bila upletena u Ukrajini i pre korone i formiranja vlade Borisa Džonsona.

I baš kad se Britanija otela iz zagrljaja Brisela velikom brzinom je upala u kandže Vašingtona i postala je, više nego ikada, puki instrument američke politike i praktično njen glasnogovornik. Umesto EU, sada imamo „kolektivni Zapad“ sa centralom u Vašingtonu.

Tako da od Bregzita nije ostalo skoro ništa, u stvari samo to da na pasošu više ne piše Evropska unija i nema zastava EU, i umesto obećane nezavisnosti došlo se do kolonijalnog statusa. Aktuelna politička elita, iako svoj status duguje Bregzitu i onima koji su svojim glasovima izglasali izlazak iz EU, nije imala ni snage ni hrabrosti da iskorači i zadrži dostojanstvo Kraljevstva. Sve se to dešava uz podršku bankarske i poslovne elite koja je, apsurdno, tokom procesa izlaska iz EU podržavala Bregzit.

Gde je zlato?

Zašto je to tako ima naravno, kao i uvek mnogo razloga, ali se u bankarskim krugovima sve češće govori o problemu zlata deponovanog u Engleskoj banci. To je veliki problem.

Reč je zlatu koje su mnoge, pre svega NATO države deponovale u Engleskoj banci (Engleska banka je centralna banka Velike Britanije). Mnoge države u Londonu čuvaju svoje zlato još od 1945. godine. Međutim izgleda da tog zlata više nema. Postoje papiri i „evidencija“ da je zlato u Engleskoj banci, ali da li ono stvarno (fizički) postoji, to je pod znakom pitanja. U bankarskim krugovima je na neki način javna tajna da u depoima Engleske banke tog zlata nema.

Tog zlata, kako je nedavno upozorio američki ekonomski hroničar Horhe Vilčes, u stvari odavno nema jer ga je Britanija koristila kao kolateral za državne kredite, plasirala ga na tržište finansijskih derivata, a deo je i sama prodala. Uzgred, to je bio i stvarni razlog zašto je Britanija pre nekoliko godina zaplenila zlatne rezerve Venecuele koje su bile deponovane u Londonu a pod izgovorom gušenja demokratije u toj zemlji.

U istom problemu je i Amerika, koja je na sličan način koristila zlato drugih država deponovano u Federalnim rezervama.

E sada kada se veliki deo svetske trgovine, zbog politike sankcija – trenutno prema Rusiji a uskoro i Kini, i možda Indiji a od ranije Iranu – vraća zlatnoj podlozi i kada zlato ponovo postaje jedini stvarni novac, većina zemalja želi da svoje zlatne rezerve, deponovane uglavnom u Londonu i u Americi, vrati kući, u svoje trezore.

Taj proces je već ranije nagoveštavan, a ubrzan je odlukom Rusije, izazvanom sankcijama, da naftu i gas a potom i druge proizvode i sirovine Evropi prodaje ili za rublje vezane za zlato, ili za fizičko zlato. Kina već od ranije Iranu i Saudijskoj Arabiji naftu plaća zlatnim juanom. Britanija, međutim, neće moći da zemljama vrati njihovo zlato jer ga, po svemu sudeći, nema, potrošeno je.

Uvod u „zlatni rat”?

To je i jedan od razloga zašto finansijski pregovori Britanije i Evropske unije još nisu završeni, tačnije svi dosadašnji su propali i situacija je otvorena.

Sve to, međutim, može da dovede do istorijskih problema i do neke vrste internog zlatnog rata u NATO-u jer najviše su pogođene zemlje saveznici.

Engleska banka, prema bankarskim hroničarima, ima dva izbora: ili da, pod raznim objašnjenjima, odlaže povratak tog zlata njegovim vlasnicima, ili da im to zlato nikada ne vrati. Tog zlata ili njegovog najvećeg dela jednostavno nema.

Neprijateljstva i problemi će početi kada te zemlje budu zahtevale formiranje nezavisnog revizora koji treba da utvrdi da li zlatopostoji. London će sasvim sigurno odugovlačiti taj proces, što će samo pogoršati situaciju. Britanija će verovatno tražiti i da se utvrdi čije je to u stvari zlato, pošto je u Evropi nastala Evropska unija kao neka vrsta super-države koja ima svoj pravni subjektivitet. To će biti dugi sudski proces, iako se još ne zna koji sud bi o tome mogao da odlučuje.

Nemačka je među prvima još ranije tražila da joj Britanija vrati jedan deo njenog zlata i morala je da čeka pet godina, a kada je vraćen, pokazalo se da zlatne poluge nisu one koje su originalno deponovane.

Izdaja kao rešenje

Berlin je čak rezolucijom Bundestaga pre nekoliko godina zatražio da Amerika vrati oko 4.700 tona nemačkog zlata deponovanog u Federalnim rezervama, ali to se još nije desilo.

Kada sve to izbije na svetlost dana, a to je poprilično skoro, Amerika će naravno biti na strani Britanije jer je u sličnoj situaciji. U Federalnim rezervama tog zlata ili nema, ili se ne radi o zlatu koje je originalno deponovano.

Na udaru će ponovo biti EU i zemlje članice NATO pakta, suočene sa novim poniženjima. Tu bi se, takođe, mogao pronaći i razlog do sada retko viđene britanske odanosti zvaničnoj Americi. London očekuje zaštitu Amerike, kao lidera novouspostavljenog „kolektivnog Zapada“, u toj delikatnoj situaciji, tačnije pljački.

Problem tog zlata u Engleskoj bi takođe mogao da bude i jedan od razloga zašto je britanska elita podržala izlazak iz EU. Jer, ako je Britanija u EU onda bi bilo mnogo teže da se brani za pljačku zlata zemalja koje su u istom bloku. Ali situacija se promenila, pa se očigledno sada veruje da bi izdaja Bregzita, ali i većine Britanaca, mogla biti bolje rešenje.

Kroz rat u Ukrajini UK stvara ili obnavlja savezništvo sa zemljama EU, računajući da će im biti teže da zahtevaju svoje zlato od savezničke zemlje. Ma koliko bilo naivno, to mišljenje je prisutno u Londonu.

 

(Izvor Novi Standard)

 

Telegram kanal za ljude koji vole da slobodno misle: https://t.me/slobondamisao

Glas naroda

Ozbiljan prodor ruske armije i milicije DNR na Donbaskom frontu – lomi se ukrajinska odbrana

Published

on

Ruska vojska je u Ukrajini ozbiljno napredovala! Na gradskoj kući Svetlodarska, grada u kojem je jedna od najvećih termoelektrana u Evropi, od jutros se vijori državna zastava Rusije.

Ovo je potvrdio i svetlodarski gradonačelnik Igor Zaharevič.

Rusi su probili čitave delove veoma utvrđenih granica u Donbasu i počeli da zatvaraju „male kotlove“ oko jedinica Oružanih snaga Ukrajine u nizu ključnih oblasti.

Ukrajinski donbaski front se još juče urušio ili se zaljuljao od Svetlodarska do Avdejevke, a bio je „stabilan“ još od 2015. godine.

Ofanziva savezničkih snaga – Oružanih snaga Rusije i armije DNR, na čijoj strani je i privatna vojna jedinica „Vagner“ – donijela je proboj ukrajinskog fronta za samo nekoliko sati. Prvo je palo utvrđeno naselje Mironovski koje je prikrivalo Svetlodarsk, a potom i sam grad s 12.000 stanovnika.

Potom je ruska vojska ozbiljno napredovala sjeverno od Avdejevke, pa su ukrajinske trupe počele užurbano da se povlačenje sa takozvanog Svetlodarskog luka ka Artjomovsku (Bahmutu).

Avdejevka, koja je dugi niz godina bila jedan od simbola ukrajinske okupacije dijela DNR, ubrzano se pretvara u „mali kotao“, koji se, uz napredovanje ruskih trupa i snaga LNR severno prema Slavjansku, pretvara u stratešku pretnju jednoj od najvećih grupa Oružanih snaga Ukrajine.

Avdejevka – sa svojih 30.000 stanovnika i gigantskom koksarom – s pravom je smatrana, uz Mariupolj i Slavjansk, jednim od simbola rata u Donbasu.

Severodonjeck i Lisičansk u LNR su poslednja velika gradska aglomeracija čije će oslobađanje staviti tačku na specijalnu operaciju na teritoriji Luganske Republike.

Marjinka je poprište najtežih bitaka sa ogromnim gubicima još 2015. godine, a njeno oslobađanje će značiti skidanje formalne opsade Donjecka sa zapadnog pravca.

Svih prethodnih godina su borbe na obodu industrijske zone Avdejevke vodile uglavnom snajperske grupe, koje je sa strane DNR predvodio Dejan Deki Berić, srpski dobrovoljac zadužen za snajpere. Pokušaji da se direktno juriša na Avdijevku nikada nisu usledili zbog besmisla takvog poduhvata.

Uslijed poraza ukrajinskih jedinica u rejonu Popasne, pokrenuta je ofanziva u svim pravcima oko ovog naselja (od njega praktično ništa nije ostalo).

Oružane snage Ukrajine već su izgubile jedini put za snabdijevanje od Bahmuta do Lisičanska, a komandanti ukrajinskih jedinica u Severodonjecku uzalud traže dozvolu da napuste potencijalni „mali kotao“.

Zato su djelovi Oružanih snaga Ukrajine bez dozvole počeli da napuštaju Severodonjeck, odlazeći u Lisičansk, a odatle ka Slavjansku.

Jedan od tih mostova preko rijeke Severski Donjec je 23. maja ujutru srušila artiljerija Oružanih snaga RF, a drugi kontroliše artiljerijskom vatrom.

Lisičansk se u Kijevu ranije smatrao pogodnim odbrambenim položajem, pošto se ovaj grad nalazi na brdu usred stepe oko hemijske fabrike. Ali, brzo napredovanje ruskih i luganskih trupa prema Severodonjecku lišava Lisičansk prednosti položaja.

Do podne 23. maja, ruske trupe su već zauzele nekoliko kvartova Severodonjecka sa visokim zgradama, iako su se ranije borbe pješadije vodile samo po šumama u okolini grada.

I Severodonjeck sa svojih 100.000 stanovnika takođe je ozbiljan simbol: u njemu se do nedavno nalazila ukrajinska „uprava Luganske oblasti“.

Svernije, ruska vojska je već ušla u Krasni Liman i nastavila da napreduje prema Slavjansku.

Severodonjecka grupacija Oružanih snaga Ukrajine za samo nekoliko sati našla se u taktičkom okruženju pošto je autoput za Bahmut sada pod vatrenom kontrolom Oružanih snaga RF.

Sada je teško procijeniti koliko se tačno ukrajinskih vojnika nalazi u potencijalnim „malim džepovima“ u Severodonjecku i Avdejevki.

Brojni izvori tvrde da je garnizon Avdejevke nekoliko puta veći od likvidiranog garnizona Mariupolja. Da ima do 50 hiljada ljudi.

Istovremeni proboji ukrajinske odbrane na više mesta odjednom, sa gotovo paničnim povlačenjem jedinica kijevskog režima iz utvrđenih područja koja su donedavno izgledala neosvojiva – to je očigledan uspeh savezničkih snaga.

Sada ruski Generalštab može da planira „normalan napad“ na Slavjansk.

(Fakti)

Nastavi Citanje

Glas naroda

Crnogorac “pao” u Australiji zbog šverca 320 kg kokaina!

Published

on

Pedesetjednogodišnji državljanin Crne Gore uhapšen je u Australiji zbog sumnje da je, kao kapetan međunarodnog broda “Interlink Veraciti”, učestvovao u pokušaju šverca 320 kilograma kokaina u tu zemlju.

Kako prenose australijanski mediji, on će se pred sudom u Južnom Hedlandu pojaviti u utorak.

Hapšenje je sprovedeno nakon forenzičkog pregleda mobilnog uređaja na kome su navodno otkrivene poruke koje se odnose na uvoz kokaina.

Hapšenje je uslijedilo nakon što su vlasti zaplijenile 320 kilograma kokaina u Port Hedlandu 15. maja i uhapsile dvojicu muškaraca za koje su tvrdili da su sakupili plastičnu drogu iz okeana kod obale grada Pilbara.

Nastavi Citanje

Glas naroda

Knežević: Lideri DF-a su ponovo pod mjerama nadzora Kavačkog klana

Published

on

Predsjednik Odbora za bezbjednost Skupštine Crne Gore Milan Knežević potvrdio je da na sjednicu ovog odbora nisu došli poslanici DPS-a, zbog čega je odložena sjednica na kojoj su trebali da budu saslušani specijalni državni tužilac Vladimir Novović i premijer Dritan Abazović.

Sve ide ka tome da se ja smjenim sa ovog mjesta. U dogovoru sa Abazovićem dogovoreno je da ipak počnemo sa sjednicom, pa da bude pauza. Abazović bi tražio i da sjednica bude javna, ali do toga nije ni došlo. Postavljam pitanje kome je u interesu da se ne održi sjednica o podacima EUROPOL-a. Da nije bilo Libertasa i Olivere Lakić ne bi sasnali za slučaj Vesne Medenice i slučaj visokih funkcionera. Podsjetićemo vas da smo raspravljali na različite teme na odborima. Kad treba da raspravljamo o bitnim temama za Crnu Goru i za svijet određenim kolegama nije bilo u interesu da se raspravlja na ovu temu. Sumnjam da su neki od kolega iz DPS-a pod uticajem kavačkog klana i ne žele da dođu na ovu sjednicu“, rekao je Knežević.

On je saopštio da je došao do saznanja da su on Medojević i Mandić ponovo stavljeni pod mjerama nadzora za potrebe kavačkog klana.

Klanovi su toliko osilili da su jači od države. Evo je i došlo do odlaganja i ove sjednice odbora. Nabavio sam kavkaskog ovčara,koji se razbolio. Ali će oni koji me prate i prisluškuju to prije znati nego ja, ako mu se šta desi“, poručio je Knežević i pozvao Vrhovni sud i Sudski savjet da se izjasne da li je zakonito to što su ponovo pod mjerama tajnog nadzora.

Knežević je dodao da su dobili informaciju da ih prate od postavljanja Sava Kentere na čelno mjesto ANB-a.

Nastavi Citanje

U Trendu