Gerhard Šreder je rekao da je Njemačkoj potrebna ruska energija i da si ne može priuštiti da se odvoji od Moskve.

Progonjen od strane međunarodnih medija i omražen u svom rodnom gradu zbog bliskih veza sa Rusijom, bivši njemački kancelar Gerhard Šreder insistira da su Njemačkoj potrebne ogromne zalihe energije Rusije da bi održala svoju industrijsku moć.

Dok se njemački lideri distanciraju od poziva na embargo na uvoz ruske nafte i gasa, “Njujork” tajms je objavio intervju sa Gerhardom Šrederom, bivšim kancelarom zemlje koji je nadgledao izgradnju prvog gasovoda iz Rusije u Njemačku – “Sjeverni tok”, i nastavio da savjetuje više ruskih energetskih kompanija.

Šreder, koji je i dalje lično blizak ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu, suočio se sa oštrim kritikama kod kuće zbog svoje uloge u podsticanju zavisnosti Njemačke od ruskog gasa (iako je njegova naslednica Angela Merkel odbila da umanji to oslanjanje). Njegov omiljeni fudbalski tim, Borusija Dortmund, zahtevao je od njega da osudi Putina, a njegove bivše kolege iz Socijaldemokratske partije pozvale su na njegovo isključenje, i da mu se oduzme titula počasnog građanina njegovog rodnog grada Hanovera, što je i učinjeno.

Poslednji bivši njemački lider kome je oduzeto počasno zvanje Hanovera bio je Adolf Hitler, piše Tajms.

Međutim, Šreder insistira da su Rusija i Njemačka potrebne jedna drugoj.

„Potrebni su im nafta i gas da obezbede budžet. I potrebni su nam nafta i gas da se grejemo i da održimo privredu“, naveo je on.

„Njemačkoj industriji su potrebne sirovine koje Rusija ima. To nisu samo nafta i gas, to su i retki metali, a to su sirovine koje se ne mogu jednostavno zamijeniti“, dodao je Šreder.

On nije sam u tom pogledu. Dok je Merkelova prkosila prijetnjama sankcijama iz SAD-a i nastavila sa gasovodom “Sjeverni tok 2”, aktuelna vlada predvođena SPD-om odbacila je skoro završen projekat u roku od nekoliko dana zbog ruske vojne operacije u Ukrajini. Sa istom vladom koja nastavlja sa zatvaranjem tri preostale njemačke nuklearne elektrane, lideri u Berlinu shvataju da bi njemačka ekonomija mogla da propadne bez ruske energije.

„Uopšte ne vidim da bi embargo na gas okončao rat“, rekao je kancelar Olaf Šolc za njemački nedeljnik “Der Špiegel” u petak.

„Želimo da izbjegnemo dramatičnu ekonomsku krizu, gubitak miliona radnih mjesta i fabrika koje se nikada više neće otvoriti. To bi imalo ozbiljne posledice za našu zemlju, za celu Evropu, a takođe bi ozbiljno uticalo na finansiranje obnove Ukrajine.

Njemački industrijalci su zauzeli sličan stav. BASF, najveća svetska hemijska kompanija, upozorila je prije nekoliko nedjelja da će zaustaviti proizvodnju ako se prekine uvoz gasa iz Rusije. Šef Saveza njemačke industrije takođe je izjavio da bi embargo na gas doveo do „sloma naših industrijskih mreža“.

Gas je često roba o kojoj se najviše priča kada je reč o energetskim odnosima Berlina i Moskve, s obzirom na činjenicu da Njemačka uvozi više od polovine svog prirodnog gasa iz Rusije. Međutim, Njemačka takođe računa da će joj Rusija isporučiti više od trećine nafte koju uvozi, a EU se trenutno približava njenoj zabrani, iako se Njemačka protivi.

„Trećina našeg uvoza nafte dolazi iz Rusije“, rekla je ministar spoljnih poslova Analena Berbok prošlog mjeseca.

„Ako bismo odmah zaustavili, sutra više ne bismo mogli da se krećemo u Njemačkoj.“

Međutim, od tada je promijenila svoj stav kako bi podržala faznu zabranu nafte i gasa.

Pošto je nemačka vlada poručila građanima da spuste termostate i da se kraće tuširaju kako bi nekako “kaznili” Putina, Šreder je insistirao da se embargo na kompletnu energiju „neće desiti“.

„Kada se ovaj rat završi“, zaključio je on, „moraćemo da se vratimo na suočavanje sa Rusijom. Uvijek to radimo.”

Izvor: RT