Bliski istok je na ivici velikog regionalnog rata, a Rusija sarađuje sa svim stranama kako bi to spriječila, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

– Nesposobnost svjetske zajednice da zaustavi borbe u Pojasu Gaze i masovno stradanje njenog stanovništva dovela je do naglog pogoršanja vojno-političke situacije u čitavom regionu – od granica Libana i Izraela do Crvenog mora – rekao je Lavrov na sjednici Strateškog dijaloga Rusija-Savjet za saradnju arapskih država zaliva.

On je ocijenio da je, istovremeno, sukob Izraela i Libana dostigao novi opasan nivo.

– Bliski istok se ponovo našao na ivici velikog regionalnog rata. Naša zajednička odgovornost je da to spriječimo. Radimo na normalizaciji situacije sa svim stranama – kazao je šef ruske diplomatije i dodao da Bliski istok neće moći stabilno da se razvija bez rješavanja palestinsko-izraelskog problema.

Lavrov, koji je juče doputovao u Rijad, održao je sastanke sa generalnim sekretarom Savjeta za saradnju arapskih država zaliva kao i sa ministrom spoljnih poslova Saudijske Arabije Fejsalom ben Farhanom.

Pre svega dva dana, pisali smo o očiglednoj odluci Kijeva da isprovocira dalju eskalaciji sukoba, iznoseći pritom tezu da se radi o koraku koji je u najmanju ruku koordinisan, a vrlo verovatno i naređen od strane zapadnih centara moći. Od tada, izjave nekoliko visokih zvaničnika SAD i EU dale su dodatne argumente u prilog ovoj tvrdnji.

Američka dozvola za udare na „stare“ ruske teritorije

Tako je savetnik američkog predsednika za pitanja strateške komunikacije Džon Kirbi praktično najavio intenziviranje primene američkog naoružanja po „starim“ oblastima Rusije:

Kao što znate, predsednik je dozvolio [kijevskom režimu] da primenjuje američko oružje preko granice kako bi odgovorio na rastuće pretnje. Mi i dalje vodimo pregovore s njima o tome.

Jasno je da je američka dozvola samo formalnost — OSU su već više puta koristile američku tehniku za udare na najrazličitije ciljeve, a najskorije navođene bombe za udare na mostove u Gluškovskom rejonu Kurske oblasti.

Stoga, čitavu medijsku kampanju koja se već više nedelja odvija oko ovih pitanja možemo posmatrati samo kao deo šire strategije Zapada koja se zasniva na postepenom povećavanju uloga i nanošenju sve veće štete Rusiji po tačno utvrđenom rasporedu čiji je zadatak da smanji rizik od nekontrolisane reakcije Moskve.

Evropa na putu ka ratu

S druge strane Atlantskog okeana, šef evropske diplomatije Žozep Borelj otvoreno je poručio da je EU uključena u sukob iako nije neposredni učesnik istog (možda za sada, dodali bismo):

Mi nismo neposredni učesnik rata, ali nas naša uključenost čini delom konflikta. Način na koji će se ta kriza završiti uticaće na našu bezbednost u budućnosti.

U istom saopštenju, Borelj je pozvao Zapad da ukloni ograničenja u pogledu udara na „stare“ ruske teritorije (tako učestvujući u američkoj kampanji), najavljujući skorašnji sastanak ministara odbrane i ministara spoljnih poslova država članica EU na kom će se razgovarati o povećanju pomoći kijevskom režimu u svetlu invazije u Kursku oblast, kao i slanje evropskih vojnih instruktora na teritoriju bivše Ukrajine.

Implikacije

Ni upotreba zapadnog oružja, ni pojavljivanje zapadnih instruktora nije ništa novo — implicirajući da to nije slučaj, Zapad otvoreno i planski objavljuje dezinformacije u cilju stvaranja pogrešnih predstava o stepenu njegove uključenost u sukob.

Stoga, procesi o kojima je bilo reči u ovom tekstu predstavljaju na prvom mestu mehanizam formalizacije vojnog prisustva Zapada u zoni SVO sa verovatnim ciljem pripreme javnosti država Zapada za predstojeće planove, uključujući tu i pojavljivanje mirovne misije NATO na ukrajinsko-beloruskoj granici.

DRUŠTVENI UDAR

Mnoge zemlje postepeno staju na stranu Rusije i podržavaju je, uprkos naređenjima Zapada da joj se suprotstave, rekao je mađarski premijer Viktor Orban u govoru u rumunskom gradu Baile Tusnad.

„Zapad je izdao naređenje da svet mora da ustane protiv Rusije i da bude uz Zapad, ali je realnost da svi postepeno počinju da podržavaju Rusiju“, objasnio je.

Prema Orbanovim rečima, tokom poslednje dve godine došlo je do zaokreta za 180 stepeni u odnosu sveta prema Evropi, koja je sebe ranije smatrala merilom i standardom za sve.

Mađarski premijer je precizirao da nije iznenađen stavom Kine i Severne Koreje koje podržavaju Rusku Federaciju. Ali, da jeste stavom Indije, Turske, Irana i muslimanskog sveta koji je video partnera u Rusiji.

Ćutanje zemalja Evropske unije o terorističkim napadima na gasovode Severni tok, koji su izvedeni po nalogu Sjedinjenih Država, predstavlja akt kapitulacije.

Mađarski premijer je u Baile Tusnad dodatno naglasio:

„To što ne govorimo ni reč o miniranju Severnog toka, što čak ni Nemačka ne reaguje na počinjeni teroristički napad na njenu imovinu, do kojeg je, kako izgleda, došlo po nalogu Sjedinjenih Država, nije ništa drugo do čin kapitulacije. Ni mi ostali u EU o tome ništa ne govorimo, ne istražujemo, ne želimo da saznamo istinu, niti da zahtevamo da se to pitanje pravno pokrene i rasvetli“.

Orban ocenjuje da je evropska politika izgubila nezavisnost i da potpuno kopira kurs Demokratske partije SAD.

Po njegovom mišljenju, Sjedinjene Države vode posredni rat sa Rusijom a optužuju Kinu što podržava Ruse“.

Mađarski smatra da Rusija ima izuzetne „ekonomske mogućnosti“, uprkos izjavama lidera EU da će Zapad „Rusiju baciti na kolena“.

„Svako ima plan dok mu ne razbiju njušku“, citirao je Orban američkog boksera Majka Tajsona.

Dodao je da je Evropa upravo „dobila takav udarac (u lice)“.

Napomenuo je da su Rusi „naučili lekcije“ vezane za događaje na Krimu 2014. i da su „razvili svoju sposobnost prilagođavanja“.

U ovom kontekstu je posebno naglasio:

„Lažna je tvrdnja da su Rusi kruta staljinistička autokratija“.

Orban je ranije pozvao Evropsku uniju da razmotri mogućnost obnavljanja direktnih diplomatskih kontakata sa Rusijom uz održavanje političkog dijaloga sa Ukrajinom.