Zapadne pretnje Srbiji zbog neuvođenja antiruskih sankcija već neko vreme su konstanta, a kao konstantan utemeljio se i otpor naših građana sankcionisanju Moskve zbog sukoba u Ukrajini. Novo istraživanje koje je za RT Balkan uradila Nova srpska politička misao (NSPM) još jednom je potvrdilo da većina stanovnika Srbije veruje da od ovog posla nema ništa, što ilustruje i procenat od 78,9 odsto ispitanika koji su rekli izričito “ne” uvođenju blokada Rusiji.

“To pitanje u istraživanjima postavljamo još od maja 2022, odnosno nekih 16 meseci, i nalaz osciluje u samo 2-3 odsto, uprkos tome što je postojala vrlo ambiciozna i aktivna kampanja da se sankcije uvedu. Kampanja je vođena što u delu medija, što u delu političkih struktura, kako onih opozicionih, tako i među ljudima bliskim vlasti. Učinak od 2-3 odsto je, međutim, nikakav, tako da je protivljenje građana Srbije sankcijama postalo konstanta koja teško može da se ikad promeni”, ukazuje glavni koordinator istraživanja i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.

I kao što je poznato da su Srbi protiv sankcionisanja Moskve, tako su poznati i razlozi za ovakav stav – uz tradicionalnu rusofiliju, tu su i bolna sećanja na sankcije koje je sama Srbija preživela devedesetih godina, ali i dobro poznati “srpski inat”, koji se u ovom slučaju odnosi na otpor naših građana nametanju zapadne hegemonije.

Otpor diktatima Zapada jedan je od razloga kojima Vukadinović objašnjava i ubedljivu podršku građana jačanju veza sa organizacijom BRIKS (koju čine Rusija, Kina, Indija, Brazi). Za tešnje odnose sa ovom asocijacijom izričito se zalaže 38,3 odsto stanovnika, dok je njih 33,1 odsto izabralo odgovor “više da, nego ne”, koji pokazuje njihovu delimičnu privrženost ovoj ideji.

“Popularnost BRIKS-a ujedno je i jedan od najinteresantnijih nalaza ovog istraživanja, jer iako sam ja intuitivno znao da ta organizacija ima relativno visoku podršku, nisam znao kolike su razmere te podrške”, ukazuje Vukadinović.

Istraživači su pitanje o jačanju veza sa BRIKS-om postavili kao kontrast pitanju o podršci ulasku Srbije u EU, ponudivši im odgovore sa istom strukturom.

“Kada je reč o evrointegracijama, oko 41 odsto građana ima načelno pozitivan stav, a od toga ih svega 21 odsto u potpunosti podržava, dok je isto toliko izabralo opciju ‘više da nego ne’. Nasuprot tome, 25 odsto građana je izričito protiv članstva u EU, dok je 22,9 odsto njih reklo ‘više ne nego da’. Tako da se opet potvrdio taj trend da je više onih koji se protive, nego koji podržavaju, iako je ta podrška EU integracijama uvek još i manja kada se postavi i pitanje Kosova kao uslova”, objašnjava Vukadinović.

U januarskom istraživanju koje je NSPM takođe radila za RT Balkan pokazalo se, naime, da se podrška evropskom putu Srbije značajno menja kada se u ovo pitanje uključi i južna srpska pokrajina.

Ulasku u EU protivilo se tada 47,6 odsto građana, ali čak 79,2 odsto ispitanika reklo je da integraciju ne bi podržalo ako bi uslov bilo priznanje nezavisnosti tzv. Kosova.

A kad se broj ljudi koji su u najnovijem istraživanju izričito bili za evrointegracije, uporedi sa cifrom od 38,3 odsto građana koliko ih je izričito podržalo BRIKS, vidi se da je duplo više građana koji nepokolebljivo podržavaju bliže veze s Rusijom, Indijom, Kinom… nego onih koji su za ulazak u EU. Još je 33,1 odsto građana koji BRIKS načelno podržavaju, iako se malo kolebaju, odnosno više ga podržavaju nego što ga ne podržavaju.

Ukupno se, dakle, 71,4 odsto građana, odnosno tri četvrtine ispitanika, zalaže se za saradnju s tom organizacijom.

To, prema rečima Vukadinovića, posebno “dramatično deluje” kada vidimo da svega 5, 3 odsto ljudi uopšte nije za ovu asocijaciju, odnosno 12,4 odsto onih koji je više ne podržavaju nego što je podržavaju.

Tas javnosti u Srbiji, zaključuje na osnovu ovih podataka Vukadinović, definitivno je i ubedljivo na strani BRIKS-a, čak i u odnosu na dugo godina, i svim mogućim sredstvima propagiranu, viziju o ulasku u EU.

“Ovakav rezultat na neki način indirektno govori o stepenu nezadovoljstva građana Srbije zapadnom ponudom. To što tri četvrtine građana podržava BRIKS nije samo izraz želje ljudi za bliskošću s tom organizacijom, nego i pokazatelj nezadovoljstva Zapadom, odnosno Briselom i Vašingtonom i pritiscima koji dolaze sa te strane”, zaključuje Vukadinović.

Iako ova organizacija, koja predstavlja svojevrsnu kontratežu zapadnoj hegemoniji, nije preterano poznata u javnosti, jer to nije tema kojoj je u medijima dato mnogo prostora, građani su joj, očigledno, nedvosmisleno naklonjeni.

“Nesumnjivo da građani razaznaju, makar intuitivno, da je u pitanju organizacija koja se zalaže za multipolarni svet. Podržavajući BRIKS, oni pružaju podršku multipolarnom svetu, ali i otpor jednoumlju i diktatu sa Zapada”, jasan je koordinator ovog istraživanja.

O tome svedoči i statistika dobijena ispitivanjem građana o tome ko bi, prema njihovom mišljenju trebalo da bude glavni spoljnopolitički oslonac Srbije. Da je “pravi odgovor” Zapad, odnosno EU i SAD, misli 14,1 odsto ispitanika, njih 37,3 odsto veruje da je rešenje BRIKS, dok se 16,2 anketiranih uzda u saradnju sa zemljama Balkana.

Ispitanicima je postavljeno pitanje o ulasku u NATO, ali se njihovi odgovori u odnosu na ranije ankete nisu promenili. Srbi jasno i glasno ponavljaju svoje “ne” integraciji u Severnoatlantsku alijansu. U januarskom istraživanju, naime, 83,9 odsto građana usprotivilo se ovom savezu, dok je broj protivnika toj ideji sada 84, 2 odsto.

“Ovo je njihov standardni rezultat i u Srbiji vlada stabilan otpor toj organizaciji. Kad je reč o NATO-u, tu nema pomoći, tu ni propaganda ni pritisci zasad ne daju nikakve opipljive rezultate”, istakao je Đorđe Vukadinović.

Izvor: RT