Aktuelni sukob oko Ukrajine je u suštini nastavak NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, rekao je za RT proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica, ukazujući na kontinuitet rusofobije i prezira Zapada prema međunarodnom pravu.

NATO je 24. marta 1999. godine započeo svoj vazdušni rat protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Bombardovanje je trajalo 78 dana i završeno je dogovorenim primirjem, čime je mirovnim snagama UN omogućen ulazak u pokrajinu Kosovo.

Pošto je Rusija bila slaba i kojom je vladala „zapadna oligarhija“ koja je podržavala predsednika Borisa Jeljcina, Srbija je bila „apsolutno sama“ u borbi za svoju slobodu, granice i opstanak, rekao je Kusturica za RT iz svog doma na Mećavniku.

To je bilo „kada je međunarodno pravo promenjeno u ono što ja nazivam ‘humanitarnim’ pravom,” rekao je reditelj, aludirajući na zvanično obrazloženje NATO-a da pokušava da zaustavi humanitarnu katastrofu na Kosovu, a kasnije je stvorena doktrina „odgovornosti za zaštitu” da bi se opravdao rat.

„Ovaj rat nije došao niotkuda. Ovo je nastavak nečeg što je posejano mnogo ranije“, rekao je Kusturica, misleći na aktuelni sukob oko Ukrajine. Kusturica vidi kontinuitet rusofobije na Zapadu, koji je odbio ponudu Rusije o partnerstvu nakon Hladnog rata.

NATO je tvrdio da je bombardovanje donelo mir, ali jedino što je postigao bilo je da omogući obojenu revoluciju oktobra 2000. godine, primetio je Kusturica. Jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević zbačen je sa vlasti u onome što će postati šablon za dve takve pobune u Ukrajini, prvo 2004. a zatim 2014. godine.

Srbi nisu za rat, oni se samo sećaju 1999. i razumeju uzroke aktuelnog sukoba u Ukrajini, rekao je Kusturica za RT.

„U unipolarnom svetu niko ne plaća cenu za [svoje] poteze“, istakao je on.

„Sada se suočavamo sa dekonstrukcijom moći širom sveta, a mislim da je na kraju važno kakvo oružje imate.”

Srbija 1999. godine nije imala savremeno oružje, Jeljcin je blokirao isporuku sistema PVO koji bi mogli da donesu veću razliku, rekao je Kusturica. Uprkos tome, Srbi su uspeli da obore američki „stelt“ bombarder. Oni se i danas sećaju NATO „humanitarnih“ bombi, dodao je on.

“Nikada nisu izašli na kopno, jer znaju kako se srpski narod bori“, istakao je Kusturica.

Jugoslavija se raspala 2006. godine, kada je Crna Gora proglasila nezavisnost. Privremena vlada etničkih Albanaca na Kosovu, uz podršku NATO-a, to je učinila 2008. godine, iako bez priznanja od strane Beograda. Srbija je sada „ostrvo“ u moru NATO država sa gotovo svih strana. Ipak, ona je još uvek mesto gde nisu svi mediji pod kontrolom Zapada i gde se još uvek može dići glas protiv nepravde i cenzure, rekao je Kusturica.

On je osudio ono što je opisao kao „skoro neverovatno satansku verziju kulture otkazivanja” koja sada zabranjuje ruske dirigente, kompozitore i autore, još malo pa paleći knjige na gradskim trgovima kao što su to nekada radili nacisti.

Ruski autori poput „Čehova, Puškina, Dostojevskog, Tolstoja su neodvojivi od onoga što nazivamo evropskom kulturom“, rekao je Kusturica, tvrdeći da Zapad sada pokušava da ih odseče, ali da će svet „na kraju videti kako se ovi delovi ponovo spajaju“.

Rođen u današnjoj Bosni i Hercegovini, Kusturica je 1981. snimio svoj prvi dugometražni film, režirao je niz nagrađivanih igranih filmova i okušao se u glumi, muzici i pisanju. Živi u selu sa etničkom tematikom u zapadnoj Srbiji, prvobitno izgrađenom kao scenografija za njegov film „Život je čudo“ iz 2003. godine.