Connect with us

Ekonomija

Enorman skok kontejnerskog prevoza u Rusiji zbog globalne logističke krize!

Published

on

Rusko državno željezničko preduzeće objavilo je da je u 2021. zabilježilo skok kontejnerskog prevoza tereta za 34,4 odsto zbog globalne logističke krize koja je preusmjerila tokove robe na putu iz Azije u Europu preko Rusije.

Ruski tranzitni kontejnerski promet porastao je na 1.076 milijardi TEU-a, navodi se u saopštenju Russian Railwaysa, objavljenom u utorak.

Kompanija je u oktobru prognozirala da će u cijeloj 2021. prevesti više od milijun TEU-a.

Skok obima prevezenog tereta u prošloj godini najveći je otkada su počeli poslovati u rujnu 2003. godine.

Enorman rast troškova pomorske dostave, uzrokovan krahom lanca distribucije na globalnom transportnom tržištu, podstakao je kineske proizvođače da šalju više robe u Evropu željeznicom preko Rusije.

(Seebiz)

Ekonomija

Džabe su bušili: U crnogorskom podmorju nafte NEMA!

Published

on

Državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija, Marko Perunović saopštio je danas da proizvodnja ugljovodonika na ležištu koje buši konzorcijum kompanija Eni i Novatek u crnogorskom podmorju neće biti moguća, jer je bušotina, prema informacijama koncesionara, suva.

Perunović je kazao da su koncesionari došli do kraja bušotine i prikupljene uzorke poslali u Milano.

„Oficijelni izvještaj od njih nije stigao, ali smo imali prezentaciju, na kojoj nam je njihov menadžment definitivno rekao da su poroznost i propusnost osnovne karakteristike ležišta, da su jako nepovoljne i da nijesu onakve kakve su oni, a i mi očekivali. Oni tu bušotinu smatraju takozvanom suvom bušotinom ili dry hole“, rekao je Perunović na događaju “Dan otvorenih vrata upriličenom za novinare”.

On je dodao da je konzorcijum kompanija Eni i Novatek počeo je u martu prošle godine prvo istražno bušenje nafte u crnogorskom podmorju.

Vlada je u decembru odobrila produženje prvog perioda istraživanja iz ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika za šest mjeseci, zbog poteškoća operativne i geološke prirode na koje se naišlo u toku procesa bušenja.

Nastavi Citanje

Ekonomija

Air Serbija podmlađuje kompletnu flotu za letove u regionu!

Published

on

Danas iz Tuluza u Beograd stiže novi turbo-elisni avion tipa ATR 72-600, oznake YU-ALY, čime počinje podmlađivanje kompletne flote Air Seria za letove u regionu!

“Ovim avionom, koji će Air Serbia koristiti na regionalnim letovima, biće doprinijeto obnavljanju flote Podmlađivanje regionalne flote biće završeno do kraja godine”, saopšteno je iz kompanije, prenosi SEEbiz.

“U predstojećem periodu zamijenićemo sve avione ATR 72-200, kojih trenutno imamo tri, kao i dva ATR 72-500, najsuvremenijim ATR 72-600. To će značajno unaprijediti našu operativnu efikasnost, kao i usluge koje pružamo putnicima“, rekao je generalni direktor Air Serbia Jiri Marek.

Air Serbia će novim avionima tipa ATR 72-600 letjeti na redovnim linijama iz Beograda za Banjaluku, Beč, Bukurešt, Ljubljanu, Podgoricu, Prag, Sarajevo, Skoplje, Sofiju, Solun, Tivat, Tiranu i Zagreb, kao i na sezonskim linijama do Dubrovnika, Pule, Splita i Zadra. Letovi novim avionima će se realizovati i na redovnoj liniji iz Niša do Ljubljane, sezonskoj do Atine, kao i na redovnoj liniji iz Kraljeva do Istanbula i sezonskim do Tivta i Soluna.

Nastavi Citanje

Ekonomija

Kostić: Program Evropa sad zanemario osnovno – produktivnost!

Published

on

Program Evropa sad je ozbiljan reformski zahvat, pa je bilo razumno fazno ga primjenjivati, ocijenio je ekonomski analitičar Vasilije Kostić i dodao da postoji realna mogućnost da program generiše rast nezaposlenosti u Crnoj Gori.

Kostić je u emisiji Link na Radiju Crne Gore rekao da će se program Evropa sad primjenjivati do onog momenta dok to bude bilo moguće.

On je podsjetio da je više puta govorio da je taj program neodrživ sa stanovišta ekonomskih parametara, prenosi portal RTCG.

“Da li će tako biti, ostaje da vidimo. Tu tvrdnju sam temeljio na tome da je program Evropa sad zanemario ono osnovno, a to je produktivnost. Jedan od tri cilja koja su proklamovana je podizanje životnog standarda, drugi je rast zaposlenosti, a treći je smanjenje sive ekonomije”, rekao je Kostić.

On smatra da, ako se želi poboljšati životni standard, onda je najbolji način za to rast produktivnosti, koja postavlja granice održivog rasta plata i povrata na kapital.

Kostić je rekao da se ne može na duži rok povećavati potrošnja i vršiti preraspodjela bez novostvorene vrijednosti. Saglasan je sa stavom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da je program trebalo sprovoditi fazno.

“U pitanju je ozbiljan reformski zahvat, pa je razumno primjenjivati ga fazno. Tako se stvaraju uslovi onome što se želi postići, a tako dajete mogućnost i odstupanja od određenih stvari tokom primjene”, rekao je Kostić, ocjenjujući da se faze u razvoju ne mogu preskakati.

On je kazao da se kratkoročno može desiti povećanje, ali da se kasnije može desiti da situacija u potrošnji bude gora nego sa startne pozicije.

“Na osnovu produktivnosti se povećava standard građana, toga ovdje nema”, dodao je Kostić.

On je naveo i da ne vidi na osnovu čega će se desiti rast broja zaposlenih.

“Mislim čak da će se desiti ozbiljna mogućnost rasta nezaposlenosti, generisan ovim programom”, zaključio je Kostić.

Nastavi Citanje

U Trendu