Connect with us

Glas naroda

Pod tepihom više nema mjesta

Published

on

PIŠE: Branko PAVLOVIĆ (RT)

Znate kad za nekoga kažemo „ma, on ne rešava probleme, samo ih gura pod tepih“? E, pod tim zapadnim (američkim) tepihom više nema mesta. Tepih izgleda groteskno, a i može da se padne hodajući po njemu i kad niste g. Bajden. O tome govorim u ovom tekstu.

KiM, Srpska

Stiglo se do kraja. Od silnih priča o vrednostima, visokim standardima, ljudskim pravima… došlo se do proste direktive Zapada: otimamo vam i Kosovo i Metohiju i Republiku Srpsku. Prosto vam otimamo, a vi Srbi treba da se složite s tim, a poželjno je da i iskazujete radost zbog toga. Slaganje sa otimačinom je obavezno, a iskazivanje radosti je opciono (za sada).

Kršenje međunarodnog prava – pod tepih. Izazivanje nestabilnosti i provociranje mogućih sukoba – pod tepih. Izostanak bilo kakve validne argumentacije – pod tepih. Uništavanje razvojnih ljudskih potencijala, jer će sve najbolje napustiti ove prostore ako se otimačina sprovede – pod tepih.

Jedini ustupak je da bi tepih mogao biti pirotski.

Ukrajina

Od prognoziranog brzog poraza Rusije stiglo se u svim izjavama Zapada do teško održive odbrane Ukrajine. Uz napomenu da su teritorijalni gubici Ukrajine neminovni.

Vojni slom Rusije – pod tepih. Pomoć Ukrajini, koliko god bude potrebno i koliko god dugo bude bilo potrebno – pod tepih. Ekonomski slom Rusije – pod tepih. Politički slom Rusije – pod tepih. Mobilisanje NATO snaga kao prevencija pobede ruske vojske u Ukrajini – pod tepih.

Evropska unija

Od prosperiteta na osnovu sleđenja američkih interesa, uz koje će i EU postići zavidan razvoj, stiglo se do iscrpljujuće „klackalice“ inflacije i stagnacije, produžene i sve obuhvatnije recesije i značajnih političkih tenzija u okviru gotovo svih država EU.

Bajke o prosperitetnim mogućnostima zelene agende – pod tepih. Poštovanje ustava i zakona – pod tepih. Tvrdnje o stabilnom i rastućem životnom standardu – pod tepih. Demokratija – pod tepih.

Bliski istok

Od moralne nadmoći Zapada i Izraela, stiglo se do potpunog gnušanja celog ostatka sveta prema Izraelu i SAD. Od egzaltacije o tome kako će izraelske odbrambene snage za nekoliko dana da počiste borce Hamasa, došli smo do toga da nakon tri meseca sami visoki oficiri Izraela kažu da će morati da ratuju još šest meseci. Protiv 40 ili nešto više hiljada boraca Hamasa. I to ne obazirući se, a ja mislim i namerno uništavajući civilno stanovništvo u Gazi.

Prava dece na život – pod tepih. Prava ostalih civila na život – pod tepih. Pravo na ishranu i lečenje – pod tepih. Navodna neprikosnovena vojna nadmoć – pod tepih. To da eskalacija sukoba u regionu vodi Izrael u potpunu propast – pod tepih. Izraelci koji su taoci i njihova sudbina – pod tepih. Ugled Amerike u tom regionu – pod tepih sve za račun Netanjahua.

SAD

Amerika beleži privredni rast ali je on u celini zasnovan na: budžetskom deficitu SAD (to će reći na novim zaduženjima, a ne na vitalnosti privrednog sistema), prelivanju bogatstva iz Evrope ka SAD (naročito iz Nemačke) i uobičajenim pozicijama dolara i berze. Stvarnih fundamenata za održivi razvoj nema.

Problemi sa odnosom referentne kamatne stope, inflacijom i privrednim rastom se zgušnjavaju. I nema dobrog rešenja.

Naime, polovina javnog duga SAD, a to je 17 hiljada milijardi dolara, dolazi na naplatu ove i sledeće godine (nešto manji deo od toga i 2026). Ako se kamata ne spusti, ti dugovi će se plaćati novim zaduživanjem, ali sada po mnogo većim kamatama nego u vreme nastanka tih dugova. Ako se kamata smanji, biće nešto lakše, ali će se vratiti inflacija.

Pored toga, velike banke su ranije kupile obveznice sa manjim prinosom (kamatom) i ako se nastavi sa ovim višim kamatnim stopama na nove obveznice, te banke će stalno knjižiti manji prinos od konkurencije. A to preti da deponenti tih velikih banaka prosto povuku svoje depozite i pređu kod konkurencije koja sada ima finansijskog prostora da im ponudi nešto povoljnije uslove. Dakle, zahtev izvesno ide ka FED-u da smanji referentnu kamatnu stopu. Ali onda opet sledi inflacija i neodgovorno investiranje.

Nezavisno od prethodno navedenog, ove godine će više od 500 (možda i svih 700) od hiljadu manjih banaka u SAD bankrotirati. Iz sasvim drugih razloga, pre svega velikih potresa u oblasti građevinarstva, zbog čega njihovi klijenti neće moći da vrate kredite. To će dodatno snažno uzdrmati finansijski sektor i posledično dovesti do velikog usporavanja u realnom sektoru privrednih aktivnosti.

A tome onda treba dodati sve probleme izbornog ciklusa, pa i šokove za američku javnost kada se izvan SAD u svetu bude događalo sve suprotno od onoga što su im njihovi mediji najavljivali.

Realna vojna nemoć SAD da efikasno reši zadatke koje joj postavlja politički vrh (misli se, naravno, izvan nominalnih državnih funkcija) – sve se to gura pod tepih. Strukturni problemi privrednog sistema SAD – pod tepih. Nemogućnost da se narasle tenzije razreše na osnovama postojećeg političkog sistema – pod tepih. Gubitak (relativni) finansijske i tehnološke nadmoći u svetskim okvirima – pod tepih. Potpuni gubitak „meke moći“ izvan zapadne sfere uticaja – pod tepih.

Možda je najbolja ilustracija za tvrdnju da pod tepihom nema više mesta pokušaj da se sudski zabrani političkom konkurentu da učestvuje na izborima. Slične ideje su i prema AfD u Nemačkoj. To sad, međutim, ostaje na najvidljivijem mestu politike, koja je suštinski krahirala. I to se ne može gurnuti pod tepih.

A ko stvarno napreduje? Pa, ona društva koja ne guraju probleme pod tepih, nego o njima raspravljaju, nalaze rešenja, pa ih u hodu menjaju ako se pokaže da prvi pokušaj nije dobar. Društva koja, u osnovi, veruju svom narodu.

To je veoma poučno i za Srbiju. Nikakvo sleđenje propalih ideja Zapada, nikakvo odstupanje od temeljnih uverenja naroda, i vođenje politike koja će otvarati razvoje perspektive, a ne zarad stranih interesa rizikovati pad u bankrotstvo.

Konkretno to znači: ne zaduživati se za projekte kao što je Ekspo, vratiti infrastrukturu „Telekomu“, ne temeljiti razvoj na direktnim stranim investicijama, potpuno promeniti monetarnu politiku, ostvariti realnu kontrolu nad novčanim tokovima, osloniti se na domaću pamet, povećati efikasnost svih sistema. Ukratko, zahvaliti se MMF-u na saradnji.

Guranje pod tepih ima svoja ograničenja i ako si Amerika. Ali je guranje pod tepih za Srbiju još mnogo opasnije i skuplje.

(RT Balkan)

Glas naroda

Talas funkcionerskog turizma u Budvi i „dupli pasovi“ sa DPS-om

Published

on

Nova predizborna kampanja u Budvi donijela nam je nakon petomjesečnog zatišja i novi „talas funkcionerskog izbornog turizma“, s njim i iznenada probuđenu brigu stranačkih čelnika iz Podgorice za probleme stanovnika našeg grada.

Ova struktura turista je, uz brigu za probleme Budvana od kojih je većina onih koji treba da se riješe u Vladi čije je sjedište u Glavnom gradu, gdje pomenuti „stoluju“, donijela i indikativnu brigu za to ko će s kim kreirati vlast nakon izbora. „Indikativnu“ zbog toga što se briga svodi na insinuacije o tome ko bi od konkurenata partija koje ovi „turisti“ reprezentuju, mogao nakon izbora da pregovara sa njima navodno mrskim DPS-om, a rola najsumnjivijeg je, očekivano, pripala grupi „Budva naš grad“ koja nema centralu u Podgorici a uživa ogromnu podršku birača.

Riječ je, zapravo, o istoj recepturi s kojom su pojedini konstituenti nove vlasti nedavno ratovali protiv konkurenata koji iskreno pripadaju anti-DPS taboru u predizbornoj kampanji u Podgorici. Matrica je prepoznatljiva: politički subjekat od čijeg rezultata organizatori hajke strahuju, konstantno se dovodi u sumnju da sprema savez sa DPS-om, ne bi li se na taj način umanjio njen izborni rezultat. Ovu igru „licencirani borci protiv DPS-a“, koji često imaju sjajne i unosne privatne relacije sa funkcionerima bivšeg režima i ne smeta im da u njihovim kabinetima sjede provjereni kadrovi Mila Đukanovića, primjenjuju već dugo. Nekada su na taj način čuvali status lidera pozicije, a sada čuvaju fotelje u novoj vlasti.

U tekućoj predizbornoj kampanji u Budvi, međutim, stari glumci igraju ovu predstavu nervoznije nego ikada dosada, valjda svjesni da im ponestaje mašte, i da su pročitani. Nervozu podižu i sve češći zvižduci iz auditorijuma u kojem ima sve manje mladih.

Predsjednik SAD sredinom 19. vijeka Abraham Linkoln, sjajno je objasnio problem s kojim se sada u Budvi suočavaju pomenuti „čuvari fotelja“ u vladinim i Skupštinskim kancelarijama u Podgorici, sentencom: „Možeš lagati neke ljude svo vrijeme, možeš lagati sve ljude neko vrijeme, ali ne možeš lagati sve ljude svo vrijeme!“ Za „čuvare fotelja“ problem je i što nisu valjano razumjeli ovu pouku, pa su čak i preko medija van Crne Gore, pokušali još jednom da plasiraju laž da grupa građana „Budva naš grad“ šuruje sa DPS-om.

Neko bi ovakvo insitiranje na neistini okarakterisao kao političko šibicarenje, koje je odraz nedostatka ideja, talenta i, prije svega argumenata. Kako bi se drugačije moglo opisati insistiranje na opseni, ali i potpunom izostanku zdrave političke polemike, razmjene argumenata?

Model političke borbe ove grupe, utisak je odavno prevaziđenih i političara bez harizme, protiv subjekata koje prepoznaju kao konkurenciju, sveo se isključivo na podmetanja u kojima je krunsko ovo da njihov konkurent sprema koaliciju sa DPS-om. Naravno, Demokratska partija socijalista odavno je naviknuta na duple pasove sa vječitim stranačkim liderima iz njihove nekadašnje opozicije, pa je jedva i sada dočekala novi „centaršut“ da odglumi kako su joj, oni koji nabacuju igru, zapravo ljuti neprijatelji.

Grupa građana „Budva naš grad“ koju predvodi Nikola Jovanović, je i uoči izbora održanih 26. maja ove godine, nakon kojih nije ni pregovarala a kamoli pokušala da formira vlast sa DPS-om, ponovila i na početku kampanje za predstojeće izbore da će se držati principa da vlast u Budvi neće praviti sa stožerom bivšeg režima ali ni sa Novom srpskom demokratijom, bar dok ne dokaže da se očistila od uticaja kriminogenih struktura.

Principijelnost je dokazana ljetos, i nema razloga da se iko boji kako će drugačije biti nakon 17. novembra, mada je jasno da nas nakon predstojećih izbora čeka mnogo lakši i jednostavniji put do formiranja vlasti.

„Čuvari fotelja“ su, očigledno, u očajničkoj nadi da mogu da promjene tok procesa koji donosi smjenu generacija ali i organizacija na crnogorskoj političkoj sceni, koja je otpočela u Budvi ali se razvija i u drugim gradovima, pribjegli „duplom pasu“ sa DPS-om koji su toliko puta odigrali i minulih decenija. Kao i uvijek – na štetu građana a na svoju ličnu korist!

Upravo zbog ovakve igre, grupa građana „Budva naš grad – Nikola Jovanović“ je javno ponovila da će se držati principa saopštenog uoči prethodnih izbora – da neće formirati vlast sa onima protiv kojih su se njeni članovi borili 30 godina, a koji su odgovorni za maltene sve glavne devijacije u našem društvu, ali ni sa onima koji namjeravaju da taj model vladanja primjenjuju u budućnosti.

budva naš grad
foto: Budva naš grad – Nikola Jovanović

U ovoj poslednjoj stavki je, zapravo, i suštinska „linija fronta“ predstojećih izbora u Budvi: „čuvari fotelja“ u Podgorici (i njihovi poslušnici u Budvi), pomislili su da je isplativo preuzeti model kojeg se DPS držao decenijama. Model koji podrazumijeva apsolutnu kontrolu poslovnih tokova, spregu sa organizovanim kriminalom i uništavanje politčkih konkurenata dezinformisanjem i dezavuisanjem javnosti preko kontrolisanih medija i armije botova.

To vrijeme je, na sreću prošlo, i „novi Milo Đukanović“ se bar u dogledno vrijeme neće ponoviti (čak ni sa AliExpress-a), naročito u Budvi u kojoj je načet i bivši režim. Kao i prije četiri godine, ovaj grad ponovo će biti centar promjena koje podrazumijevaju, prije svega, pozitivnu selekciju.

Građani Budve imaju u tekućoj predizbnornoj kampanji priliku da, možda i kao nikada ranije, prepoznaju ko se i sa kakvim potencijalom za rad u javnom interesu bori za njihove glasove. Nedostatak znanja, talenta i vještina ne može da se sakrije bježanjem od javnosti, skrivanjem iza šefova iz podgoričkih centrala i prljavom kampanjom.

Ali, u skladu sa onom narodnom da „ne pada snijeg da prekrije brijeg“ i ova predizborna kampanja, idealna je prilika da se pokaže javnosti koliko ko zna i na šta su sve spremni oni kojima neznanje i antitalenat ne smetaju da se šibicarskim opsenama bore za fotelje.

(lista Budva naš grad – Nikola Jovanović)

Nastavi Citanje

Glas naroda

Peković: Dok sam sponzorima botova valjao, nije se preispitavlo moje srpstvo

Published

on

PIŠE: Neđeljko Neđo PEKOVIĆ

Nisam od juče na ovom svijetu i nisu mi nepoznati prljavi obračuni kojima se ponekad služe akteri poliitčkih ratova, iako u istim nikada nisam učestvovao, naročito ne skrivajući se iza lažnog imena i identiteta. Ali ovakvo odsustvo časti kakvo su pokazali botovi političke organizacije kojoj sam mnogo puta valjao, u aktuelnom predizbornom ratu u Budvi, dosada nisam vidio, niti vjerovao da postoji.

Sponzori botova koji su poslednjih dana i mene počeli da predstavljaju kao pripadnika Kavačkog klana, dobro znaju da nisam član nijednog klana, nikakve kriminalne grupe, i da sve bitke vodim ne skrivajući se ni od koga, uvijek spreman da se pogledam u oči sa onima koji misle da sam ih na neki način oštetio. Ovog puta, problem je, međutim, što sponzori kampanje u kojoj se njihovi vojnici skriveni iza lažnih imena i sa mnom obračunavaju pervertnim lažima, znaju koliko im ništa ne dugujem i koliko oni to meni ne mogu da kažu.

Makar zbog svih onih protesta u kojima se branilo njihovo pravo da nakon smjene DPS-a budu dio vlasti! Makar zbog grupe „Narod se pita“ koju sam pokrenuo u borbi da oni budu u aktuelnoj vladi… A to je samo djelić mog angažovanja u borbi protiv bivšeg režima, protiv pokušaja otimanja naših svetinja, protiv tiranije DPS mafije… Borbe koja ne traje od 30. avgusta 2020. već mnogo, mnogo duže.
I nakon svega, dočekao sam da me botovi onih čije sam pravo da budu dio vlasti nakon pada režima Mila Đukanovića, prozivaju da sam bivši Srbin i podvaljuju svakakve gadosti na svojim lažnim profilima po društvenim mrežama!? Možda bi bilo interesantno da se identiteti ovih botova otkriju, pa da se vidi kakve su to „Srbende“ koje Neđa Pekovića prozivaju da je bivši Srbin, a ne vide „baterije“ u srpstvu i novopečeno „europejstvo“ kod onih koji ih plaćaju!

Policija je dužna da reaguje povodom podmetanja da sam član Kavačkog klana, i obavezna je da sankcioniše odgovorne za plasiranje ovakvih i sličnih laži. Strpljivo čekam reakciju nadležnih. A do tada, vojevaću samo sa sponzorima prljave bot kampanje jer su odbranu fotelja u kojima sjede i mojom i zaslugom mojih saboraca, počeli da vode pokvarenije nego što je u ona najcrnja vremena DPS mafija koja mi je mnogo duže nego njima radila o glavi. To što svoju žrtvu nisam naplaćivao kao mnogi, posebno pojednci na zauzetim položajima u novoj vlasti, ne znači da ću se miriti sa progonom naslednika DPS kartela.

Ispratili smo mafiju koja nas je tlačila tri decenije, ispratićemo i svakoga ko je pomislio da može istim metodama da se obračunava sa neistomišljenicima u ovom novom vremenu. Nije ovo nikakva prijetnja, ovo je obećanje svima koji pomisle da mogu bez kazne da blate, podvaljuju i crtaju mete ljudima koji nisu pristali na njihove igranke.

Nastavi Citanje

Glas naroda

Budva naš grad: Šibicarska podvala da šurujemo sa DPS-om odraz panike prevaziđenih

Published

on

Recepturu kojom su nedavno ratovali protiv konkurenata koji iskreno pripadaju anti-DPS taboru u predizbornoj kampanji u Podgorici, Nova srpska demokratija i partije koje su pristale da joj budu sateliti, pokušavaju sada da primijene i u Budvi. Nepotpisani PR tekst u beogradskim Novostima naslovljen „GRAĐANI ŠOKIRANI DEBATOM NA RTV BUDVA: DPS oštro napada Mikijelja, a brani Nikolu Jovanovića“, potvrđuje ovu konstataciju. Ali i govori o potpunom izostanku ideja i talenta u redovima NSD-a i satelita koji su zaboravili na krilaticu: „Možeš lagati neke ljude svo vrijeme, možeš lagati sve ljude neko vrijeme, ali ne možeš lagati sve ljude svo vrijeme!“Model političke borbe ove grupe odavno prevaziđenih i političara bez harizme i elementarnog znanja, protiv subjekata koje prepoznaju kao konkurenciju, sveo se isključivo na podmetanja u kojima je krunsko ono da njihov konkurent sprema koaliciju sa DPS-om. Naravno, Demokratska partija socijalista naviknuta na duple pasove sa vječitim stranačkim liderima iz njihove nekadašnje opozicije, jedva je dočekala novi „centaršut“ da odglumi kako su joj, oni koji nabacuju igru, zapravo ljuti neprijatelji. Stara šema veterana obmana.

U NSD-u su, međutim, zaboravili da ovom opsenom ne mogu neograničeno puta da varaju javnost nanoseći štetu konkurentima. Čak i kada se sakriju iza nepotpisanog PR teksta dnevnika čijem ugledu ne priliči ovakav šibicarski članak kojim je valjda trebala da se obmane javnost kako se grupa građana „Budva naš grad“ predvođena Nikolom Jovanovićem sprema za koaliciju sa DPS-om.
Kao i uoči izbora održanih 26. maja ove godine, nakon kojih nismo ni pregovarali sa DPS-om niti namjeravali sa njima da formiramo vlast, mi smo ponovili principe kojih ćemo se držati i nakon ovih predstojećih: vlast u Budvi nećemo praviti sa stožerom bivšeg režima ali ni sa Novom srpskom demokratijom, bar dok ne dokaže da se očistila od uticaja kriminogenih struktura. Da se držimo principa, potvrdili smo ljetos, i nema dileme da ćemo ga se držati i nakon 17. novembra, mada je jasno da nas nakon ovih izbora čeka mnogo lakši i jednostavniji put do formiranja vlasti.
Upravo, svjesni te činjenice, u NSD-u su pomislili da starim šibicarskim štosem mogu da promijene tok političkog procesa koji je započeo ne samo na lokalnim izborima Budvi, a koji donosi nove ideje i mlade i nezavisne ljude u rukovodećim strukturama lokalnih samouprava. Baš to saznanje unijelo je paniku među onim političarima koji su u potpunosti preuzeli matricu vladavine DPS-a, koja podrazumijeva spregu sa organizvanim kriminalom i zadovoljavanje interesa malog kruga partnera vlasnika partija na štetu građana. Otuda i ovaj poslednji „dupli pas“ NSD-a i DPS-a – prvi varaju građane da su jedino oni iskreni protivnici bivšeg režima, a drugi da imaju koalicioni potencijal da se opet ušunjaju u vlast.
Upravo zbog ovakvog odnosa, mi smo i javno ponovili da ćemo se držati principa saopštenog uoči prethodnih izbora – nećemo formirati vlast sa onima protiv kojih smo se borili 30 godina a koji su odgovorni za maltene sve glavne devijacije u našem društvu, kao što nećemo ni sa onima koji namjeravaju da taj model vladanja primjenjuju u budućnosti.
Vrijeme je za istinske promjene i pozitivnu selekciju. Građani Budve imaju u tekućoj predizbnornoj kampanji priliku da, možda i kao nikada ranije, prepoznaju ko se i sa kakvim potencijalom za rad u javnom interesu bori za njihove glasove. Nedostatak znanja, talenta i vještina ne može da se sakrije bježanjem od javnosti, skrivanjem iza šefova iz podgoričkih centrala i prljavom kampanjom.
Ali, u skladu sa onom narodnom da „ne pada snijeg da prekrije brijeg“ i ova predizborna kampanja, idealna je prilika da se pokaže javnosti koliko ko zna i na šta su sve spremni oni kojima neznanje i antitalenat ne smetaju da se šibicarskim opsenama bore za fotelje.

Nastavi Citanje

U Trendu