Connect with us

Geopolitika

Financial Times: SAD su bez šanse da preuzmu vođstvo povodom Ukrajine

Published

on

Kabinet ukrajinskog predsednika inicirao je video-samit sa učešćem Vladimira Zelenskog, Vladimira Putina i Džoa Bajdena.

Moskva i Vašington još nisu odreagovali, ali je Mihail Pogrebinski, direktor kijevskog Centra za politička istraživanja i konfliktologiju, već ocijenio i upozorio:

„Teško je zamisliti da Bajden pozove šefa kabineta Zelenskog i kažem mu: “Sviđa mi se tvoja ideja, sad ću da je prenesem Putinu!”. Bojim se da sada nije nerealan takav trojni samit, a ni pregovori u normandijskom formatu”.

Inicijativa iz Kijeva pojavila se, inače, u vrijeme kada londonski The Financial Times, koji je sve samo ne naklonjen Moskvi, objavio da su Sjedinjene Države ostale bez šanse da preuzmu vođstvo u ukrajinskoj krizi, a da Rusija sada povodom Ukrajine može govoriti sa pozicije sile,

Politikolog Harlan Ulman je za taj list ocijenio da vojni sukob Moskve i Kijeva nije moguć, pošto je Rusija fokusirana na sopstvenu bezbjednost, a ne na širenje uticaja.

„Putin nije zainteresovan, naveo je Ulman, za Ukrajinu, već za rešavanje brojnih zahteva koje je ispostavio Zapadu povodom problema koje Rusiji pravi širenje NATO na istok. Uostalom, Putin želi dogovor. Nije slučajno što je zahtjeve istovremeno uputio SAD i NATO“.

Ovaj ekspert je takođe dodao da bi sporazum sa Rusijom o bezbjednosnim pitanjima mogao da ima važnu ulogu i za poziciju Vašingtona.

Ukrajinom se pozabavio i uticajni američki list The Wall Street Journal.

Napisao je da je ukrajinska kriza nesumnjiva tragedija, ali da je za Ameriku mnogo važnije pitanje „obuzdavanja“ Rusije jer od toga zavise i jedinstvo i bezbjednost Zapada.

Ovaj list američkog krupnog kapitala, administraciji Džoa Bajdena je poručio:

„Gore od novog rata u Ukrajini bilo bi dozvoliti Putinu da zastraši NATO i natjera ga da se povuče iz istočne Evrope“.

JSW je ovim tekstom izazvao pobunu dela svojih čitalaca. Jedan od njih, Robert Naeije, poručio je redakciji:„Koja je svrha postojanja NATO-a ako je Varšavski pakt ugašen prije mnogo godina? Koja je svrha podržavati Ukrajinu, koja je kulturno i istorijski dio Rusije, pogotovo što je odavno postala korumpirano bure bez dna?“

Za Zelenskog i njegove američke pokrovitelje i nalogodavce u Vašingtonu nepovoljan je i komenatar emričkog eksperta za bezbjednost Marka Episkoposa koji upozorava da Kijevu neće pomoći ni reformisanje ukrajinskih oružanih snaga da promeni odnos snaga u slučaju sukoba sa Moskvom.

On naglašava da je Ukrajina poslednjih godina modernizovala i bolje naoružala svoju vojsku, pored ostalog – turskim dronovima «Bajraktar» i sopstvenim protivbrodskim raketama «Neptun», ali tvrdi da će Ukrajina i dalje biti preslaba za rusku vojsku.

«Oružane snage Ukrajine – naveo je -mogu da ubace u rat do 250 hiljada ljudi, 2,5 hiljade tenkova i 785 samohodnih topova, a Rusija – oko milion vojnika, 13 hiljada modernizovanih tenkova i preko 6,5 hiljada samohodnih artiljerijskih sistema. Ukrajinsko vazduhoplovstvo je opremljeno zastarjelom flotom sovjetskih aviona iz 1960-1970-ih, dok ruske Vazdušno-kosmičke snage imaju najnovije lovce i poboljšane bombardere i razgranatu protivraketnu odbrambenu mrežu».

Dodao je i da su vojni budžeti dvije zemlje takođe neuporedivi jer Kijev troši oko 5,2 milijarde dolara na vojsku, a Moskva – 65 milijardi dolara.

Episkopos zato zaključuje: «U slučaju sukoba velikih razmjera, ukrajinska vojska će pretrpjeti ogromne gubitke, a Ukrajina biti lišena industrijske i vojne infrastrukture, poput aerodroma i komandnih štabova».

Geopolitika

Džonson: Nijedna članica NATO trenutno nije spremna da uputi snage u Ukrajinu

Published

on

U ovom trenutku nema nijedne članice NATO koja bi bila spremna da u Ukrajinu pošalje veliki kontingent vojske da bi se suprotstavio ruskoj agresiji, rekao je premijer Velike Britanije Boris Džonson.

„Znam da sa emotivne strane mnogi dele to mišljenje. Naravno, instinktivno, mnogi bi pozvali na aktivnu fizičku podršku Ukrajine u vidu vojnika NATO, ali, moram da kažem da ne mislim da će se tako nešto dogoditi u bliskoj budućnosti. Ukrajina nije član NATO“, rekao je premijer poslanicima.

Nastavi Citanje

Geopolitika

Lavrov upozorio Blinkena: Ako Amerika bude ignorisala ruske predloge uslijediće najozbiljnije posledice

Published

on

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov poručio je američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu na sastanku da će dalje ignorisanje ruskih zahtjeva o bezbjednosnim garancijama rezultirati najozbiljnijim posledicama, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Moskva poručuje da se to može izbjeći ako Vašington pozitivno odreaguje na ruske nacrte sporazuma o bezbjednosnim garancijama.

Nastavi Citanje

Geopolitika

Stoltenberg: NATO se neće složiti sa povlačenjem trupa

Published

on

NATO se nikada neće složiti sa povlačenjem svoje vojske iz zemalja koje su pristupile bloku od 1997. godine, jer bi ih to učinilo drugorazrednim članicama Alijanse, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Saveznici NATO-a ne mogu da naprave kompromis oko apsolutno centralnog principa evropske bezbednosti i, zapravo, međunarodne bezbednosti. Činjenica da svaka zemlja ima pravo da izabere svoj put, da sama odluči da li želi ili ne želi da pripada Alijansi kao što je NATO, to je zaista centralni princip“, smatra Stoltenberg.

On je dodao da Alijansa ne može da se složi sa činjenicom da „ne treba da imamo trupe NATO-a u svim onim zemljama koje su pristupile NATO-u od 1997. godine. To će u suštini značiti da polovina naših članica neće moći da bude zaštićena trupama NATO-a. Onda će one biti svojevrsne drugorazredne članice NATO-a. Mi to nikada nećemo učiniti“, dodao je Stoltenberg.

Nastavi Citanje

U Trendu