Napustili smo sastanak – ali ne i Pokret, kao što je navedeno u saopštenju onih koji očigledno pokušavaju da ga prisvoje, saopštili su Branimir Nestorović i Aleksandar Pavić osnivači pokreta Mi Glas iz naroda, čije saopštenje prenosimo integralno:
“Saopštenje za javnost, a najpre svima koji su dali svoj glas za listu „Mi – Glas iz naroda prof. dr Branimir Nestorović”
Primorani smo, nažalost, da odgovorimo na saopštenje za javnost od 21.2.2024. sa neadekvatnim potpisom ”Pokret MI – Glas iz naroda”, radi potpunog obaveštavanja javnosti, naših glasača i onih koji su svojim požrtvovanim radom doprineli našem izbornom uspehu.
Dato saopštenje iznosi nepotpunu sliku dešavanja na poslednjem sastanku osnivača organizacije MI – GLAS IZ NARODA, a brzina njegovog izdavanja nas navodi da sumnjamo u njegove prave motive. Naime, tačno je da su prof. dr Branimir Nestorović i Aleksandar Pavić napustili sastanak osnivača Udruženja građana MI – GLAS IZ NARODA održan u utorak 20.2.2024. Međutim tom napuštanju su prethodila izuzetno neprijatna i neprihvatljiva dešavanja koja su dovela do tog raspleta.
U petak 16.2.2024. posle organizacionog skupa u Pančevu, Dragan Stanojević je pokušao da isprovocira Aleksandra Pavića tako što mu je pretio fizičkim nasiljem na javnom mestu i lično ga uvredio. Razlog za Stanojevićevu nervozu je bio jednostavan. Firma zadužena za knjigovodstvo naše izborne liste nas je obavestila da ne želi više da sarađuje sa nama zbog u najmanju ruku upitnih zahteva koje joj je postavljao Stanojević, o čemu su obavešteni dr Nestorović, Siniša Ljepojević i Aleksandar Pavić.
Da su stvari bile čiste, sve bi moglo da se objasni i razjasni. Međutim, Stanojevićeva pretnja fizičkim nasiljem – koju naravno nije bio kadar da ispuni – je bio samo potvrda da tu nečega ima i da postoji opasnost da integritet našeg pokreta bude doveden u pitanje. Stoga je na pomenutom sastanku osnivača od 20.2.2024. Aleksandar Pavić otvorio sastanak tako što je ostalima izneo detalje neuspele Stanojevićeve provokacije u Pančevu, uz stav da on više ne može da sarađuje sa nekim kao što je Stanojević ni po jednom osnovu.
Dr Nestorović se složio sa Pavićem i izneo još neke detalje iz razgovora sa našom uskoro bivšom knjigovodstvenom firmom, kao i još neke negativne ocene Stanojevićevog delovanja. Zatim je izneo stav da nova stranka pod nazivom POKRET MI – GLAS IZ NARODA treba da ima predsedničko ustrojstvo, jer se dosadašnji način odlučivanja pokazao nedovoljno delotvornim, a on lično je poneo nesrazmeran teret kao nosilac liste i njeno najprepoznatljivije lice i stoga smatra da treba da ima i predsednička ovlašćenja.
U tom stavu ga je podržao Aleksandar Pavić, zajedno sa Sinišom Ljepojevićem. Međutim ostala četiri osnivača su glasala protiv stava dr Nestorovića, što je, uz neadekvatnu reakciju ostalih osnivača na neuspelu provokaciju Stanojevića, dovelo do odluke dr Nestorovića i Pavića da napuste sastanak – ali ne i Pokret, kao što je navedeno u saopštenju onih koji očigledno pokušavaju da ga prisvoje.
Naime, Pokret tek treba da se registruje po zakonu o političkim strankama, tako da on formalno trenutno ne postoji. Osnivači su u sedmicama posle izbora probali da postignu saglasnost o tome kako budući Pokret treba da izgleda i više puta prerađivali predloženi statut. Međutim, očigledno je da smo imali različita viđenja budućeg ustrojstva Pokreta – i to ne samo po pitanju oblika njegovog rukovođenja. Naša neslaganja su bila i principijelna:
– Dr Nestorović i Aleksandar Pavić su bili mišljenja da rukovodeći organ treba da se proširi za bar još troje kvalitetnih ljudi, ali su nalazili na protivljenje ostalih osnivača, koji su izgleda bili zadovoljniji sa statusom nedodirljivih prvoboraca,
– U poslednje vreme je primećeno da se Dragan Stanojević u nekim medijskim nastupima predstavlja kao ”politolog”, iako smo svesni da on ne poseduje takvu diplomu. Jedan od osnovnih principa našeg okupljanja bilo je vraćanje meritokratije i struke u vođenje javnih poslova. Mi nismo prethodno insistirali na posedovanju fakultetske diplome kao preduslovu za priključivanje Pokretu, ali smo takođe protiv lažnog ili neadekvatnog predstavljanja.
Albanski pjevač David Drešaj snimio je spot na Lovćenu kod mauzoleja Petra II Petrovića Njegoša, i time izazvao niz negativnih komentara na društvenim mrežama.
Spot pod nazivom “Je t’ aime” objavljen je na Jutjubu prije četiri dana, a pjevač igra ispred mauzoleja sa nekoliko plesačica.
„DPS je politički Černobilj i sve dok se nekorumpirani i nekompromitovani lideri DPS-a ne distanciraju od Đukanovića i narko-nasleđa neće imati podršku zapadnih partnera. To su predstavnici Kvinte jasno saopštili Živkoviću“, rekao je lider PzP-a Nebojša Medojević.
On je kazao da je očigledno da Živković nema dovoljno hrabrosti da povede ovu frakciju u DPS-u u osnivanje nove stranke koja bi se distancirala od DPS -a kao političkog krila narko-mafije i duvanskog kartela.
„Svako ko sjutra dođe na pregovore sa DPS-om politički je mrtav. Dolaskom na pregovore sa DPS-om Milatović bi pokazao zapadnim partnerima da je neupotrebljiv za ozbiljnu politiku, a Dritan da je u očajnoj političkoj poziciji i spreman na sve“, poručio je Medojević.
On je istakao i da ne očekuje da će se Duško Marković odazvati pozivu DPS-a jer je kao stari lisac dovoljno iskusan da zna da je DPS neprihvatljiv u vlasti za zapadne partnere. Marković je osnovao stranku da bude na raspolaganju zapadnim partnerima, u slučaju da im njegove političke usluge budu trebale, a da bi se zaštitio od hapšenja u akciji zapada protiv švercera kokaina i cigareta.
„Sve dok ne dođe do katarze unutra DPS-a i izdvajanja mladih nekompromitovanih ljudi u novu stranku koja neće biti pod uticajem Đukanovića i narko i duvanskog kartela, DPS će blokirati progresivne političke procese, a nove vlasti će pažnju javnosti sa svog neznanja i korupcije, pokrivati strahom od povratka Đukanovića i DPS-a na vlast. Politička odgovornost je na predsjedniku države, Skupštine i Vlade da artikulišu kurs državne politike koji će onemogućiti povratak narko kartela na vlast i sprovesti radikalne reforme neophodne za nastavak evropskog puta“, zaključio je on.
Nove ideje plaše ljude koji žive u prošlosti i na prevaziđenim tekovinama. Tako je i sa idejom decentralizacije vlasti koja se polako budi u Crnoj Gori, ponajviše i najbrže u Budvi.
Iako je riječ o trendu koji donosi ogroman napredak na planu funkcionalnosti, operativnosti, brzine rada… samim tim i kvaliteta lokalnih samouprava, sa njim se ne mire politički subjekti okoštalih struktura, naviknutih da se „misli iz jedne glave“. To je razlog zbog čega su se maltene sve partije i pojedinci koji su godinama kreirali tokove na političkoj sceni Crne Gore, ujedinili u otporu procesu decentralizacije vlasti, naročito u Budvi, gradu koji većina njih doživljava kao plijen.
Matrica kojom se ove okoštale političke strukture, ponekad i samo fiktivno suprotstavljene, je poznata: i jedni i drugi navodno brane državu i to, da tragikomedija njihove politike bude veća – jedni od drugih. Naravno, sa ciljem da se nanese šteta nekom trećem a u ovom slučaju to su oni koji se zalažu za decentralizaciju. Na primjeru Budve, ključni protivnik „okoštalih“ je strana koja se zalaže za to da se ovim gradom ne upravlja iz Podgorice i za interes partijskih centrala u Glavnom gradu.
Rukovođenje Budvom iz Budve, većina struktura koje plaši proces decentralizacije, doživljava kao gubljenje pozicija na državnom nivou. Otuda i desant „partijskih lidera“ sa kancelarijama u Podgorici i u ovoj predizbornoj kampanji u Budvi.
Isto je „porijeklo“ i podmetanja da se građanska lista „Budva naš grad“ sprema za koaliciju sa DPS-om. To je zapravo ključni adut okoštalih struktura u borbi protiv novih ideja i mladih ljudi koji je nose u Budvi: da sijanjem straha kod građana smanjuju izlaznost na izborima i time povećavaju uticaj svoje, sve malobrojnije „biračke mašine“, podmazane benefitima koje donosi državna vlast. U prevodu: borba za osvajanje vlasti u Budvi, za njih je bitka za čuvanje svojih fotelja.
DPS je u toj igri već četiri godine „babaroga“ koja služi za odbranu zauzetih funkcionerskih položaja i benefita koje oni nose. Briga o Budvi zato se, u ovim krugovima, rađa samo u predizbornim periodima. Samo tada se vječiti partijski lideri i njihovi vječiti „najbliži saradnici“ sjete da grad koji samo prihodima od turizma puni budžet države sa preko pola milijarde eura, nema bolnicu i porodilište.
Ta igra odgovara i DPS-u, jer je politika „zavadi pa vladaj“ nastala u njihovoj radionici, pa su nove ideje o pomirenju, zajedničkoj borbi za opšte dobro i mladi ljudi koji je nose, prepoznati kao opasnost a ne šansa. Jer, kao što su samo „arhineprijatelji Crne Gore“ iz matriksa bivšeg režima bili poželjni da budu opozicija DPS-u, tako je svaka pojava novih snaga, ljudi koji nose suštinske promjene, rizik za „bivše“.
Zbog gorenavedenih fenomena, i dešava se to da opštinsku vlast u Budvi koja je sačuvala 41 miliona eura građana samo u parnici sa austrijsko njemačkim koncernom WTE, a o čijem odnosu prema gradu svjedoči i činjenica da na računu Budve trenutno ima 17 miliona eura, „okoštale strukture“ prepoznaju kao problem.
Ovakav odnos najbolje ilustruje za šta se to ove strukture zbilja bore. Bivši režim je to savršeno predstavio korupcionaškim aferama u kojima je Budvi umalo nanijeta šteta od preko 100 miliona eura. Od tog i sličnih dostignuća bivše vlasti, još uvijek branimo građane Budve i ironija je da iz pojedinih strutkura nove državne vlasti optužuju one koji se suštinski bore protiv tekovina DPS-a u Budvi, planiraju da idu sa njima u koaliciju! Posebno kada takvo mešetarenje stiže od pojedinaca koji u svojim kabinetima dovlače osvjedočene kadrove bivše vlasti, naročito istaknute u jurišu na imovinu crkve.
Sve se zapravo svodi na to da se zaustavi proces decentralizacije, spriječi postojanje lokalne samouprave koja ne zadovoljava interese pojedinaca koji su zaposjeli fotelje u državnoj vlasti, već radi isključivo za račun građana Budve.
Tu je i problem pojedinih struktura iz podzemlja koje su u Budvi minulih godina često mijenjale političke pozicije tragajući za stranom s kojom će najbolje moći da se nagode zarad ostvarenja svojih interesa, koji naravno nemaju veze sa interesima građana. Uoči prethodnih i ovih izbora, budvansko podzemlje se, ne slučajno, ušančilo u taboru u kojem je najveća disproporcija između apetita i potencijala nominalnih predvodnika tog političkog činioca. „Ne slučajno“ jer opisana disproporcija predstavlja preporuku za saradnju sa podzemljem.
Građani Budve potvrdu ove konstatacije o disproporciji apetita i potencijala najbolje vide u tekućoj predizbornoj kampanji jer pojedinih predvodnika izbornih lista nema u javnim nastupima, predizbornim debatama. I ovaj, nadasve komičan detalj, otkriva Budvanima ko se sve, i sa kakvim namjerama, bori za vlast.
Na građanima je da odaberu opciju koja će sačuvati grad od zadovoljavanja ličnih interesa okoštalih struktura sa foteljama u Podgorici, i njihovih partnera iz podzemlja. Za to je potreban masovan izlazak na izbore 17. novembra jer mala izlasnost odgovara upravo onima koji se oslanjaju na „biračku mašinu“ kreiranu za zadovoljavanje privatnih interesa vječitih lidera i njihovih poslovnih partnera.