“Niko nije znao da prostotu pretvori u poeziju kao naš Bora, nije bilo pesnika koji se više trudio da stihovi ne stradaju u podrumima izdavačkih kuća. Svi smo pevali njegove refrene, učili kako se od dosadnog dana pravi spektakl.

Niko kao Bora nije tako uspješno spustio nebo na zemlju i dovodio anđele da nam se ispovede. Nije bilo pesnika koji nas je podsećao da su i dva dinara neke pare, sve je učinio da poezija na kojoj je nastao srpski narod preživi.

Sada se Bora, pošto je otpjevao sve što je trebalo na zemlji, prihvatio novih zadataka koje će obavljati gore visoko iznad nas a mi ćemo slušati njegovu poeziju i povremeno pogled dizati prema nebu…” zapisao je proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica na svom portalu Iskra.

„Novosti“ su na Kustučin pozdrav nadovezale i uspomene iz Višegrada: bio je Vidovdan 2018. godine, kada je Bora Đorđević i formalno ušao u društvo u kome je, zahvaljujući svojoj genijalnosti, oličenoj u poeziji, proveo ceo život.

U Andrićevom institutu, dogodio se tog dana kulturološki prevrat: rokenrol pesnik primio je „Veliku nagradu Ivo Andrić“, rezervisanu do tada za nobelovce, akademike ili predstavnike visoke kulture poput Petera Handkea, Dušana Kovačevića, Matije Bećkovića, Milovana Danojlića, Dragoslava Mihailovića, Ju Hua…

Đorđević je priznanje primio za knjigu poezije „Pusto ostrvo”, objavljenu u izdavačkoj kući „Arte” iz Beograda. Kineski pisac Ju Hua je istog dana nagrađen za Velikom nagradom „Ivo Andrić” za životno delo. Ovu odluku, tog dana saopštio je novinarima Emir Kusturica, osnivač Andrićevog instituta, i predsednik žirija za dodelu vredne književne nagrade u kome su bili i Muharem Bazdulj i prof. dr Jovan Delić.

– Žiri će i ubuduće uvažavati pisce sa različitih meridijana, ali i one koji pišu a stižu recimo iz rokenrola – kazao je Kusturica novinarima.

Predsednik Upravnog odbora Andrićevog instituta, pesnik i akademik Matija Bećković, rekao je da svi okupljeni prisustvuju krupnom prevratničkom događaju.

– Pošto je reč o rokenrol zvezdi trebalo bi o Bori Đorđeviću da govorim neobavezno. To je nemoguće, sve kada bi i hteo da tako nešto učinim. Đorđević ima veliki dar. Čačak je dao mnogo velikih pesnika i Bora Đorđević se pojavio u svetu pesnika, kada niko nije želeo ni da čita ni da sluša poeziju, ako nije komponovana i pevana. Tu je Bora Đorđević isprednjačio – kazao je Bećković.

Bećković je naglasio, da je Đorđević napisao nekoliko pesama koje pripadaju antologiji naše poezije

– Njegova pesma „Pogledaj dom svoj anđele“ postala je himna mlađih naraštaja. Ta pesma je za mlađe bila isto što i za moju generaciju roman „Pogledaj dom svoj, anđele“. Da nije ništa drugo ispevao, istoimena pesma Bore Đorđevića bila bi dovoljna da mu obezbedi mesto u vrhovima srpskog pesništva. Bora Đorđević se na engleskom kaže Bob Dilan, a Bob Dilan na srpskom Bora Čorba – rekao je Bećković.

Javnost u regionu se podelila, pokrenuo se dnevnopolitički, medijski festival zluradosti, da bi se, ako je ikako moguće, Đorđeviću ispod nogu izmaklo mesto u vrhu srpske kulture.

Ovi zludari napori, mahom nepotpisani i bezimeni, nisu se uspeli podići na nivo književne polemike, ostali su zarobljeni u žutoj štampi.

– Sticajem okolnosti, nagradu sam dobio ja. I onda su se plaćenici i paćenici pobunili. Neki od tih velikih mislilaca kalibra „pisma čitalaca“, napisali su da se Ivo Andrić prevrće u grobu. Evo ko se još prevrće: Vladislav Petković Dis, Branko Radičević, komšija iz Čajetine Mihajlo Čupović i mnogi drugi veliki pisci – rekao je tada Bora Đorđević.

Dodajemo još, imena koje je Bora Đorđević naveo, imena su i pesničkih nagrada koje je dobio.

Kulturološki prevrat, dogodio se daleko od moći razumevanja i sumnjivih interesa kritizera, na mestu koje se računa – u stihu, u antologijskim pesmama Bore Đorđevića.

U Andrićevom instututu, na Vidovdan 2018. godine ovaj Dilanovski prevrat, upisan je u istoriju srpske književnosti, za izučavanje budućim studentima.