Connect with us

Društvo

Đoković o NATO agresiji na SRJ: Bilo je poražavajuće i zastrašujuće, najgora stvar koju sam ikada video

Published

on

Bombardovanje Jugoslavije koje je počelo 24. marta 1999. mnoge u našoj zemlji ostavilo je u neverici, druge u strahu, a treće u nenadoknadivim gubicima i tugovanju.

Ono o čemu se zbog tadašnje situacije na Kosovu i Metohiji šuškalo mesecima, obistinilo se u prvim danima proleća, pre četvrt veka, kada je tokom dva i po meseca pakla strahovao svaki građanin naše zemlje.

Dok se PVO Jugoslavije borila koliko je mogla s avionima NATO avijacije, mnogi od nas su morali da odlaze u skloništa i beže od bombi koje su padale svakodnevno.

Toga nisu bili pošteđeni ni neki od slavnih sportista, koji su o tim danima otvoreno pričali godinama kasnije.

Novak Đoković je, dok je odrastao na Banjici bio jedan od onih koji se danas u zrelim godinama dobro i živo sećaju tog ružnog perioda i prepričavaju kako su ga doživeli.

„Od 1991, 1992. pa sve do 2000. imali smo embargo. Borili smo se za hleb i mleko i ostale najneophodnije stvari za preživljavanje. Onda je, 1999. godine, Srbija bila bombardovana dva i po meseca bez prestanka, svake noći i svakog dana. Moja porodica i ja smo se za to vreme budili tokom noći zbog sirena, aviona koju su nas preletali. Bilo je poražavajuće i zastrašujuće. Najgora stvar koju sam ikada video“, pričao je Novak pre nekoliko godina Džeju Šetiju, britanskom novinaru.

Dodao je da sam nije izgubio nikoga u NATO agresiji koja je bila podrška aktivnostima terorističke organizacije OVK na Kosovu i Metohiji, ali i da će ožiljke iz tog perioda nositi zauvek.

„Na početku sam osetio ono što je i većina našeg naroda – želeo sam osvetu. Ko su oni da bombarduju nevine ljude? Šta se dešava? Imao sam 12 godina i sećam se da sam se na dan rođendana krio u skloništima i da su nam rekli da ćemo se, posle nedelju, dve skrivanja, vratiti normalnom životu i to je bilo to. Da nas neće zanimati šta će se desiti jer, ako nas pogode, šta mi tu možemo? Tako da, sećam se da sam 12. rođendan proveo sa prijateljima igrajući tenis. Tada nismo išli u školu, tako da je to bilo super! Pevali su mi rođendansku pesmu, a ja se jasno sećam slike aviona koji svugde ispuštaju bombe. Bilo je užasavajuće, ali sam se u isto vreme osećao kao da odrastam i u tome su mi dosta pomogli roditelji“, ispričao je Đoković.

Štaviše, još pre priče sa Britancima, Novak je tokom intervjua koji je dao Grejemu Bejsindžeru, Amerikance odveo tamo gde je boravio tokom bombardovanja – u podrum, sklonište.

„Sada smo u skloništu ispod stana u kom smo pričali. Ovde smo provodili svako veče tokom dve nedelje bombardovanja. Ludo je pomisliti koliko je ovde ljudi moralo da dođe i da se sakrije od opasnosti koja je pretila iz vazduha. Ostalo je isto kao pre 20 godina“, rekao je Đoković 2020.

Tokom NATO bombardovanja ubijeno je između 1200 i 2500 civila i više stotina vojnika i policajaca.

„Cela zgrada se ovde skrivala, tu je više od 50 stanova. Nema baš mnogo mesta, ljudi ne bi ulazili do kraja, zatvarali smo ova vraa da detonacija ili eksplozija ne nepravi štetu. Nisam ovde bio sedam, osam godina, ne sećam ovih stvari, bio sam mali. Bio sam prestavljen i nisam se osećao bezbedno, bojao sam se sledećeg trenutka, šta će biti s mojom braćom i porodicom. Prvih dana bilo je patnje, suza, straha, a kasnije su ljudi počeli da pevaju, igraju karte, shvatili su da je to realnost“, objasnio je svojevremeno srpski teniser.

Punih 25 godina posle bombardovanja, ta stradanja i sve ostalo izgradili su Novaka Đokovića u najvećeg tenisera svih vremena i vlasnika rekorda po broju mastersa (40), grend slemova (24) i nedelja na vrhu svetske ATP liste (417) gde se nalazi i dan danas.

Društvo

VRH LOVĆENA: Neće Njegoševu kapelu, ali albanski spot sa polugolim plesačicama se uklapa u ambijent! (VIDEO)

Published

on

Albanski pjevač David Drešaj snimio je spot na Lovćenu kod mauzoleja Petra II Petrovića Njegoša, i time izazvao niz negativnih komentara na društvenim mrežama.

Spot pod nazivom “Je t’ aime” objavljen je na Jutjubu prije četiri dana, a pjevač igra ispred mauzoleja sa nekoliko plesačica.

Nastavi Citanje

Društvo

Mi znamo ko smo: Sramno saopštenje CGO!

Published

on

„Danas su, od strane jedne „progresivne” i „građanske” nevladine organizacije, objavljeni rezultati istraživanja koji srpski narod u Crnoj Gori označavaju „privilegovanim” u odnosu na ostale etničke zajednice. To je svojevrsna travestija, kojom se povlašćenima proglašavaju oni koji su decenijama diskriminisani po različitim osnovama“, navode iz organizacije „Mi znamo ko smo“.

Kako kažu, istraživanje je uvod ju dosta dublje i implikativnije probleme koji se tiču svih građana Crne Gore i njihovih, Ustavom zagarantovanih, prava.

– Ne samo da je bespredmetno i bespotrebno, u društvu koje nominalno teži građanskom karakteru, građanima postavljati pitanje o navodnoj „privilegovanosti” bilo koje etničke zajednice, već se ovakvim neumjesnim zahvatima, ugrožava, možda i stigmatizuje, označeni narod. Farsična priroda čitavog istraživanja još je problematičnija ukoliko znamo da je  Crna Gora zemlja u kojoj je, do skoro, po oficijelnim podacima, recimo, u državnoj administraciji, bilo zaposleno samo 4.8% Srba (kojih po posljednjem Popisu ima 33%), u kojoj je, od strane državnog vrha, parlamentarne većine i od strane institucija sistema, progonjena Srpska Pravoslavna Crkva, i u kojoj jezik kojim govori najveći procenat njenih stanovnika (43%) ni danas nema zasluženi status službenog jezika- navode iz ove organizacije.

Dodaju da je pogrešno s aspekta evropskih, građanskih i demokratskih principa, riskantno – pod varljivom krinkom pokušaja doprinosa društvenoj koheziji i pomirenju – bilo koju nacionalnu zajednicu markirati kao privilegovanu i povlašćenu u odnosu na ostale.

– Istovremeno, zanimljivi su i, višestruko rječiti, i momenat i prezentacija grotesknog istraživanja (sprovedenog dva dana nakon objavljivanja zvaničnih rezultata Popisa stanovništva) što – kao i sve učestaliji nasrtaji medijsko-političke konjukture na srpski narod u Crnoj Gori – može samo ukazivati na želju da se dezavuiše ambijent koji je, očigledno, mnoge zatekao i iznenadio. U tom smislu, još jednom ukazujemo na činjenicu da je na snazi diskriminatorni jezički presedan neuporediv sa ustavnim, građanskim i lingvističkim praksama bilo koje evropske zemlje, i da ova zaostavština kriminogenog i autokratskog režima pogađa upravo građane koji se nazivaju „privilegovanima” – zaključuju iz „Mi znamo ko smo“.

Nastavi Citanje

Društvo

Kusturica: Zaštitili smo Mokru Goru od sestre Mila Đukanovića!

Published

on

Proslavljeni reditelj i umjetnik Emir Kusturica izjavio je u emisiji Agape na TV Insajder da je uspio da zaštiti Mokru Goru od sestre Mila Đukanovića, Ane Kolarević,  koja je tu namjeravala da investira novac u kopanje nikla.

Kako kaže, ta pobjeda je izvojevana u vrijeme dok je Vojislav Koštunica bio premijer Srbije. Nakon toga je jedna zapadna obavještajna agencija pokrenula priču da mu je država poklonila Mokru Goru.

“To je laž koju je pokrenula jedna obavještajna služba preko jednog političara u vrijeme kada je Koštunica bio na vlasti. Istina je da smo uspjeli da zaštitimo Mokru Goru od kopanja nikla i da najljepši dio Srbije, južne djelove Tare do granice sa Drinom, zaštitimo u tri navrata. Prvi put su bili Englezi, drug put sestra Mila Đukanovića i treći put neki Šiptari koju su to htjeli da kupe preko Engleza”, podsjetio je Kusturica.

Svu hajku na njega pokrenuo je po instrukcijama sa strane lider LDP-a Čedomir Jovanović.

“Onda su Čeda Jovanović i LDP ponavljali to kao mantru, kao da su u budizam upali, da je Kusturici država dala planinu. Kusturici država nikada nije dala ništa, a kamoli planinu. Kusturica je zarađivao na svojim filmovima mnogo  novca, dok su oni stajali u redu pred tom obavještajnom službom da uzmu koju desetinu hiljada evra. Kusturica je od svog novca, za razliku od njih koji su taj novac izvozili napolju, prodajući kuću i stan u Francuskoj i sve što je imao da bi napravio Mećavnik. Mokra Gora je jedina komuna u Srbiji koja ima jednu posebnu vrstu prečistača i u rasponu od 11.000 kvadratnih kilometara sve podzemne vode su zaštićene zahvaljujući trudu koji je trajao 20 godina i države koja nam je pomagala. Sve sam kupio sam, ništa mi država nije dala“, poručio je Kusturica.

Nastavi Citanje

U Trendu