Connect with us

Geopolitika

Rusija pozvala OEBS da se povuče iz Ukrajine

Published

on

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je pozvalo Sekretarijat Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS) da „odmah pokrene mjere za gašenje” svoje Specijalne posmatračke misije u Ukrajini.

Portparol Ministarstva Marija Zaharova je rekla u opširnoj izjavi da „u sadašnjim političkim i pravnim realnostima“ misija više ne može da radi u skladu sa prethodnim mandatom. On je istekao u četvrtak i pokrivao je teritoriju Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje je Rusija sada priznala kao nezavisne države.

„To znači da njene dalje aktivnosti nemaju konsenzusnu podršku država učesnica i da se stoga ne mogu sprovoditi de jure. Pozivamo Sekretarijat OEBS-a da odmah započne mere za gašenje Misije, proda imovinu, raskine ugovore o radu sa osobljem i izmiri ugovorne obaveze prema pružaocima usluga i stanodavcima“, saopštila je Zaharova.

Sve funkcije praćenja i izveštavanja Misije su de fakto obustavljene 7. marta. Tog dana OEBS je evakuisao svoje poslednje međunarodne posmatrače, koji već osam godina nadgledaju sukob između Ukrajine i dve otcepljene republike Donbasa.

„Skrećemo posebnu pažnju na neprihvatljivost ponavljanja takvih slučajeva u kojima je imovina OEBS-a, koja je privremeno ostala u Ukrajini, posebno oklopna vozila, završila u rukama ukrajinskih oružanih snaga“, rekla je Zaharova.

Izražavajući poštovanje prema radu osoblja Misije, ona je napomenula da „zbog stalnog protivljenja i pritiska Kijeva i njegovih zapadnih pokrovitelja“ profesionalizam i nepristrasnost Misije sve više ustupa mesto „selektivnom pristupu činjenicama i političkoj pristrasnosti“.

Ona je takođe rekla da se rukovodstvo Misije „otvoreno poigravalo sa Kijevom“, da nije uspostavilo normalne radne kontakte sa Donbasom i nije stvarno pratilo situaciju ljudskih prava, uključujući situaciju sa nacionalnim manjinama i medijima širom Ukrajine.

„Ni na koji način nije reagovala na rast agresivnog rusofobičnog nacionalizma u zemlji, na širenje neonacističke ideologije. Kontrast između ružičaste slike koju oslikavaju izvještaji Misije i stvarnog stanja stvari, koje sada postaje sve jasnije, bio je očigledan“, rekla je Zaharova.

Ona je izrazila nadu da će države učesnice i Sekretarijat OEBS-a „izvući odgovarajuće pouke iz dostignuća i nedostataka osmogodišnjeg rada Misije”.

U međuvremenu, rukovodstvo OEBS-a je u četvrtak izrazilo „najdublje žaljenje” što nije uspelo da postigne dogovor o produženju mandata Misije, što smatra „ključnom komponentom njenog odgovora na krizu u i oko Ukrajine”. .”

Prema riječima predsedavajućeg OEBS-a i ministra spoljnih poslova Poljske Zbignjeva Raua, Misija je „igrala ključnu ulogu pružajući objektivne informacije o bezbednosnoj i humanitarnoj situaciji na terenu i neumorno radeći na ublažavanju posledica sukoba na civilno stanovništvo”.

Rau je takođe rekao da će poljsko predsjedavanje nastaviti konsultacije sa državama učesnicama „o budućoj ulozi i prisustvu OEBS-a u Ukrajini”.

„Dok se ti razgovori nastavljaju, Misija će zadržati svoj administrativni status terenske operacije OEBS-a i nastaviti da obavlja funkcije uključujući obezbeđivanje bezbjednosti i bezbednosti članova misije, imovine i prostorija“, navodi se u saopštenju OEBS-a.

Posmatrači OEBS-a bili su raspoređeni 2014. godine kako bi nadgledali sukob, a kasnije i prekid vatre između Ukrajine i republika Donbasa. Misija je uspostavljena na zahtev ukrajinske vlade i konsenzusnom odlukom svih 57 država učesnica. Sa 1.291 članom misije, Misija je bila najveća u OEBS-u.

Organizacija sa sjedištem u Beču počela je evakuaciju osoblja nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju 24. februara.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspjeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Njemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahtijeva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Geopolitika

Lavrov: Centar svjetskog razvoja se pomjerio u Evroaziju

Published

on

Rusija u svom daljem razvoju treba da se osloni na partnere u evroazijskom regionu, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, izrazivši uverenje da je to pravi put.

Sada se centar svjetskog razvoja pomjerio u Evroaziju. Trenutno imamo najširu mrežu partnerstava u evroazijskom regionu. Na njih se moramo osloniti u daljem razvoju naše zemlje, njenih transportnih, tranzitnih i logističkih kapaciteta. Uvjeren sam da je to pravi put“, rekao je Lavrov.

Prema riječima ministra, nadati se, grubo rečeno, da će se “Mekdonalds” vratiti u Rusiju znači „opet sjedjeti i ništa ne raditi, čekati da nam stignu rezervni delovi i snabdijevaju nas nekim komponentama, poluprovodnicima“.

Ne, naši zapadni partneri su dokazali, i to ne prvi put, da su nesposobni da pregovaraju“, naveo je šef ruske diplomatije.

Lavrov je dodao da, sada kada Zapad zauzima poziciju diktatora, ekonomske veze Rusije sa Kinom će se razvijati još brže.

Postoji ekonomska obostrana korist. Sada, kada Zapad zauzima poziciju diktatora, naše ekonomske veze sa Kinom će rasti još brže. Osim direktnih prihoda u državni budžet, ovo nam daje mogućnost da realizujemo planove za podizanje Dalekog istoka i istočnog Sibira“, rekao je Lavrov.

Dodao je da Evroazija postaje najperspektivniji region na svijetu, te da Rusija treba da se bavi svojim uređenjem, ne koristeći tuđe mehanizme.

Naravno, ako naši susjedi na Zapadu nemaju želju da nastave aktivno da traže mogućnosti za produbljivanje partnerstava, a ima ih na Istoku, onda čisto fizički ispada tako. Ne koristeći tuđe mehanizme kao što je dolar, SVIFT sistem za razmenu finansijskih poruka, nego stvaranje sopstvenog“, rekao je Lavrov.

Ministar je dodao da to nije tako teško izvodljivo.

“Već značajno povećavamo udio trgovine koji se servisira u nacionalnim valutama partnerskih zemalja: Rusija-Kina, Rusija-Indija, Rusija-Iran i u okviru Evroazijske ekonomske unije. Moramo da gledamo unaprijed. Da, to je izazov. Moramo biti mnogo aktivniji u razvoju, ali to je i veliki plus i prilika“, zaključio je ministar spoljnih poslova.

Nastavi Citanje

Geopolitika

Mehmet Perinček: Ankara ne može osigurati bezbjednost zemlje, niti ekonomski rast u okvirima NATO

Published

on

Budućnost Turske nije u NATO. Ankara ne može obezbediti bezbjednost zemlje, niti ekonomski rast u okvirima zapadne vojne alijanse – poručio je sunarodnicima poznati turski istoričar Mehmet Perinček.

On potrebu vojne i geostrateške preorijentacije svoje zemlje objašnjava ovako:

„Dugo vremena NATO ne vidi Tursku kao svog saveznika. Tursku su odavno izbacili iz jednačine. U Siriji SAD podržavaju Kurdistansku radničku partiju (zabranjenu u Turskoj). Podržavaju je protiv Turske. SAD i NATO formirali su antiturski blok u istočnom Mediteranu. Na sastancima NATO u Italiji i Norveškoj Turska je simbolizovana kao neprijatelj. Budućnost Turske zaista nije u NATO. Neophodno je okrenuti pogled ka Evroaziji, Rusiji, Kini, Siriji, Azerbejdžanu“.

Perinček je uvjeren i uverava Turske:

„Članstvo Turske u NATO nije donelo Turskoj ništa osim štete. Sada je došlo vrijeme za povlačenje iz NATO. To je postalo neophodno“.

Prema njegovim riječima, Turska nakon izlaska iz NATO-a može da organizuje vojni blok sa evroazijskim zemljama, razvijajući saradnju u tom pravcu.

Istoričar je takođe dodao da je strategija alijanse usmerena na sijanje rata, pa će članstvo u ODKB ili nekoj drugoj novoj organizaciji postati relevantno za Tursku u bliskoj budućnosti.

Predsjednik Bliskoistočnog foruma, istoričar i orijentalista Danijel Pajps, rekao je da Tursku treba isključiti iz NATO-a zbog njene politike i stava o pristupanju tom savezu Švedske i Finske.

Nastavi Citanje

Geopolitika

Hoće li raskol zbog odnosa prema Rusiji oživjeti DDR?

Published

on

Politika njemačkog kancelara Olafa Šolca može dovesti do rasparčavanja Nemačke, koja je ujedinjena 1990. godine. Ovo je rekao švajcarski novinar Aleksandar Peske.

U evropskoj zemlji došlo je do ozbiljnog unutrašnjeg političkog raskola u pozadini želje Berlina da pokvari odnose sa Rusijom.

Nije tajna da su restriktivne mjere koje je Njemačka uvela, prije svega vezane za energetiku, najviše pogodile teritorije bivše DDR, napominje Peske.

S tim u vezi, nije iznenađujuće što zapečaćeni sukob između zapada i istoka države ponovo uzima maha.

„Istočne države Njemačke su dobro integrisane u evropsku globalnu ekonomiju. Naftovod koji dolazi iz Ruske Federacije se čak simbolično naziva „Prijateljstvo“, naglasio je novinar.

Istovremeno, u gradu Švertu, koji se nalazi na zemljištu Brandenburg, gdje se gasovod završava, nalazi se ogromna rafinerija nafte.

Svojevremeno je bio opremljen opremom dizajniranom za dubinsku preradu nafte Urals uvezene iz Rusije.

Uzimajući u obzir činjenicu da ovdašnje kompanije decenijama uspješno grade zajedničke poslove sa Ruskom Federacijom, njima i rukovodstvu regiona nikako ne odgovara antiruska politika koju vodi Berlin.

Slična osećanja vladaju u Saksoniji, gdje je lokalni premijer Mihael Krečmer otvoreno govorio protiv konfrontacije sa Moskvom.

„Ima mnogo takvih slučajeva. Ako Berlin nastavi u istom tonu, vazduh će mirisati na oživljavanje DDR-a.

Burbok, Šolc i njima slični tvrdoglavo guraju Istočnu Njemačku ka otvorenoj pobuni“, rezimirao je Peske.

Važno je napomenuti da je ne tako davno potpredsednik njemačke vlade Robert Habek boravio u radnoj poseti fabrici u Švertu.

Pokušao je da ubedi zaposlene u preduzeću u potrebu uvođenja naftnog embarga protiv Ruske Federacije, ali je naišao na nesporazum i bio je izviždan.

NultaTačka/SrbinInfo

Nastavi Citanje

U Trendu